Početna Istorija Crna godina za podmornice – 1968.
Crna godina za podmornice – 1968.
3

Crna godina za podmornice – 1968.

531
3

Osim ako računamo i ratne godine, kada su mnoge vojne podmornice završile na dnu okeana, mora, reka i jezera, 1968. godina se pokazala najgorom kada je reč o izgubljenim poznatim podmornicama.

Čak četiri, i to po jedna iz Izraela, Francuske, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Sovjetskog Saveza, su nestale u relativno kratkom roku. Neke od njih nikada nisu pronađene, dok su druge umalo izazvale nuklearni sukob tokom kriznih godina Hladnog rata.

INS Dakar

Prva poznatija podmornica koja je nestala je bila INS Dakar iz Izraela. Ova podmornica je originalno proizvedena 1941. godine od strane Velike Britanije pod „Totem“ oznakom, a Izrael ju je kupio 24 godine kasnije i promenio joj ime u INS Dakar.

Krajem 1967. godine, podmornica je poslata u Veliku Britaniju na testove, a 9. januara naredne godine je trebalo da se vrati kući. U narednih 15 dana sve je išlo po planu, a nešto posle ponoći 25. januara, podmornica je poslala svoju poslednju poruku dok se nalazila u blizini grčkog ostrva Krit.

INS Dakar

Usledila je velika potraga od strane spasilačkih ekipa iz Izraela, SAD, Grčke, Turske, Velike Britanije i Libana, ali bez većih uspeha. Lokalna radio stanica na Kipru je na nakratko uhvatila signal poziva na pomoć od Dakara, ali nije uspela da je locira. Sve inostrane ekipe su se predale 31. januara, a Izraelci četiri dana kasnije. Izrael do današnjeg dana tvrdi da INS Dakar nije potonuo zbog sukoba već zbog mehaničkog kvara, dok će neki eksperti reći da je podmornica nestala nekoliko dana ranije nego što je vest postala javna. Jedan general iz Egipta je čak tvrdio da je INS Dakar potopio egipatski vojni brod Assyout. Bilo kako bilo, svi napori da se podmornica pronađe nisu dali rezultate sve do 1999. godine, kada je zajednički poduhvat između Izraela i SAD locirao INS Dakar na dubini od oko 3.000 metara između Kipra i Krita. Dalja analiza je pokazala da je podmornica iznenada odlučila da zaroni, ali na njoj nisu pronađena nikakva oštećena, pa se predpostavlja da se na taj način pokušala “sakriti“ od napada nekog broda. Školjka je zatim pukla pod velikim pritiskom vode i zavšila na dnu. Neki delovi INS Dakara se danas nalaze u muzeju, ali većinski deo podmornice je i dalje na dnu mora.

Minerve

Samo dva dana kasnije i francuska podmornica Minerve je nestala nakon dugogodišnjeg iskustva na Mediteranu. 27. januara 1968. godine, Minerve se nalazila u Lionski zaliv i vraćao se u bazu u gradu Tulon. U jutarnjim satima, podmornica je komunicirala sa lokalnim vojnim avionom, poručivši da će biti na zacrtanoj lokaciji za oko sat vremena, ali to će se pokazati kao poslednja komunikacija sa kapetanom i 46 mornara. Pretpostavlja se da je podmornica završila na dnu mora pri dubini od oko 2.000 metara, ali kako nikada nije pronađena, do današnjeg dana postoje samo nagađanja šta se tačno desilo.

Minerve

Kapetan je imao dugogodišnje iskustvo pa je ljudska greška brzo izbrisana sa liste razloga, a pretpostavlja se da je razlog ležao u lošem vremenu i mogućem mehaničkom kvaru. Francuska vlada je brzo ogranizovala potragu koja je trajala osam dana. Do današnjeg dana nijedan deo Minerve nije pronađen.

K-129

Ipak, događaj koji je još više zaoštrio dve strane tokom Hladnog rata se desio 8. marta 1968. godine, kada je sovjetska podmornica K-129 nestala u blizini američke savezne države Havaji sa 98 poginulih mornara. K-129 je proveo 70 dana na raznim testovima pre onog poslednjeg 24. februara, kada je kontaktirana baza da je sve prošlo u redu i da se podmornica vraća kući. Međutim, od tog momenta nije postojao dalji kontakt, što Sovjeti u početku i nisu videli kao veliku brigu.

K-129

Podmornica se, ipak, nalazila u blizini američke vojne baze Pearl Harbor pa nije bilo retkost da svako komuniciranje prestane na određeno vreme ako je postojala opasnost da je američke podmornice prisluškuju. Kada je K-129 propustio da se javi naredne dve sedmice, Sovjeti su organizovali spasilačku akciju koja nije urodila plodom. U vreme Hladnog rata Sovjeti nisu voleli da se hvale tehnologijom pa ni “problemima“, tako da su svi detalji ostali nepoznati sve do 1974. godine kada su se umešali Amerikanci i odlučili da istraže ceo slučaj.

Project Azorian

Ova akcija poznata kao Project Azorian je koštala čak 800 miliona dolara (ili oko četiri milijarde dolara u današnjoj valuti), a cilj je bio ukloniti balističke rakete koje su se nalazile na K-129. Amerikanci su reklamirali celu akciju oko broda koji istražuje život pod okeanom, ali se Sovjeti nisu dali prevariti i nekoliko puta su posetili istu lokaciju. Međutim, kada se saznalo da se podmornica nalazi pri dubini od čak 4.900 metara, Sovjeti su se vratili kući, pošto su verovali da ne postoje šanse da se bilo koji deo podigne sa dna.

Jedna od retkih slika olupine K-129

Amerikanci se nisu predavali i uspeli su da podignu deo raketa i tela šest mrtvih mornara. Neke priče kažu da su pronađene i knjige sa svim tajnim kodovima, ali ova informacija je često demantovana. Jedan od Amerikanaca će kasnije reči da je većinski deo podmornice bio skoro podignut od vrha pre nego što je kabel pukao i K-129 opet pala na dno, gde se nalazi do današnjeg dana. Amerikanci su objavili samo nekoliko zvaničnih fotografija, tako da je još uvek enigma šta su tačno uspeli da preuzmu sa podmornice. Nepoznata je i tačna lokacija osim podatka da se K-129 nalazi udaljen oko 3.000 kilometara od Havaja.

Teorije o potapanju

Ono šta je takođe nepoznato je kako je tačno podmornila potonula. Prema zvaničnoj sovjetskoj verziji, K-129 je plovio sa otvorenim snorkelom kada je voda iznenada ušla u deo podmornice sa mehanikom i uzrokovala kvar. Postoje i one druge teorije, kao što je zapaljiv gas, koji se emituje kada se baterije pune, a američka podmornica Cochino je izgubljena na takav način u Norveškoj 1949. godine.

Lokacija K-129

Mnogo je popularnija ona druga teorija, da je K-129 potonula kada je u nju udarila jedna druga američka podmornica Swordfish. Tokom Hladnog rata nije bilo retko da podmornice prate jedna drugu, a ova teorija se zasniva na tome da je Swordfish iznenada pretrpeo kozmetičke i mehaničke popravke u Japanu samo dva dana nakon što je K-129 nestala. S druge strane, Amerikanci su tvrdili da je Swordfish pretrpeo oštećenja tokom sukoba u Severnoj Koreji i da je bio udaljen oko 500 kilometara kada je K-129 nestala. Uz to, oni dodaju da je šteta na američkoj podmornici bila minimalna, a tokom 1999. godine su priznali da je jedna druga podmornica (Barb) bila u blizini, ali da nije učestvovala u potapanju.

Postoji i ona teorija da je voda ušla u deo podmornice gde su se nalazile rakete, što je dovelo do eksplozije, a ova teorija je postala popularna tek sredinom 1980-ih godina kada je jedna druga sovjetska podmornica (K-219) izgubljena na takav način. Jedna od alternativnih teorija kaže da se K-129 nalazila svega 560 kilometara od Havaja pa da su Amerikanci sa Project Azorian hteli da saznaju šta Sovjeti rade toliko blizu njihove obale. Bilo kako bilo, celu istinu verovatno nikada nećemo saznati.

Scorpion

I za kraj smo ostavili američku podmornicu Scorpion, koja je potonula 22. maja 1968. godine. Nekoliko meseci ranije, Scorpion se uputio u Mediteran dok je povratak kući bio planiran za 16. maj. Četiri dana kasnije, podmornica je neuspešno pokušavala da kontaktira NATO bazu u Španiji, ali je uspela samo da kontaktira jednu drugu bazu (u Grčkoj).

Scorpion

Šest dana kasnije, mediji su objavili da se Scorpion nikada nije pojavio u vojnoj bazi u američkoj saveznoj državi Virdžiniji. Usledila je velika potraga pošto je i ova podmornica nosila balističke rakete, a generalna lokacija je identifikovana krajem oktobra na oko 740 kilometara severoistočno od Azorskih ostrva. Scorpion se nalazio 3.000 metara ispod vode sa 99 mrtvih mornara.

Olupina Scorpiona

 

 

 

 

Specifična lokacija nije bila poznata sve do 1985. godine, kada je istraživač Robert Balard (ista osoba koja je pronašla čuveni Titanic) uspeo da je locira. Balard je ujedno javnosti pokazao jedine slike Scorpiona. Kao i kod ostalih izgubljenih podmornica, tačan razlog zašto je Scorpion potonuo je nepoznat. Uglavnom se spominje mehanički kvar, ali i teorija da je jedan torpedo slučajno aktiviran nije strana. Naravno, u godinama Hladnog rata se pročula i teorija da su je Sovjeti potopili zbog osvete za navodno potopljenu K-129. Ipak, ova teorija je generalno odbačena pošto ne postoje nikakvi dokazi.

(Naslovna fotografija: INS Dakar)

Zoran Tomasović

(531)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Renault Terminator
Gost

Ima ovde i vojnih tema,pozdravljam,pozdravljam…
Inace,nekadasnja SFRJ je proizvodila podmornice za svoju ratnu mornaricu.Mislim da je napravljeno oko 15-ak komada.Bilo nekada…sad se pricalo🙂..

Yankee
Gost

A svidja ti se i ovo znaci? Bice vise vojnih tema u buducnosti

Renault Terminator
Gost

Naravno,ja sam ti militarista😁