Mate Rimac – Da li bajke stvarno postoje?

U školi su nas učili da možemo da budemo šta želimo kada odrastemo i da sve šta je potrebno je da verujemo u sebe i ne gubimo nadu da možemo da promenimo budućnost. Naravno, život ne funkcioniše baš na takav način i za uspeh je potrebno mnogo više od same želje i napornog rada – potrebno je mnogo novca i određena doza (ne)sreće (zavisno da li pričate o sebi ili o konkurenciji).

Ali za jednog čoveka se čini da živi san. Ne samo što poseduje izuzetno popularnu kompaniju „Rimac Automobili“, već ju je osnovao kada je imao samo 19 godina, i to navodno bez ičije pomoći, osim zajma oca koji je u potpunosti otplatio. Zvuči previše dobro da bi bila istina, zar ne?

Rani počeci

Mate Rimac je rođen 1988. godine u Livnu (Bosna i Hercegovina), ali kada je imao samo tri godine, familija se preselila u Nemačku (Frankfurt) gde je njegov otac radio na gradilištu. Porodica se vraća u Hrvatsku 2000. godine (Samobor), a u poslednjoj godini školovanja mladi Mate razvija rukavicu koja je imala identične komande kao i tastatura za kompjuter. On osvaja dosta nagrada za svoje inovacije, a kada je imao 18 godina kupuje i BMW 323i iz 1984. godine. Kada se benzinski motor pokvario Mate odlučuje da ga zameni električnim, tako što je kupio delove na internetu i zatim ih sam spojio. Iako je napredak bio uočljiv, on ipak nije bio zadovoljan rezultatima i kasnije je izjavio da je električni 323i bio težak, ne preterano moćan i imao limitirani domet. Iz tog razloga, Mate odlučuje da sam razvije delove i osniva „Rimac Automobili“ sa 20-ak zaposlenih.

Concept One

Na ovu malu kompaniju gotovo niko i nije obraćao pažnju sve do Salona automobila u Frankfurtu 2011. godine, kada je debitovao Rimac Concept One. Kompanija je provela dve godine u njegovom razvoju i patentirala 24 inovacije za električne automobile. Mate je najavio serijsku proizvodnju za 2013. godinu po početnoj ceni od 980.000 dolara i limitiranu prodaju od 88 jedinica. Sa 1.224 konjskih snaga, Concept One može da ubrza do 100 km/h za 2,4 sekunde i dostigne maksimalnih 340 km/h. Maksimalni autonomija ovog vozila iznosi 350 kilometara.

Do današnjeg dana Rimac je isporučio šest primeraka i još dodatna dva modifikovana Concepta S. Jedan zanimljiv detalj leži u podatku da sa izuzetkom domaćeg dizajnera, Adriana Mudrog, nijedan od zaposlenih nema neko iskustvo sa proizvodnjom električnih automobila. Rimac trenutno radi na serijskoj proizvodnji svog najnovijeg proizvoda C_Two, koji je zvanično debitovao u avgustu.

Lista mušterija

U jednom intervjuu Mate je izjavio da cilj njegove kompanije nije proizvodnja gotovih automobila, već samo komponenata koje bi zatim drugi proizvođači ugrađivali u svoje proizvode pod licencom. Rimac trenutno privlači najviše pažnje kao partner Aston Martina za proizvodnju baterija za sledeći superautomobil kompanije (Valkyrie), a ima ugovore i sa drugim velikim proizvođačima kao što su Koenigsegg, Jaguar, Seat i Renault. Ugovor je potpisan i sa čuvenom italijanskom dizajnerskom kućom Pininfarina, čiji će prvi serijski automobil PFo deliti bazu sa Rimcem C_Two. Mate je trenutno vlasnik 60% akcija u svojoj kompaniji, a od ostalih zvučnih imena najveće učešće ima Porsche (10%). To otvara mnoga vrata za celu Volkswagen grupu, ali Mate tvrdi da sa svakim saradnikom ima poseban ugovor i da Porsche neće biti u stanju da sazna šta „Rimac Automobili“ radi za ostale mušterije.

Šta je onda problem?

Na papiru sve izgleda kao u bajci i danas tridesetogodišnji Mate je uspeo u svemu onome što bi većina nas želela, zar ne? Sigurno jeste, ali se dovodi pitanje kako je jedan devetnaestogodišnjak, i to još sa Balkana, uspeo da izgradi toliku kompaniju? Tu dolazimo do finansijske strane, a „Rimac Automobili“ sigurno nije izgrađen na tjuniranju električnih automobila i pobeđivanjem na lokalnim takmičenjima. Ruku na srce, Mate nije ni tvrdio da je izgradio firmu bez ičije pomoći i spominje da mu je otac igrao veliku ulogu u tome, ali da je vratio svaku pozajmljenu kunu.

Ivan Rimac

Matin otac Ivan je preselio familiju u Nemačku 1991. godine, a tamo je studirao na građevinskom fakultetu, koji nije završio. Iskustvo je stekao radeći sa svojim ocem na građevini, a onda 2000. godine odlučuje da se vrati sa porodicom u Samobor. Tu je osnovao kompaniju RIMC sa ciljem proizvodnje velikih trgovinskih centara. Ivanu je u korist išlo to što je izgradio značajne veze sa investitorima iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, i kada su oni sredinom 2000-ih godina odlučili da ulože novac u hrvatsku privredu, Ivan se našao kao idealno rešenje. U tom periodu RIMC je imao prihode veće od 40 miliona kuna, a pored ove kompanije Ivan je vlasnik ili direktor još nekoliko njih koje se bave građevinom i nekretninama uz još dve (Rim & Zov i Slavonija DI) u drvnoj industriji.

Ivan na optuženoj klupi

I pored svih uspeha, Ivan dugo vremena nije bio na mapi Balkana sve do 2009. godine, kada je za 11 miliona kuna postao vlasnik 6% fudbalskog kluba Hajduk. Mnogi su videli ovaj potez kao idealan za pranje novca u ne baš najčistijoj industriji, dok je Ivan tvrdio da je samo sportski zaluđenik i da za Hajduk navija od detinjstva. U istom periodu on biva uhapšen tokom posete Srbiji po potetnici Interpola za utaju poreza dok je živeo u Nemačkoj. Ivan je tada izjavio da je sve jedan nesporazum pa da tako nemačke vlasti nisu znale kako da ga kontaktiraju dok su ga naše vlasti navodnom greškom pomešale sa nekom drugom osobom, koja se nalazila na poternici za ratne zločine. Uskoro je stigao još jedan veliki problem kada ga je bivši poslovni partner u firmi Slavonija DI Jerko Zovak, okrivio da je napravio prevaru od 20 miliona evra, kada je spomenutu firmu prodao daleko ispod realne cene. Sve u svemu, spominju se neke nerealne cifre od čak 87 miliona kuna za mnogobrojne prevare.

Tri strane

Kaže se da svaka priča ima tri strane – po jednu od svake strane i konačnu istinu, koja je verovatno negde u sredini. Ivan je Zovaka nazvao „propalim političarem“ i upravo njegove odluke optužio kao razlog za pad vrednosti firme Slavonija DI, dok Zovko tvrdi da je Slavonija DI preprodan čak tri puta i da je opran novac iskorišćen za kupovinu spomenutog udela u Hajduku. Zatim je došao i deo o kome se najviše priča, a to je kupovina zemljišta opštine Sibanj. Ivan je kupio spomenuto zemljište daleko ispod realne cene, a zatim preprodao svojoj firmi RIMC i podigao kredit od banke na 4,5 miliona kuna. On ovaj deo svog biznisa ne želi da komentariše i kaže da je njegova dobra volja za koliko će preprodati žemljište, a banka očigledno nije videla ništa loše u tome čim je odobrila kredit. Priča je ipak malo komplikovanija od toga, pošto je Ivan na kraju ipak osuđen na tri godine i deset meseci zatvora da bi kazna kasnije ipak poništena (četvorica osoba koja su prodala zemlju su završila u zatvoru).

I koji je zaključak?

Pa možemo zaključiti da gde ima dima sigurno ima i vatre. Spomenuti skandali ipak nisu bili na račun samog Mate već njegovog oca, ali „Rimac Automobili“ je izgrađen sa novcem za koji mnogi tvrde da je prljav. Na kraju moramo da pogledamo i same finansije „Rimac Automobila“. Naime, u 2016. godini kompanija je imala prihode od 46,6 miliona kuna od čega je profit iznosio samo 1,2 miliona kuna. S druge strane, prošla godina nije bila ni približno “uspešna“ pa na prihode od 57,1 milion kuna Rimac je zabeležio gubitak od 43,3 miliona kuna. Kao očekivani odgovor, Mate kaže da je njegova kompanija i dalje relativno nova i da se mora ulagati u njen sam razvoj, što svakako košta. Mate poseduje i kompaniju za proizvodnju električnih bicikla Greyp Bikes, koja je iste godine zabeležila gubitak od 1,1 milion kuna. I naravno, nikako se ne može preći ni preko same proizvodnje automobila. Iako je ovaj biznismen obećao 88 jedinica Concepta One, do sada je isporučio tek deseti deo toga.

Moja logika u životu je uvek bila da je juče prošlo, a sutra možda nikad neće ni doći pa samim tim treba da se živi za danas i samo za danas. Mate Rimac se izgleda vodi sličnom strategijom. Ne dozvoljava da ga pogađaju priče o tome kakvim novcem je izgradio kompaniju, a još manje šta je njegov otac uradio. Štaviše, veoma retko i daje intervjue i fokurisa se uglavnom na posao. Teško da postoji ijedna kompanija bez mrlje u karijeri, a ako je ovo nešto najgore šta je zadesilo „Rimac Automobili“ – budućnost deluje izuzetno pozitivno.

Zoran Tomasović

Izvori: Nacional.hr & Tportal.hr

(2546)