Biciklisti muče svetske eksperte u razvoju sistema za autonomno kočenje u kritičnim situacijama
Biciklisti se pokazuju kao najproblematičniji učesnici u saobraćaju za međunarodna regulatorna tela angažovana na pripremi novih propisa Ujedinjenih nacija, a koji se tiču bezbednosti na putevima, posebno sistema autonomnog kočenja u kritičnim situacijama (Autonomous Emergency Braking – AEB), i koji bi trebalo da stupe na snagu 2020. godine.
Eksperti su u dilemi da li je bolje da sistem bude podešen tako da vozilo zaobiđe biciklistu, ili jednostavno da automatski zaustavi vozilo pre kontakta sa biciklistom.
Novi propisi i pravila koji su trenutno u postupku razvoja pod pokroviteljstvom Svetskog foruma za harmonizaciju propisa u vezi motornih vozila (World Forum for Harmonisation of Vehicle Regulations), smatraju se kritično važnim u nadolazećoj eri autonomnih vozila.
Nacrt predloga u pogledu autonomnih i konektovanih vozila je dostavljen Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija od strane neformalne grupe međunarodnih eksperata. Njihova sugestija sadrži predlog koji nameće obavezu za proizvođače da osposobe vozila kako bi bila u stanju da izbegnu udarac u objekat ispred njih, i to na brzinama kretanja do 42 km/h u gradskim uslovima, odnosno do 30 km/h u okolnostima u kojima je kolovoz vlažan ili klizav.
Sledeći zahtev bi bio ublažavanje posledica neizbežnog sudara, i to na brzinama od 25 km/h do 60km/h.
Predložena pravila predviđaju takođe, da vozila opremljena AEB sistemom moraju biti u stanju da pri brzini kretanja do 30 km/h moraju biti u stanju da detektuju pešaka u pokretu (ne bržeg od 5 km/h) i da automatski zaustave vozilo, sprečavajući tako kontakt automobila sa ljudskim bićem.
Nalik prethodnom zahtevu, pri brzinama kretanja vozila koje prevazilaze 30 km/h, AEB sistem mora biti toliko delotvoran da barem ublaži posledice neizbežnog udara vozila u pešaka. Predlog predviđa pooštravanje ovih zahteva, koji bi sa napretkom tehnologije, trebalo da funkcionišu u smislu potpunog sprečavanja kontakta vozila i pešaka, sve do brzina kretanja vozila od najviše 42 km/h, a što se očekuje da će biti moguće počev od 2023. godine.
Međutim, beleške uz nacrt predloga otkrivaju sa kakvim poteškoćama se eksperti suočavaju. Radi se o predloženoj regulativi u vezi izbegavanja udesa u kojim bi bili eventualno uključeni biciklisti, prevashodno zbog nedostataka testnih podataka za vozila koja bi posedovala prigodnu tehnologiju.
Jedan od promblema sa kojim se ekspertski tim suočio je taj što je deo njih smatrao da je efektnije rešenje, prilikom prilaska automobila sa leđa bicikliste, obilaženje istog korekcijom na upravljaču, umesto kočenja.
“Korisnost rešenja koje bi aktiviralo kočnice, trebalo bi preispitati,” navodi se u prilogu ekspertskog predloga.
Dakle, jasno je da ne postoji konsenzus unutar tima stručnjaka po ovom pitanju, pa je moguće da ukoliko do opšte saglasnosti ne dođe do februara, da ovaj problem bude prekvalifikovan u narednu fazu razvoja propisa, a da kroz prvi set regulative, uopšte ne bude tretiran.
Šansu za postizanje saglasnosti, tim eksperata će imati i tokom oktobra, kada bi trebalo da se dalje diskutuje o predlozima, pre februarskog sastanka.
Pre svega toga, radna grupa će imati sastanak u Ženevi kako bi se diskutovalo o širokom rasponu tema, gde će biti priče i o predlogu nemačkog stručnjaka o amandmanima na trenutnu regulativu u pogledu funkcionisanja AEB sistema na autoputu.
Predlogom amandmana je predviđeno da vozila moraju biti u stanju da se zaustave, kako bi izbegli statičku ili prepreku koja se kreće konstantno, brzinama do 70 km/h na suvom, ili do 40 km/h mokrom putu.
AEB će biti obavezan pri brzinama iznad 30 km/h, čak i na vozilima na kojim je moguće isključiti ovaj bezbedonosni sistem, a moraće da bude operativan sve do maksimalne brzine predmetnog vozila.
Od proizvođača će se zahtevati da testiraju AEB uređaje koji će funkcionisati na brzinama od 20 do 100 km/h.
Među ostalim predlozima za diskusiju, a koji su sadržani u nacrtu dokumenta, nalazi se i predlog za regulisanje funkcionisanja sistema koji je demonstrirao BMW na svojoj perjanici. Naravno, radi se o upravljanju vozilom putem daljinske komande, u ovom slučaju “pametnog ključa”.
Ova funkcija najčešće omogućava vozaču da korišćenjem sprave povezive na internet, uglavnom pametni telefon, i odgovarajuće aplikacije, upravljaju vozilom izvana, parkiraju ga u garažu ili sprovedu slične radnje.
Prema nacrtu, u takvim okolnostima vozilo ne sme da se kreće brže od 5 km/h, niti da prevali više od sto metara, daljinski vođeno izvana. Pored toga, vozač mora posedovati punu kontrolu nad vozilom na neprekidnoj osnovi, a vozilo mora biti u stanju da detektuje prepreke i zaustavi se automatski u slučaju potrebe za tim. Autonomno aktiviranje ručne kočnice, po zaustavljanju vozila, se podrazumeva.
Dakle, ovakvi testovi i suočavanja, postaće nelegalni u budućnosti.
(397)
Mislim da se ovde ne radi „o biciklistima“, već o nizu mogućih potencijalno opasnih saobraćajnih situacija (u kojima učesnici nesporno mogu biti i biciklisti), za koje ne postoji saglasnost o tome šta bi bila ispravna/najbezbednija reakcija vozača. Kočitii/ ili zaobići, večito je pitanje, a mada kažu „posle bitke, lako je general biti“, u saobraćaju je teško uvek biti pametan i „posle bitke“.
„Biciklisti se pokazuju kao najproblematičniji učesnici u saobraćaju.“ Ovaj deo podnaslova je potpuno primenjiv na saobraćaj, barem u Novom Sadu, gde živim. Svaka čast izuzetcima, ali velika većina, ne da ne poštuje saobraćajne propise, već ih uopšte i je poznaje. To se vidi i svakodnevno po ulicama i još gore, po trotoarima, koje koriste iako su stariji od 7 godina, a pri tom se i ne kreću brzinom hoda pešaka. Tako ubeđeni da su potpuno u pravu, kada to čine, poistovećuju svoja prava sa pravima pešaka i prilikom prelazaka preko koloviza na pešačkim prelazima, nesmanjenom brzinom. Osim na ulici neupućenost… Pročitaj više »
Meni lično, od biciklista veći rizik predstavljaju motociklisti. To nikad nije čulo za zabranjeno preticanje kolone, za zabranu obilaska sa desne strane, za mrtav ugao, često i za pešački prelaz. I posle kažu „Vodite računa vozači o motociklistima“. Pa kako da vodim, ne mogu da predvidim šta će da im padne na pamet, sada ja treba da brinem da li će neko da me obilazi u koloni ili mi se podvlači niotkuda sa zadnje strane. Biciklisti su utoliko bezopasniji jer su kao kompozicija lakši i znatno sporiji. Kupuju motocikle da bi mogli da krše propise, a ja da ih čuvam.… Pročitaj više »
Bez izvesnosti sankcije za eventualno kršenje ZOBS-a, malo ko će ZOBS da poštuje … To je logično. Kao dete, znao sam šta me čeka ako bajsom prodjem jednosmernom u kontra smeru ili pešačkom zonom. U boljem slučaju, pandur bi mi samo izduvao gumu, a dešavalo se često i da mi „odnese ventile“. Pa sam uglavnom „pazio“. Danas, medjutim, … Danas mi skoro malo smešno kada mi drugar iz Pančeva kaže da je dva puta bio kod sudije za prekršaje jer je bajsom vozio jednosmernom u kontra smeru … Generalno, biciklistička kultura (i postupanje policije u odnosu na prekršaje biciklista) u… Pročitaj više »
Biciklisti i pešaci se smatraju ranmjivim učesnicima u saobraćaju. Motorciklisti za sada ne. Ali u EU bi tebalo da i motrciklisti budu uskoro svrstani u tu kategoriju. Biciklisti i pešaci su lica koja nisu obavezno saobraćano školovana, to jeste smatra se da učestviju neodgovorno u saobraćaju. Osnovno je fizički ih odvojiti od kolovoza. Učetvovanje u saobraćaju pešala i biciklista se razlikuje u naselju i i van naselja. Van naselja nužno moraju biti odgovorni za svoje kretanje, dok se u naselju njima praktično uvek daje prednost. U EU projektovanje gradskih saobraćajnica se svodi apriori na davanje prostora pešacima i biciklistima, a… Pročitaj više »
Verujem da je tako regulisano u Holandiji, ali je ovde još uvek aktuelan ZOBS. Koliko se ja razumem u naše propise, ne poznavanje istih prekršioca ne štiti od zakonskih posledica.
Kakav je oblik kažnjavanja pešaka i biciklista u Srbiji ?
Beznačajan i simboličan, nema bodova, nema oduzimanja dozvole (logično), nema ograničenja na alkohol, i droge…..
Iz tog razloga, u naselju gde su prisutni pešaci brzina je ograničena na 50, u zonama skole na 30, u pešačkim zonama 10
Realno, vozači u naselju moraju da obrate pažnju, da imaju dobru percepciju i širok periferni vid. Odatle i problem za projektante i programere autonomnih vozila. Jako je složeno napraviti algoritam odlučivanja u ovim situacijama.
Ne bih se složio da nema ograničenja na alkohol za bicikliste.
Što se tiče kažnjavanja, u Novom Sadu, pešaci i zarade po neku kaznu za prelaz na crveno, telefoniranje na prilikom prelaska ili na prelaz sa slušalicama preko ulice. Naročito kada su u pitanju akcije tog tipa. Opet biciklisti prolaze trotoarom pored policajaca iako on stoji između trotoara i lepo označene staze za bicikle uz ivicu ulice, a da uopšte ne odreaguje.
Naravno, kada bi meni neko za prekršaje na bajsu „pisao bodove“ sa istom verovatnoćom kao da sam taj prekršaj načinio kolima, ja na bajsu prekršaje ne bih ni činio. Ali, verovatno ni bajs u ovoj meri po gradu vozio, jer je to jedna od njegovih današnjih bitnih komparativnih prednosti. Nije meni želja za kršenjem zakona čak ni posredan motiv za kretanje biciklom po gradu, ali, upravo ta svest o gotovo izvesnom odustsvu svake sankcije u slučaju eventualnog kršenja zakona, uz odustvo potrebe da razmišljam gde ću da se parkiram, daje neku posebnu opuštenost i razbibrigu koju je odavno inače nemoguće… Pročitaj više »
Na prijateljicu moje majke je naleteo jedan biciklista, koji je verovatno vožnju trotoarom smatrao komparativnom prednošću upotrebe bicikla. On je ustao izderao se na nju što ne gleda gde ide i odvezao se, a ona je 6 meseci posle toga lečila prelom noge.
Potpuno razumem šta govoriš … Bez obzira što je najveći broj učesnika u saobraćaju „normalan“, negativno obeležje svemu daju pojednici koji od toga odstupaju … Da li i je većina pešaka normalna i poštuje propise? Jeste. Ali, kada bih ja od svakog pešaka na koga naidjem na obeleženoj biciklističkoj stazi naplatio samo po jedan dinar, svaki dan bih imao da se častim besplatnim ručkom 🙂 Kao što bi i pešaci na isti način mene mogli da oteraju u stečaj za povremenu vožnju trotoarom … Grad je prosto posebna priča. Ima mesta za sve učesnike u saobraćaju i njihovu bezbednost –… Pročitaj više »