Dve vrste pravne akcije protiv kompanije Tesla i njenog izvršnog direktora Ilona Maska su pokrenute, kao posedica objave plasirane u sredu, u kojoj se navodi da je kompanija obezbedila dovoljno sredstava kako bi mogla biti skinuta sa berze, odnosno kako bi prešla u privatne ruke. Pored toga, stižu vesti da je Tesla pod istragom, upravo zbog ovih tvrdnji.
Prema vestima koje prenosi Reuters, odvojene tužbe su podneli Kalman Ajaks i Vilijam Čemberlejn, u kojima optužuju kompaniju i Ilona Maska da su povredili odredbe Zakona o hartijama od vrednosti, veštački naduvavajući vrednost akcija, a zatim profitirajući na osnovu ove poznate i zabranjene manipulacije finansijskim instrumentima.
Ajzaks tvrdi da su Maskove tvrdnje čista laž i da navode na pogrešne zaključke, pa ih je uporedio sa “nuklearnim napadom” osmišljenim da “potpuno uništi” ljude koji su izgubili ušteđevinu zbog ulaganja u akcije kompanije Tesla.
Podsetimo, u sredu je Mask objavio sledeći tvit: „Razmatram da Teslu vratim u privatno vlasništvo. Fondovi obezbeđeni.“
Za one koji ne razumeju način funkcionisanja javnih društava i berzi, treba reći da su vlasnici akcionarskih društava (čije akcije se kotiraju na berzi, to jest čijim akcijama se trguje na berzi) akcionari, odnosno imaoci akcija. Njih je najčešće puno, a ono što je Mask svojom objavom poručio znači da je obezbedio sredstva za otkup akcija od manjinskih akcionara, čime bi broj vlasnika sveo na dovoljno nisku cifru, koja bi mu omogućila da Teslu registruje kao društvo sa ograničenom odgovornošću, na primer, i čime bi za nju prestali da važe restriktivni zakoni koji regulišu rad akcionarskih društava. Manjinski akcionari bi bili praktično prinuđeni da svoje akcije prodaju, uz gubitke, Ilonu Masku i ekipi oko njega.
Iz Tesle je kasnije stiglo javno elektronsko pismo koje je poslao izvršni direktor svim zaposlenima u kojem se navodi da bi kompanija uskoro mogla biti skinuta sa berze, a u kojoj bi vlasništvo bilo nekako podeljeno između većeg broja suvlasnika.
Ukoliko bi se ovaj plan realizovao, odnosno ukoliko bi ga odobrila američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) i Skupština akcionara, sredstva koja bi bila neophodna za otkup akcija bi iznosila 72 milijarde američkih dolara, po “tvitovanoj” ceni od 420 dolara za jednu akciju. Nikakvi detalji u pogledu toga ko bi finansirao operaciju vrednu silne milijarde dolara, nisu objavljeni.
Mask je izjavio da bi ovaj potez zapravo zaštitio kompaniju i poboljšao mogućnosti Tesle za dugoročni razvoj, što nije u skladu sa proklamovanim ciljevima.
Ove vesti su dovele do rasta vrednosti akcija kompanije Tesla za oko 12%, što je na stabilnim tržištima ekstreman procenat, iako su cene akcija pale nakon izveštaja, koje su objavili The Wall Street Journal i Bloomberg, a čiju vam suštinu upravo prenosimo kroz ove redove.
Iako do sada pokretnute pravne akcije ne znače automatski i krivicu, ipak je naravno moguće da kompanija Tesla i Mask budu osuđeni.
Potencijalne kazne se mere stotinama miliona dolara, uz plaćeni smeštaj i ishranu u državnim hotelima koji se u narodu zovu zatvor.
(358)
Čovek je nevidjen manipulator.