Azijski kapital u evropskoj automobilskoj industriji
Da li su ulaganja sa azijskog kontinenta spas za automobilsku industriju u Evropi?
Argumenti pro et contra za navedeno pitanje su brojni, ali valjalo bi se fokusirati na dve velike i uspešne priče o azijsko-evropskom auto partnerstvu.
Pre nekoliko decenija na pomen da bi neka indijska ili kineska kompanija mogla da kupi nekog automobilskog proizvođača sa Starog kontinenta dolazilo je do urnebesnog smeha. Međutim, početkom trećeg milenijuma situacija se značajno promenila.
Izmene na američkom tržištu, kao i globalna ekonomska kriza navele su velike proizvođače iz ove zemlje da okrenu leđa Evropi. Tako se Ford odrekao JLR-a i Volvoa, Chrysler se potpuno povukao sa našeg kontinenta, dok je General Motors posle dugogodišnjih ogromnih gubitaka prodao Opel PSA grupaciji.
Indijsko preuzimanje JLR-a
Zbog prethodno navedenih razloga, Ford je bio primoran da se reši delova kompanije koji nisu donosili profit i predstavljali su breme na leđima američkog velikana. Za kupovinu Jaguar Land Rovera bilo je zainteresovano nekoliko kompanija, ali je ipak kao pobednik izašla indijska Tata i to 2008. godine.
Prelazak u ruke Tate „dragulja britanske automobilske industrije“ javnost na Ostrvu doživela je mahom kao poraz sopstvene ekonomije i udarac prestižu domaće industrije. Najblaže rečeno, posle deset godina pod upravom indijske kompanije, nisu bili u pravu.
Sve je to najlakše iskazati kroz brojke. Pre jednu deceniju, JLR je prodao 252.036 vozila, dok je u 2017. godini do kupaca stiglo 621.109 automobila, što je uvećanje od 146%. JLR je u prethodnih deset godina postao najveći proizvođač automobila u Velikoj Britaniji, trenutno zapošljavaju više od 19.000 radnika u četiri fabrike i dva tehnička centra.
Nakon prelaznog perioda tokom kojeg su i dalje korišćeni Fordovi agregati, Jaguar i Land Rover razvili su sopstvene dizel i benzinske motore, kao i hibridne pogonske sisteme. Osim toga, ovaj britanski proizvođač danas ima fabrike i van domicila, u Slovačkoj, Brazilu i Kini.
Pomalo ironično, ali prema brojnim anketama u ostrvskim stručnim medijima, modeli Jaguara i Land Rovera danas su daleko pouzdaniji nego što su to bili pre deset godina.
Geely u napadu na Evropu
Atak kineskog diva počeo je suptilno, interesovanjem za eventualnu akviziciju Volvoa. Nakon dugih pregovora Ford je pristao da prepusti švedsku marku Kinezima, što je kao i u prethodnom slučaju izazvalo salvu reakcija – najveći deo je ipak bio negativan, u sarkastičnom maniru.
Geely nije samo želeo da uđe na evropsko tržište, njima je švedski know-how bio neophodan za dalji razvoj sopstvenih vozila. U pitanju je bila situacija u kojoj su obe strane mnogo toga dobile.
Konačna kupovina Volvoa odigrala se 2010. godine, što je ujedno, kako kažu Šveđani, godina koja je označila novi uspon ovog brenda. Geely je momentalno uložio ogroman novac u razvoj novih modela i motora, dok je rukovodstvu Volvoa ostavljen širok manevarski prostor za vođenje kompanije.
Volvo je 2016. godine zaradio 785 miliona američkih dolara, a istovremeno su obeležili i rekordni prodajni rezultat na godišnjem nivou. Švedska marka je u međuvremenu postala prvi proizvođač koji uvozi automobile napravljene u Kini direktno u SAD.
Geely je sa druge strane razvio potpuno novi plan ofanzive na evropskom tržištu. Pod kineski „plašt“ došao je i Lotus, kao i kompanija koja proizvodi čuveni londonski taksi. Geely je takođe sa Volvoom osnovao Lynk & Co, brend koji će se baviti subpremijum SUV modela.
Uz sve to, postojale su glasine da je upravo ovaj kineski gigant bio jedan od glavnih kandidata za kupovinu Opela, kao i da je Geely zainteresovan za preuzimanje Smarta od Daimlera.
Vlasnik kompanije Geely, Li Šufu, ujedno u svojini ima i gotovo 10% akcija Daimlera, kao i 5% akcija američke Tesle.
Azijsko-evropski automobilski brak
Prošlo je više od 23 veka otkako je Aleksandar Veliki organizovao „svadbu Evrope i Azije“ gde se 10.000 njegovih vojnika oženilo izabranicama sa azijskog kontineta. Posledice Aleksandrovih osvajanja bile su velike i dugotrajne, suštinski, helenističke države, njihovo pravo i kultura protkale su istoriju kompletne Evrope.
Danas, slično se odigrava u automobilskoj industriji. Azijski proizvođači željni znanja evropskih marki su savršeni investitori za posrnule brendove. Uz pravo rukovodstvo i dovoljno ulaganja, marke poput Volvoa, Jaguara i Land Rovera vraćene su na stare staze slave.
Postavlja se pitanje da li bi u narednim godinama moglo da dođe do novih kupovina od strane azijskih velikana. Neki tvrde da je sledeći veliki korak akvizicija italijanskih marki. Lancia je na pragu nestanka i moguće je da će FCA umesto gašenja odlučiti da je prepuste nekom drugom. Smart je već dugo gubitaš, te je i on potencijalna meta.
Za sada, azijsko-evropski automobilski brakovi pokazali su se kao pun pogodak.
Đorđe Platiša
(350)
