Početna Istorija Zanimljivost dana: Kako su pronađeni prototip modeli Spačeka
Zanimljivost dana: Kako su pronađeni prototip modeli Spačeka

Zanimljivost dana: Kako su pronađeni prototip modeli Spačeka

6.97K
0

Citroen 2CV, ili kod nas popularniji pod nazivom Spaček, je jedan od najpoznatijih svetskih automobila. Sa karijerom koja je trajala preko četrdeset godina, Spaček je modernizovao francusku automobilsku industriju u posleratnom periodu i pronašao preko 3,8 miliona zadovoljnih kupaca. Citroen danas poseduje pet različitih prototipova, a malo je nedostajalo da većina njih završi u presi.


Citroen je počeo rad na Spačeku 1934. godine kada je vlasnik kompanije Michelin zahtevao „kišobran na točkovima“ koji će pri tom moći da preveze četiri odrasle osobe pri brzini od 50 km/h i prosečnoj potrošnji od tri litre na 100 kilometara, zatim ponese teret od 50 kilograma i u kome se jaja u korpi neće razbiti bez obzira na teren.

Do 1939. godine kompanija je već proizvela 47 različitih prototipova za testiranje i svaki od njih je imao neki specifičan detalj koji ga je krasio. Premijera je zakazana za oktobar spomenute godine, ali je 1. septembra počeo Drugi svetski rat i ceo projekat je stopiran.


Tokom rata nacisti su želeli tehnička rešenja, ali glavni inženjer Pjer-Žil Bulanžer je odbijao saradnju u strahu da bi Nemci mogli iskoristiti njegovo delo i za vojnu upotrebu (kao što je slučaj bio sa Kubelwagen na bazi „bube“). Nedugo pre nego što će Francuska pasti 1940. godine, Bulanžer je naredio da se ranih 250 prototipova sakrije na mnogim lokacijama što je brže moguće, a oni za koje nije pronađeno mesto da se jednostavno unište.

Neki primerci su takođe prerađeni da liče na drugačije proizvode. Primera radi, jedan od ranih 2CV, ili kako je u razvoju bio poznat kao TPV (Toute Petite Voiture – veoma mali automobil), je maskiran u pikapa.


Posle rata se verovalo da su preživela samo dva primeraka i da su ostale uništili Nemci. Međutim, kasnije se saznato da je većina od spomenutih 250 prototipova preživala rat i da ih je pod presu poslao upravo Citroen krajem 1950-ih godina.

Preživela su samo dva primerka za usluge muzeja i to spomenuti pikap i još jedan tradicionalni model koji je Citroen u međuvremenu restaurirao u originalno stanje.

A onda 1994. godine, u malenom gradiću La Ferte-Vidame na severu Francuske, su pronađena još tri primerka. Ironično, oni su se nalazili u potkrovlju jednog od napuštenih Citroenovih centara za testiranje novih proizvoda koji je prestao sa radom još tokom 1950-ih godina. Sva tri modela si bila dobro skrivena ispod sena, a tu su ih sakrili nekadašnji inženjeri i to ne od nacista već od samog Citroena koji je želeo da ih uništi.


U jednom od spomenutih prototipova je pronađeno i detaljno objašnjenje šta se zaista desilo tokom ratnih godina. Nemci su zatražili od Citroena da im isporuči tri prototipa uz obećanje da oni neće biti kopirani i da će samo Adolf Hitler imati priliku da ih vidi – nikako neki drugi od proizvođača.

Zauzvrat, oni su obećali pružiti Citroenu šansu za serijsku proizvodnju bez mešanja u poslovanje. Nemačka je takođe bila spremna otvoriti fabriku u Parizu za proizvodnju „bube“ i čak poslala Ferdinanda Poršea u Francusku da pripomogne inženjerima. Citroen je odbio ovu ponudu bez obzira na pretnje. Nacisti su zatim poslali jednu od „buba“ u Pariz na testiranje, ali su je Francuzi samo prekrili ceradom i ignorisali.

Nemci su na kraju poslali nekoliko TPV prototipova nazad u domovinu na testiranje. Međutim, Adolf Hitler i Ferdinand Porše nisu bili oduševljeni, a ovaj drugi je izjavio da „TPV više liči na kolica sa motorom nego sledeći narodni automobil“. Neke nove slike pokazuju da je Citroen razmatrao i druge dizajnerske ideje, kao što jedan far na sredini automobila i kraće međuosovinsko rastojanje.

Bilo kako bilo, svih pet prototipova se danas nalaze u Citroenovom muzeju, a za razliku od prvog preživelog TPV-a koji je restauriran, tri primerka pronađena 1994. godine su i dalje u originalnom stanju.

Zoran Tomasović

 

(6969)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar