Tri razloga zašto Putin nije u pravu što forsira prirodni gas (drugi deo)

Onlajn portal CleanTechnica prezentuje veliki broj kvalitetnih autorskih radova, a generalna nota koja se provalači kroz sve članke je averzija u odnosu na fosilna goriva, kao i na motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Prva dva razloga smo vam predstavili u ovom članku, a koji je treći razlog saznajte u daljem tekstu:

Prirodni gas (ni)je odlično prelazno rešenje ka… ničemu

Razmatranje vrednosti primene prirodnog gasa kao “prelaznog rešenja” je besmisleno. Oni koji podržavaju korišćenje gasa tvrde da je to bolja alternativa u odnosu na ugalj, koja će nam omogućiti dovoljno vremena da na potpuniji način iskoristimo alternativne vidove energije (Sunčevu i energiju vetra). Ali, hajde da se svi zajedno zapitamo sledeće: Da li je umesno koristiti most za prelazak na drugu stranu reke koja uopšte ne postoji?

Odgovor je jasan. Već sada smo u moći da koristimo izvore energije čijom upotrebom se ne ispušta nimalo, ili se emituje trunka ugljenikov jedinjenja. Svi ti izvori su naklonjeniji prirodi od uglja, nafte ili gasa. Stepen iskoristivosti energije vetra, Sunca ili geotermalne energije, svakim danom je sve veći. Ekonomičnost upotrebe ovih alternativa raste. Već sada je sve ovo dostupno.

Po ovom pitanju, mišljenje su izneli i klimatski aktivisti sa Jejla: “Iako trenutno nije moguće sve termoelektrane zameniti jedinicama koje koriste obnovljive izvore, to će definitivno biti izvodljivo u narednih deset godina. Posebno ako se nastavi povećanje stepena rentabilnosti i ekonomičnosti upotrebe obnovljivih izvora.”

Njihov stav obuhvata i sledeća zapažanja u pogledu opasnosti od takozvanog prelaznog rešenja:  “Ako bi danas zamenili ugalj gasom, silna sredstva bi uložili u infrastrukturu za gas, koja bi svakako bila beskorisna za koju godinu, kada se prelazni period završi. Na ovaj način, prelazni period bi mogao da se prisilno rastegne potpuno nepotrebno, a da se prihvatanje obnovljivih izvora neosnovano odloži.”

Ukoliko bi ekspanzija upotrebe prirodnog gasa krenula na teret zaokreta ka obnovljivim izvorima, vrlo malo šta bismo uradili na sprečavanju klimatskih promena. A već je dostupno previše dokaza da se prenaglašavanje upotrebe gasa reflektuje na smanjenje obima investicija usmerenih u razvoj obnovljivih vidova energije, koji su zaista čisti.

Poenta i nepobitni zaključak svakako jeste da prirodni gas ostaje fosilno gorivo, a jednostavan prelazak sa uglja na gas, neće pomoći u postizanju ciljeva vezanih za redukciju štetnih emisija, čak i u okolnostima u kojima bi curenje metana bilo sprečeno.

Dakle, radije nego što bi izvršili nepotreban i privremeni prelaz na prirodni gas, primenili bi pametniju taktiku faznog prelaska sa ugalj na obnovljive izvore. To je nešto što je potpuno realistično i potpuno izvodljivo.

Fosilna goriva su bila nužni podstrekač razvoja kroz industrijsku revoluciju i puno su uradila za doborobit čovečanstva u prethodna dva veka. Ali, to je to I tu se priča završava. Fosilna goriva jesu baš to, energenti prošlih vekova.

(397)