Početna Life Biznis Analiza: Pogledajte u kojem procentu snabdevači učestvuju u proizvodnji automobila
Analiza: Pogledajte u kojem procentu snabdevači učestvuju u proizvodnji automobila
2

Analiza: Pogledajte u kojem procentu snabdevači učestvuju u proizvodnji automobila

2.83K
2

Da li ste znali da gotovo 80 odsto komponenti, od kojih su sastavljeni današnji automobili, proizvode snabdevačke firme što su Autoliv, Aptiv, Continental, Denso, Robert Bosch, Schaeffler ili ZF? Naravno, nabrojali smo tek jedan manji  deo velikih kompanija koje proizvode originalne komponente i generišu prodajne brojke koje se ogledaju u milijardama evra.

Tu su i brojni drugi snabdevači, umešani u složen proces pretvaranja metala, plastike, tkanina i tečnosti u gotov proizvod, koji mi nazivamo „automobil“. Hajde i ovde da spomenemo neke, kao što su Borbet, Carcoustics, Mann + Hummel, Veritas, Wabco i Woco. Ukoliko želite da znate koje kompanije obezbeđuju Aston Martin Valkyrie svih neophodnim delovima, od elektromotora i transmisije do kočionih pločica i katalizatora, evo odgovora:

 

Vlasnik ste Citroena C3 Aircross, a želeli biste da znate ko proizvodi bezbednosne pojaseve, ručice vrata, amortizere ili karike klipova za ovaj model? I tu postoji odgovor:

Ono što je u čitavoj priči indikativno je da je nekada bedž na automobilu simbolizovao vrednosti koje je dotični proizvođač (argumentovano) zastupao. Odnosno, drugim rečima, „značka“ na vozilu je garantovala atribute za koje se neki individualni proizvođač svojevremeno zalagao. Na taj način su brojne automobilske marke stekle određeni imidž i generisale bogato nasleđe. Na osnovu visokog kvaliteta, ostvarenog prestiža i diferenciranosti, neki proizvođači automobila su sa potpunim pravom svoje proizvode naplaćivali više nego neke druge, posebno iz razloga što je proizvodnja nekada obavljana autonomno, bez prevelikog upliva snabdevača. Međutim, da li se ista formula može primeniti i na vreme današnje? Teško.

Razlika između premijum i „velikoserijskih“ vozila se u današnje vreme bazira na onome što pre svega može da se oseti čulima: na stvari koje mogu da se vide i dodirnu, a mnogi proizvođači luksuznih vozila „napadaju“ i čulo mirisa kupaca, kroz implementaciju razno-raznih parfemskih isparivača.

Dakle, opšti kvalitet ne može da se „vidi“, „opipa“ ili „pomiriše“, posebno ne kada su u pitanju mehaničke komponente, pa tako danas uopšte nije neobično da, primera radi, kočioni diskovi na nekom luksuznom vozilu dvostruko ili čak trostruko kraće traju u odnosu na neki „velikoserijski“ pandan. Takođe, u današnje vreme nije retko da karoserija automobila od stotinak hiljada evra propada brže od onog koji koštao četvrtinu te sume.

Dizajn, „imidž“ i „marka“ su prečesto odlučujući atributi kojima se kupci automobila povode, što znači da je i u našoj omiljenoj grani industrije forma stavljena ispred sadržaja, a prirodno je da bi između ove vrednosti trebalo da vlada svojevrsan ekvilibrijum. Bez Šekspirove ekspresivne genijalnosti, „Hamlet“ bi bio tek neka prozaična krimi priča, dok bi u isto vreme, nesuvisla poetizacija svaku ideju učinila patetičnom bezvezarijom.

Naravoučenije je da u današnje vreme cene vozila „naduvavaju“ marke, odnosno bedževi zakačeni za karoserije, koji su svoju „vrednost“ stekli kroz „minuli rad“ ali i dobar marketing. Naravno da premijum automobili treba da koštaju više, ali da bi opravdali višu cenu, oni moraju i da budu u skladu sa svim mogućim standardima koje prefiks „premijum“ nosi, što flagrantno nije slučaj danas.

IHS Markit nam je pomogao da dobijemo uvid koje sve firme učestvuju u kreiranju brojnih modela koje svakodnevno možemo videti na putevima.

Uostalom u priloženoj galeriji pogledajte koje sve kompanije proizvode komponente iz prve ugradnje za brojne popularne modele automobila, od Audija i BMW-a, preko Dacije i Opela, pa do Mercedesa i Volvoa:

AutoRepublika

Izvor: IHS Markit via ANE

 

(2828)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Pantelija
Gost

Razbijanje mitova o „premijum“ automobilima. Zašto je Audi „najveći generator profita“ u VW grupi? Premijum proizvođači ulože 1000 evra više u auto a naplate to kupcu 20K više.

Zvezdan Božinović
Admin

Pa, naravno. Vidiš da svi „proizvođači“ kukaju kako proizvodnja elektromobila nije profitablna. Zato što do 50% cene koštanja EV otpada na baterije koje moraju da kupe jer ih ne proizvode. Čim zarada (bez istraživanja i razvoja koje postaje ionako sve više zajednički trošak industrije) nije 350%, odmah nije profitablno. Formula za premijum marke je: uložiš u proizvodnju automobila 6.000 do 18.000 evra, a prodaješ ga (trgovcima) za 15.000 do 80.000 evra.