Proizvođači automobila zajednički protiv Trampa

Trgovinska asocijacija koja predstavlja proizvođače automobila koji posluju u SAD, saopštila je da će uvođenje carina na uvozna vozila i delove, iz razloga nacionalne bezbednosti, nauditi automobilskoj industriji kroz podizanje cena, smanjenje potražnje i pozivanja na uzvraćanje udarca trgovinskih partnera.

Grupa je takođe predvidela značajan broj izgubljenih radnih mesta u SAD.

Predsednik SAD, Donald Tramp, već se izvesno vreme žali u vezi sa trgovinskim deficitom koji Sjedinjene Države imaju u automobilskoj industriji. Na meti su mu posebno bile Nemačka i Evropska unija, tako da je dao nalog administraciji da ispita da li je potrebno preduzeti odgovarajuće korake da bi se ispravila ta tržišna neuravnoteženost. Najavio je mogućnost uvođenja carina od 25 odsto na uvoz automobila.

„Amerika ne ide u rat u Ford Fiesti“, rekao je Džon Bozela, predsednik Globalne asocijacije proizvođača automobila pred novinarima. „Nema opravdanja u smislu nacionalne bezbednosti za uvođenje carina na vozila i delove ili diskriminaciju između kompanija, u zavisnosti da li im je sedište ovde ili u savezničkim zemljama. Svaki proizvodni pogon u SAD bi u slučaju krajnje nužde bio dostupan nacionalnim potrebama, a 130.000 Amerikanaca koji rade direktno za strane proizvođače nije manje patriotski orijentisano niti voljno da služi bilo koju drugu zemlju sem Amerike u slučaju krize.

Ukoliko istraga za posledicu bude imala uvođenje carina, uzvraćanje udarca protiv SAD je neizbežno. Značajni carinski troškovi protiv američkih izvoznika su već najavljeni, što radnu snagu u okviru američke automobilske industrije stavlja na prvu liniju ovog trgovinskog rata.“

Trampova administracija istražuje da li uvoz automobila predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost po Zakonu o proširenju trgovine (Trade Expansion Act) iz 1962., na koji su se SAD pozvale samo dva puta, od kojih je samo u jednom slučaju došlo do preduzimanja konkretnih koraka.

Većina stručnjaka i ekonomista kaže da spominjanje „nacionalne bezbednosti“ kao nekog izgovora za protekcionizam, otvara vrata ostalim zemljama da zaobiđu pravila Svetske trgovinske organizacije i proglase suverena prava na uvođenje carina baziranih na neophodnosti zaštite sopstvenih interesa.

Bozela je takođe primetio da američka automobilska industrija napreduje, sa gotovo rekordnim nivoima proizvodnje, prodaje i izvoza, a da ne traži bilo kakvu pomoć vlade protiv uvoznika.

Globalna asocijacija proizvođača automobila je naglasila u podnošenju žalbe da se na prodaju svih 14 američkih proizvođača automobila u SAD čak 44 odsto odnosi na uvoz, uključujući Ford Motor, General Motors i Fiat Chrysler Automobiles. Polovina tih vozila dolazi od partnera iz slobodne trgovine, Kanade i Meksika, a na njih se odnosi značajan deo ukupne američke flote.

Alijansa automobilskih proizvođača, čiji dobar deo članova pripada i Globalnoj  asocijaciji proizvođača automobila, poput „detroitske trojke“, takođe je podnela žalbu, upozorivši da bi carine u vrednosti od 25 odsto dodale oko 5.800 dolara na prosečnu cenu vozila, što bi potrošače na godišnjem planu koštalo 45 milijardi dolara!

Ova alijansa je obično koncentrisana na oblasti bezbednosti i ekologije u okviru automobilske industrije, ostavljajući ekonomsku problematiku Savetu za automobilsku politiku, i ujedno predstavlja kompanije sa sedištem u SAD ili članove Globalne asocijacije proizvođača automobila. Njena umešanost u čitav slučaj sugeriše da su domaće i inostrane automobilske kompanije na istoj strani. To ne treba da čudi, jer bi carina od 25 odsto bila primenjena kako na BMW iz Nemačke, tako i na Buick iz Kine.

Priredio: Pavle Barta

(223)