Najbolji motori iz devedesetih godina

Devedete godina prošlog veka mnogi karakterišu kao period kada su se pravili najbolji automobili. Japanski sportisti su „mleli“ asfalt, tehnologija iz Formule 1 je prenošena u serijske modele, a za razliku od vremena sadašnjeg, imali smo sjajan miks vrhunskih atmosferskih i turbo motora.

Činjenica je da devesete, istorijski gledano, nisu ostavile tako upečatljive modele kao osamdesete, ali što se tiče motora, teško da neka dekada može da parira onoj kada se raspala bivša Jugoslavija. Tokom ovog perioda, proizvođači su zauzimali različite idejne pristupe i internu filozofiju, a upravo ta heterogenost je dovela do fenomenalnih kreacija.

Dakle, „top 10“ lista najboljih motora iz devesetih obuhvata sve, od japanskih sportskih automobila, preko moćnih V12, pa do onih koji su profitirali na F1 tehnologiji.

Audi RS2

Ovaj model je u istoriju otišao kao prvi performantni automobil koji je mogao da poveze čitavu porodicu, zajedno sa kućnim ljubimcem, a u to vreme je bio jedan od najbržih karavana.

„Srce“ čitave priče je činio 2,2-litarski turbo motor sa 311 ks. Naravno, reč je o čuvenom petocilindrašu, koji je preuzet iz S2, u kojem je isporučivao 227 konja, ali Porsche je svoju magiju utkao u ovaj motor i doveo ga do savršenstva.

Povećanje snage je postignuto implementiranjem 30% većeg KKK turbo punjača, većeg međuhladnjaka, Bosch sistema ubrizgavanja i modifikovanog bregastog vratila.

Rezultat ovih dorada se ogledao u tome da je RS2 do „stotke“ ubrzavao za 4,8 sekundi, a mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 262 km/h. To su „opasno dobre“ performanse čak i po danšnjim standardima.

Ferrari 355

Uzevši kao osnovu 3,4-litarsku jedinicu iz 348, Ferrari je konstruisao pravi „dragulj“ za naslednika 355. V8 motor je za potrebe novajlije neznatno povećan u smislu radne zapremine, na 3,5 litara. Dobio je aluminijumske klipove, klipnjače od legure titanijuma, Boschov sistem ubrizgavanja i pet ventila po cilindru.

Motor je isporučivao 375 ks, što je 355 obezbeđivao sprint do stotke za 4,7 sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila 295 km/h.

To nije sve, jer je automobil dobio inovativni manuelni menjač koji je usvojio tehnologiju koju je Ferrari koristio u Formuli 1, što je bio prvi slučaj na jednom serijskom automobilu. Tačnije, ovaj šestostepeni menjač je posedovao elektrohidraulični sistem, a stepeni prenosa su se menjali putem polugica iza volana. Ne samo što je menjanje stepena prenosa bilo brže, već vozač nije morao da skida ruke sa volana.

Honda S2000

Pred nama je jedan od najboljih atmosferskih motora u istoriji automobilske industrije. Zapravo, ova 2,0-litarska jedinica je osvojila titulu za „Međunarodni motor godine“ u kategoriji od 1,8 do 2,0 litra zapremine, i to od 2000. do 2004. godine. Pored toga, do dolaska Ferrarija 458 Italia, držao je rekord po broju konjskih snaga po litru zapremine – 120 ks/l.

Najsnažnija verzija Hondinog „dragulja“ se nalazila u S2000 sa JDM specifikacijama – 123 ks/l, zahvaljujući višem kompresionom odnosu. Ukupno je raspolagao sa 246 konja. Redni četvorocilindarski i-VTEC se vrteo do 9.000 o/min, i proizvodio pravu poeziju zvuka iz izduva, baš kao i prethodno navedeni Ferrari 355.

Lancia Thema 8.32

Ispod haube naizgled regularne limuzine, počivao je ni manje ni više, derivat motora iz Ferrarija 308. Tačnije, agregat koji je u pitanju je bio 2,9-litarski V8 sa 212 konja, što je bilo nešto manje od 237 ks u Ferrariju. Bez obzira na to, Lancia Thema 8.32 je bila jedna od najbržih limuzina s prednjim pogonom u svoje vreme. Do stotke je ubrzavala za 6,8 sekundi, sve do maksimalne brzine od 240 km/h.

U poređenju sa motorom instaliranim u Ferrariju, V8 u Lanciji je imao kolenasto vratilo sa kolenima pod 90 stepeni, dok su ona u Ferrariju bila pod 180 stepeni, uz manje ventile i drugačiji raspored paljenja, da bi agregat bio podobniji za jednu limuzinu.

Mazda RX-7

13B-REW iz treće generacije Mazde RX-7, svoj prvi nastup je imao 1992., a nakon nekoliko unapređenja, finalna verzija 1,3-litarskog Wankela je dobila dva turbo punjača, koja su doprinela isporuci 276 ks i 314 Nm.

Ovaj kultni sportista je sprint do stotke obavljao za 5,2 sekunde, a maksimalno je mogao da pojuri do 256 km/h.

McLaren F1

Čuveni supersportski model je pokretao još jedan motorni „dragulj“, i to izi Bavarske. Reč je o velikom V12, srednje pozicioniranom motoru kodnog imena S70/2, koji je isporučivao 627 ks i 650 Nm. Motorni prostor je morao da dobije temeljan tretman toplotne izolacije, tako da je Gordon Marej došao na ideju da primeni zlatnu foliju, tako da je na svaki primerak potrošeno 16 grama zlata.

Za volanom pet godina starog prototipa, Endi Volas je postavio brzinski rekord u konkurenciji serijskih automobila 31. marta, ostvarivši prosek od 386,4 km/h, na Ehra-Lessien test stazi VW grupe. Tokom vožnje, F1 je dostigao 391 km/h. I dan danas, McLaren je najbrži automobil ikada sa atmosferskim motorom, a taj rekord verovatno nikada neće biti oboren.

Mitsubishi Lancer Evo V

Lansirana 1998., peta generacija Mitsubishijevog sportiste je dobila unapređeni turbo punjač za svoj 2,0-litarski četvorocilindraš. Mada je snaga ostala ista – 276 konja, obrtni moment je povećan na 373 Nm.

Rezultat se reflektovao u ubrzanju do 100 km/h za 4,7 sekundi i maksimalnoj brzini od 237 km/h.

Nissan 300ZX

Z32 generacija je koristila isti 3,0-litarski motor kao i prethodni model, ali je turbo verzija dobila tandem novih Garrettovih punjača uz dva međuhladnjaka. Ova dorada je obezbeđivala 300 ks i 384 Nm.

Međutim, ovde brojke ne pričaju kompletnu priču, jer je jedna od najboljih stvari u vezi sa ovim motorom njegov linearni odziv, pošto je Nissan uspeo da redukuje „grubost“ koja se poslovično dovodila u vezu sa turbo motorima iz tog vremena.

Performanse su bile prilično impresivne, jer je Nissan 300ZX ubrzavao do stotke za pet i nešto sekundi, uz maksimalnu brzinu od 250 km/h.

Opel Lotus Omega/Lotus Carlton

Lansiran 1990., Opel Lotus Omega je postao najbrži serijski sedan na svetu, zahvaljujući moćnom motoru, koji je bio derivat Omeginog 3,0-litarskog rednog šestocilindraša, koji se nalazio u GSi modelu. Lotus je svoju magiju primenio tako što je povećao radnu zapreminu na 3,6 litara, dodavši par Garrett T25 turbo punjača, uz novi sistem međuhlađenja.

Menjač je bio šestostepena ZF-ova jedinica koja je mogla da se nađe u Chevy Corvetteu ZR1 iz tog vremena. Revidirana mašina je isporučivala 377 ks i 570 Nm na zadnje točkove. Sprint do 100 km/h je obavljan za 5,4 sekunde, dok je maksimalna brzina iznosila čak 285 km/h.

Toyota Supra IV

Bez ikakve sumnje, 2JZ-GTE u četvrtoj generaciji Toyota Supre, u istoriju će otići kao jedan od najvažnijih motora iz devedesetih godina. Ova biturbo jedinica je bila u ponudi sa različitim nivoima snage, u zavisnosti od tržišta, pa je tako JDM verzija isporučivala 280 konja, evropska 326, a američka 320 ks.

Ova Supra je bila ozbiljno brz automobil, sa sprintom do stotke za pet sekundi i elektronski limitiranom, maksimalnom brzinom, od 250 km/h.

Dva turbo punjača su funkcionisala u sekvencijalnom maniru u cilju redukovanja „turbo rupe“, a 410 Nm je bilo dostupno već pri 3.500 o/min. Postojao je takozvani „pre-boost“ režim, koji se aktivirao pri 3.500 o/min, dok je potpuni „boost“ bio dostupan pri 4.000 o/min. Ovaj aranžman je obezbeđivao progresivan priliv snage, a počev sa 1998., Supra je u Japanu dobila tehnologiju varijabilnog rada ventila.

(6268)