Diskusija meseca: Koliko fabriku košta nov automobil?

Truth is out there.

Tacno, ali to je sve razvoj jednog modela. Kad krene serijska proizvodnja modela od 100.000 vozila onda je cena realna kako kaze tekst

Dragi čoveče, igrom slučaja, tačno znam koliko koštaju alati, koliko traja izrada „toolinga“, i koliko je vremena potrebno komponentašima da instaliraju te alate za konkretan model. Uobičajeno je između jedne i dva godine. Troškovi istraživanja i razvoja su ogromni, ali oni ne ulaze u cenu koštanja, jednim delom, jer su ti troškovi već sada velikim delom, a biće još i većim, na teretu dobavljača za komponente. Ipak, i za proizvođače to jeste značajan rashod (nije uključeno u zalihe, tj gotove proizvode – automobile), ali, zar kupci treba da plaćaju troškove istraživanja i razvoja (RD) svakom proizvođaču ponaosob. Lepo majstori sednu i dogovore se, pa umesto 50 projekata budu 3, a automobili pojeftine za 40%. Baš kao što je to avionska industrija uradila.
Što se troškova marketinga tiče, odakle proizvođačima automobila obraz da kupcima prevaljuju na leđa masne sponzorske ugovore sa fizikalcima (koji se u moderno doba nazivaju sportisti? Da li kupci automobila treba da dopunjavaju budžet ionako dramatično preplaćenim fudbalerima, teniserima i ostalim fizikalcima? Da ne ređam dalje?
Dalje, dileri?! U doba interneta, u doba kada sami proizvođači otkazuju učešće na Salonima automobila, da kupac plaća 6 čekača potencijalnih kupaca, troškove grejanja milion salona dilera i poddilera? Sve ostale bespotrebne troškove malopradaje i veleprodaje, na način kako su organizovani sada? Kroz koliko ruku prođe automobil od fabrike do kupca? Kroz pet, šest dok dođe, na primer iz VW fabrike do kupca u Srbiji. A isto tako i sa drugim markama. NEĆU BRE!
A sve i da hoću da platim toliko rasipništvo, i platim ga, da li treba da plaćam retrovizor kao rezervni deo 800 evra, iako njegova izrada košta 50 evra? Da li je razumno da jedan far za premijum modele košta par hiljada evra? Da li treba da plaćam rezervne delove kod proizvođača nekoliko puta skuplje da bih održao garanciju, ili je normalno tržišno ponašanje da proizvođač kaže kupcima, ko je dobavljač za komponente za taj konkretan deo, pa da kupimo od njih, i da pritom taj proizvođač komponenti uračuna maržu od, potpuno razumnih (i masnih) 25%, ili je normalno da plaćamo deset puta (ne 10%) višu cenu od normalne? Ne samo da bezobrazno puno preplatimo automobil, već kroz troškove eksploatacije (koje nameću proizvođači mimo logike tržišnog poslovanja), mi kupci, dodatno platimo još dva takva vozila, proizvođačima.
Neko će reći da kasko osiguranje ovde rešava problem, ali ga ne rešava. Kroz premije osiguranja, sve se to opet vrati na leđa kupca.
I naposletku, zato što sve ovo debelo nije normalno i zato što je ovo iz osnova pokvareno, tržišna cena automobila, samo u prvoj godini eksploatacije padne za 30%, a upotrebna vrednost za 5%.
E to je najbolji parametar, ta razlika u tržišnoj vrednosti i upotrebnoj vrednosti, nakon prve godine, koliko su nova vozila, celom serijom pokvarenština, precenjena prema krajnjim magarcima, pardon, kupcima.
Uostalom, pročitajte analizu koju je AutoRepublika radila https://autorepublika.com/2017/09/05/rak-rana-lek-za-automobilsku-industriju/. Analizu je vodila vodeća svetska kuća.