Početna Istorija Prokletstvo “Malog kopileta“
Prokletstvo “Malog kopileta“
0

Prokletstvo “Malog kopileta“

519
0

Bez obzira koliko (ni)ste sujeverni, mora se priznati da su takve priče postale sastavni deo života. Nije retkost ni da čujemo priče da određeni automobili imaju sopstvenu ličnost na osnovu nekadašnjeg vlasnika, a svima verovatno film “Christine“ prvi pada na pamet.

Dinov omiljeni i lični automobil Mercury Eight iz 1949. godine

Međutim, mnogo pre čuvenog filma po knjizi Stivena Kinga je postojao Porsche za koga se verovalo da je uklet. Ako ne zbog toga što je u njemu stradao slavni glumac Džejms Din onda sigurno po onome šta je doneo budućim vlasnicima.

Din i Porsche 550

Strast prema automobilima

Din je u svojoj karijeri snimio samo tri filma pre nego što je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći, a uspesi su mu omogućili da poseduje sportske automobile i da se posveti svojoj prvoj ljubavi – automobilskim trkama. Nedugo nakon što je dobio svoju prvu profesionalnu ulogu u Holivudu u “Istočno od Raja“, Din je kupio novi MG Midget. Sa britanskim sportistom se nije dugo zadržao i brzo je prešao na Porsche 356 Super Speedster, u kojem se takmičio na lokalnim trkama. Posle uspeha još jednog filma (“Buntovnik bez razloga“), Din odlučuje da naruči trkački Lotus Mark IX, ali kada je saznao da će morati čekati nekoliko meseci na njega, odlučuje da ipak potroši novac na Porsche 500 kao i Ford Country Squire karavan sa prikolicom. Ovom Porscheu, Din je dao nadimak “Malo kopile“, po istoimenom nadimku koji je za njega imao Džek Verner, predsednik Warner Bros filmskog studija.

Din i Vuterih kobnog dana

Kobna odluka

Septembra 30, 1955. godine Din i mehaničar Ralf Vuterih su se uputili iz Holivuda u manji gradić Salinas na severu savezne države Kalifornije, udaljenim oko 475 kilometara. Tog vikenda je trebalo da se održi amaterski šampionat na kojem bi prisustvovale mnoge filmske zvezde. Din je originalno planirao da šlepa Porsche na prikolici, ali se u poslednjem momentu predomislio iz razloga što je želeo da razradi motor na novom automobilu i stekne potrebno iskustvo.

U 17:45 časova po lokalnom vremenu, na autoputu 466 u blizini gradića Šendon, je došlo do sudara koji će promeniti istoriju. Naime, Din je izabrao spomenuti autoput iz razloga što je na njemu retko kada bilo policije i nije želeo da rizikuje još jednu kaznu za brzu vožnju (ranije tog dana Din je kažnjen za vožnju od 105 km/h na mestu gde je ograničenje 89 km/h). Sa suprotne strane 23-godišnji Donald Turnupsid se vraćao kući u svom 1950 Fordu Tudoru i presekao je put da bi se uključio na autoput 41. Porsche je krenuo da koči, ali ne na vreme i došlo je do direktnog sudara sa značajno većim i težim Fordom. Dinove poslednje reči su navodno bile, “Mora da nas vidi“.

Poslednja javna slika nekoliko sati pre pogibije. U pozadini se može videti i Dinov Ford karavan sa prikolicom.

Od siline udarca Vuterih je “izleteo“ iz automobila sa brojnim prelomima, ali je uspeo da preživi. Turnupsid je završio sa polomljenim nosom i iste večeri je pušten kući. Din nije bio jednake sreće. Njegovo stopalo se zaglavilo između papučica kvačila i kočnice i od siline udarca je polomio vrat. Iako je davao znake života kada je hitma pomoć stila, Din je proglašen mrtvim kada je stigao do bilnice oko 35 minuta kasnije. Vozilo hitne pomoći je navodno takođe bilo u sudaru na putu do bolnice, što je samo pogoršalo Dinove šanse da preživi. Iako su postojale priče da je Din vozio 137 km/h u momentu sudara, kasnija istraživanja su pokazala da je njegova brzina bila tek 89 km/h.

Pre kupovine 550, Din je vozio jedan drugi Porsche – 356

Vuterih je morao da ima brojne operacije, a nakon oporavka se vratio u rodnu Nemačku gde je radio kao test vozač za Porscheove trkačke timove. Preminuo je 1981. godine u saobraćajnoj nesreći.

550 nedugo posle sudara

Turnupsid je preminuo 1995. godine i dao je samo jedan intervju medijima, u kome je tvrdio da nije uspeo da vidi izuzetno niski Porsche zbog zalaska sunca. Neke druge priče će kasnije reći da je imao običaj da meri vreme potrebno da stigne od fakulteta do kuće i da je svakim danom želeo da bude brži, čime često nije obraćao pažnju na saobraćaj.

Ukleti Porsche

Nije poznato kako je tačno nastao mit o ukletom Porscheu, ali se priča navodno načula od strane legendarnog Džordža Barisa, možda najpoznatijeg „tvorca“ filmskih automobila u Holivudu. Ali „Malo Kopile“ nije odmah završilo kod njega. Nakon što je osiguravajuća kompanija otpisala automobil kao totalnu štetu, Dinov nekadašnji konkurent na stazama, Vilijam Eshrih, je kupio Porsche i njegov moćni motor ubacio u svoj Lotus IX. Menjač je takođe prodao, a ostatak vozila poklonio spomenutom Barisu. Eshrih je ubrzo završio u teškom sudaru koji mi je okončao trkačku karijeru kada je motor u jednoj krivini iznenada zakazao i prouzrokovao pretvrtanje nekoliko puta. Još jedan lokalni vozač, Troj Mekhenri, je kupio menjač i nedugo zatim poginuo u saobraćanoj nesreći. Ali to nije bio kraj. Uništeni Porsche je još uvek imao dve gotovo nove gume, koje je Baris prodao, a obe su pukle u istom momentu i naterale vozača da završi u polju pored puta.

Posle sudara 550 je izgledao kao smrskana limenka

Baris se zatim setio da od poznatog automobila može da zaradi i novac, pa je aluminijsku školjku malo popravio i počeo da reklamira 550. Najčudniji incident se desio nedugo nakon što je lokalna policija u Kaliforniji zatražila Porsche radi analize, da bi utvrdila kako da se spreče saobraćajne nesreće. Automobil je preko noći parkiran u lokalnu garažu, koja je izgorela, ali automobil nije pretrpeo nikakvu dodatnu štetu. Tokom jedne od predstava u lokalnoj školi, automobil je pao sa pozornice i polomio nogu jednom od učenika. Nekoliko kamiona koji su bili zaduženi za prevoz „Malog kopileta“ su završavali u sudarima, a sredinom 1960-ih godina je trebalo da stigne nazad u Kaliforniju nakon predstava na Floridi. Međutim, kada je Baris otvorio prikolicu kamiona – Porsche nije bio u njoj pa je nepoznato (barem javno) šta se desilo sa njim. Po nekim pričama, i sam Baris je verovao da je automobil uklet pa se i nije trudio da ga pronađe.

Sa jedne od izložbi za sigurnost u saobraćaju

Parče metala kao zaostavština jednog mita

Historic Auto Attractions muzej u savenoj državi Ilinois poseduje mali deo metala za koga tvrdi da je od Dinovog Porschea. Priča i nije dobijala neku medijsku pažnju sve do 2015. godine kada su lokalni mediji u Čikagu objavili priču o osobi koja je tvrdila da zna gde se Porsche nalazi.

Današnja lokacija gde se kobni sudar desio

Reč o čoveku koji tvrdi da je kao šestogodišnjak prisustvovao događaju u kojem su njegov otac i još jedna osoba sakrili Porsche i da je spreman da kaže lokaciju za nadoknadu od milion dolara. Od tada dodatnih javnih informacija nije bilo, pa je Porsche 550 do današnjeg dana jedan od najvrednijih automobila koji nikada nisu pronađeni.

Događaj viđen okom kamere u filmu „James Dean“.

Zoran Tomasović

(519)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar