Volfgang Porše, glasnogovornik uticajne Porše-Pih dinastije, koja kontroliše Volkswagen grupu, u nedavnom intervjuu, govorio je u vezi sa prošlošću Volskwagena, budućom vodećom garniturom i budućnošću Porschea kao marke.
Porše, koji je unuk čuvenog kreatora „bube“, Ferdinanda Poršea i rođak bivše „alfe i omege“ VW grupe, Ferdinanda Piha, čijem je svrgavanju pripomogao prilikom borbe za prevlast u grupi, dao je intervju publikaciji Automobilwoche. Gospodin Porše je prošlog utorka napunio 75 godina.
Bez petećih ograda i video nadzora, ispred vrata se nalazi samo plavi Porsche 911, što govori o domaćinu ove 600 godina stare farme na austrijskim brdima. Porodica Porše poseduje Schuettgut in Zell am See od 1941. godine, a Volfgang je imanje otkupio od ostatka familije 2004.
U ovoj kući je 1972. održan legendarni krizni sastanak porodice, koji je kulminirao povlačenjem familije Porše iz poslovanja kompanije Porsche. Ferdinand Pih je ovde izgovorio čuvene reči: „Vi ste domaće svinje, ja sam divlji vepar.“
Gospodine Porše, šta Šitgut znači za vas?
Šitgut je moj dom. Zapravo, ja sam rođen u Štutgartu, ali smo se odselili neposredno nakon mog rođenja. Proveo sam ovde deo detinjstva igrajući se žmurke sa mojom braćom i rođacima, tu na poljanama i kraj potoka. Bilo je predivno. Kada je moj otac umirao, on je sve sredio, osim šta uraditi s kućom. Bilo je čudnih predloga iz porodice, da se Šitgut pretvori u ugostiteljski objekat za familiju ili nešto slično. Nisam mogao ni da pomislim na tako nešto. Na kraju sam ga preuzeo, tako da može da bude održavan kao porodično imanje. Takođe, znao sam koliko je moj otac voleo Šitgut.
Kada ste prvi put postali svesni toga da su Porscheovi automobili posebni?
Nećete ovo verovati. Najpre, nisam podnosio vožnju u automobilu. Kada sam bio dete, vozeći se na zadnjem sedištu, uvek bi mi se slošilo tokom vožnje po vijugavim planinskim putevima oko Cel am Zea. Moguće da je to razlog zbog kojeg sam se našao za volanom prilično rano. Kada smo se vratili u Štutgart, dobio sam dozvolu da isparkiravam i uparkiravam naš Porsche 956 ispred garaže, na našem imanju na Fojerbah Vegu. Mada sam jedva mogao da vidim preko volana, uživao sam u svojim prvim vozačkim iskustvima.
Ljudi često pričaju o legendi zvanoj Porsche. Kako biste vi to definisali?
Ah, to je veoma komplikovan mozaik. Porscheovi automobili su oduvek bili ekskluzivni, čak i kada su bili namenjeni svakodnevnoj upotrebi. To je ekspresija praktičnog kvaliteta, koji su naši kupci znali da cene, uz ostale karakteristike. Oni nikada nisu želeli prosto da se voze od tačke A do tačke B. Oni ne samo što vole ove sportske automobile, oni žive i dišu s njima. Čak su i zaposleni u Porscheu ponosni što rade za ovu kompaniju. To može imati nešto u vezi sa činjenicom, da smo kao porodica, uvek težili izvesnoj skromnosti i međusobnom uvažavanju unutar kompanije. Uz velike uspehe u auto-moto sportu, sve to našoj marki daje posebnu harizmu.
Kako ljudi reaguju na pomen vašeg imena, s obzirom na to da mnogo putujete?
Po pravilu, sasvim normalno. Zapravo, mogu da se setim jedne smešne epizode. To se desilo u Hotel Imperijalu u Beču. Bilo je to prilično davno. Kada sam rekao svoje ime, gospođica na recepciji mi je odgovorila: „Nije mi potrebno da znam kakav automobil vozite, treba mi samo vaše ime.“
Da li ste ikada mislili da će Porsche AG tako prosperirati nakon što nije uspeo da preuzme Volkswagen 2009.?
Dozvolite mi da Vas ovde prekinem. Sa 52,2 odsto, Porsche SE danas drži većinu zajedničkih akcija u Volkswagenu AG. Od 2012., Porsche AG je bio deo Volkswagen grupe i nastavio je pozitivno da se razvija pod tim krovom. Porsche je izvukao koristi iz sinergije sa ostalim markama grupe. Retrospektivno gledajući, ideja Vendelina Videkinga da se preuzme deo Volkswagena je bila apsolutno korektna, čak i da su mnoge stvari mogle da se urade drugačije. Njegovo zapažanje da ne bi moglo da bude „svetih krava“ u Volfsburgu i da bi sve trebalo u kontinuitetu biti preispitivano, nije bilo od velike pomoći.
Šta je ostalo od struktura unutar Volkswagena, koje je Videking osudio?
Volkswagen grupa, a posebno Volkswagen marka, u osnovi su se mnogo promenili poslednjih godina. Gospodin Miler i kompletan Volkswagenov upravni odbor je zauzeo pravi kurs u mnogim oblastima. Brojke koje je ostvarila grupa za 2017. godinu govore same za sebe. Ja sam mnogo puta istakao da suštinski nemam problem sa saradnjom menadžmenta i zaposlenih u nemačkim kompanijama. Međutim, jasno stojim iza toga da je upravni odbor u najvećoj meri odgovoran za odluke kompanije. U suprotnom imamo situaciju u kojoj se dodeljuju pogrešne uloge. Samo finansijski zdrave kompanije su dobri, pouzdani poslodavci.
Volfgang Porše zatim otvara vrata objekta koji je nekada služio kao štala, nedaleko od glavnog zdanja. Unutra vlada suptilini miris mehaničarske radionice, bez obzira što je sve „kao u apoteci“. Tri crvena Porscheova traktora nalaze se s desne strane, dok je ispred tamno zeleni Porsche 356 Carrera 2, proizveden 1963. Volfgang redovno koristi ovaj automobil za takmičenje u Ennstal-Classic vožnjama kroz austrijske Alpe. Dotični 356 je jedan od omiljenih automobila gospodina Poršea. Takođe, izložene su brojne plakete i diplome iz Porsche klubova sa svih strana sveta. Reklamni posteri za 911-icu počivaju na zidu. Sve može bukvalno biti upotrebljeno za otvaranje muzeja. Međutim, Volfgang Porše smatra da je za većinu vozila najvažnije da se redovno voze. Pored rariteta kao što je Kübelwagen, kolekcija uključuje i nove modele kao što su Panamera plug-in hibrid, dva 918 Spydera i 911 Turbo S iz Exclusive Series limitirane edicije.
Kako Volkswgane grupa može da povrati izgubljeno poverenje nakon dizel krize?
Naši kupci su najvažniji deo čitave priče, i to je razlog zbog kojeg moramo da uradimo sve da bi povratili njihovo poverenje. Ja se uglavnom zalažem za veću dozu poniznosti pred njima. Veličina sama po sebi ne predstavlja unutrašnju vrednost.
Prošle godine, bivši šef VW grupe, Matijas Miler, zaradio je više od 10 miliona evra. Da li to predstavlja skromnost?
Ta debata u vezi sa preteranim zaradama direktora je tipično nemačka. Teško da ćete je primetiti u drugim zemljama. Ukoliko ste uspešni ovde, ljudi vas posmatraju sumnjičavo. Mi smo reformisali sistem zarada u okviru nadzornog odbora. Sada smo orijentisani na budućnost, ne na prošlost. Usredsređeni smo na usklađivanje sistema zarada sa ostalim granama industrije, tako da smo sada u nekoj sredini što se tiče plata članova upravnog odbora.
Branite Milera. Zašto je morao da ode tako rano?
Matijas Miler je preuzeo mesto generalnog direktora u veoma teška vremena za Volkswagen. Uz „Zajednički 2025.“ strategiju, on je uspešno napredovao sa zadatom orijentacijom. Prilično dobri finansijski rezultati za 2017. su dokaz da je primenio prave mere. On zaslužuje našu zahvalnost zbog toga.
Šta Herbert Dis mora da uradi bolje kao šef kompanije?
Nije stvar u „boljem ili lošijem“, već više u bržem tempu i intenzivnijim sinergijama. Gospodin Dis je predstavio sveobuhvatan plan restruktuiranja VW grupe s tim na umu. Sada treba da ga iznese.
Da li možete da razumete ozlojeđenost vozača dizel automobila koji su sada zabrinuti u vezi sa potencijalnim zabranama?
Naravno. To je razlog zašto smo preduzeli sve da sprečimo zabrane širokih razmera. Postoje pametnije opcije za poboljšavanje kvaliteta vazduha u gradovima. Političari i proizvođači treba da sarađuju. Ponekad se pitam da li ljudi shvataju koliko radnih mesta u Nemačkoj zavisi od automobilske industrije.
Da li ste i dalje u kontaktu sa Martinom Vinterkornom?
Razgovaramo preko telefona s vremena na vreme. Pisao sam mu kada mu je bio rođendan i za Božić. Mislim da je to važno. Nikada neću razumeti kako moj rođak može da se odrekne takvog čoveka, nekoga ko ga je lojalno služio 35 godina, bez da je iskreno razgovarao s njim.
Aludirate na čuvenu rečenicu: „Držim odstojanje s Vinterkornom“?
Ferdinand Pih je sa tom rečenicom kompromitovao, svoj bez sumnje značajan životni rad. On je izgubio kompas. Siguran sam da je bilo drugačijih načina da se reše razlike u mišljenju sa gospodinom Vinterkornom.
Da li ste vas dvojica razgovarali otkada se Pih povukao sa svih pozicija i prodao svoje akcije u kompaniji?
Ne, imamo vrlo malo kontakata. Ipak, pozvao sam ga na moj 75. rođendan.
Mala, krečno bela kapela počiva nekoliko metara od Šitguta. Porše ide ka njoj, otvara vrata i žmirka ka suncu, koje se pomalja između oblaka na trenutak. Buket svežeg cveća, šest sveša i memorijalna ploča ispod krsta. „Veliki inženjer i pronalazač, Ferdinand Porše, počiva ovde“. Ovde su sahranjeni i drugi članovi porodice, njegova supruga Alojzija, njihova ćerka Luiz i njena ćerka, takođe Luiz, uz sina Ferija i njegove žene Doroteje, kao njihovog sina Ferdinanda Aleksandera. „Ova kapela je srž naše tradicije“, rekao je Porše. Ona je jedan od razloga zašto je otkupio imanje od rođaka 2004. Porodica je u samom središtu, a svet preduzetnika, Volfganga Poršea, okreće se oko nje. Bilo kakva pomisao na turiste ili učesnike seminara koji tumaraju Šitgutom, nepodnošljiva je za njega.
Četvrta generacija porodice sada nastavlja sa učešćem u nadzornom odboru Porschea SE. Koliko je to važno za Vas?
Mogu da zamislim kako nestaje ozlojeđenost koja vlada između ogranaka porodice i dogovori koji postaju lakši za ostvarivanje. Mi smo zaista velika porodica, ali svakako nije prikladno da svi budu u različitim komitetima nadzornog odbora. Pored toga, mnogi imaju uspešne karijere. Drago mi je da sam pronašao tri odgovarajuća kandidata: Jozef Ahorner, Štefan Pih i Peter Daniel Porše. Takođe smo bili u mogućnosti da dovedemo poznate eksperte iz oblasti prava i finansija i uključimo ih u odbor.
Porsche je doživeo ogroman rast poslednjih godina. Da li ste zabrinuti za gubitak identiteta kompanije?
Mi moramo osigurati da se održi Porscheov status legende. Pre par godina, Porsche je imao 15.000 zaposlenih a sada je ta brojka povećana na 30.000. Oni moraju nastaviti da budu pravi Porscheovi ljudi, ali to će biti sve teže i teže. Kompaniji je potrebna VW grupa za saradnju u razvoju i proizvodnji. Ipak, izvestan nivo nezavisnosti mora takođe biti zadržan. Porsche već sada prodaje više od 250.000 automobila godišnje. Od ključnog je značaja da se održi ekskluzivnost.
Porsche razvija Mission E, prvi električni sportski automobil. Da li je to prava odluka?
Moj deda je napravio električni automobil, Lohner Semper Vivus, još 1899. godine, tako da je Mission E u potpunosti u okviru Porscheove tradicije. Bilo je mnogih mišljenja da se proširenje pogona u Štutgartu neće isplatiti. To svakako nije bila najpriuštivija opcija. Međutim, veoma je značajno da naši električni automobili dolaze iz Štutgarta. Zaposleni rade bez dela povišice i zapravo investiraju u budućnost. Za mene, to pokazuje pravi duh koji živi u našoj kompaniji.
Auto-moto sport je oduvek bio važan deo istorije Porschea. Da li je Formula E dovoljna za budućnost?
Formula E je svakako dobar način da se promoviše električni pogon. Konkurencija u vidu Audija nije ovde štetna. Ipak, biću na Le Manu ove godine ponovo, bez obzira što Porsche više ne učestvuje u LMP1 klasi. Mislim da važnu oblast predstavlja trkanje kupaca, a nju nameravamo da pojačamo. Porsche se takođe takmiči sa rekordnim brojem ozila u GT seriji. Nećemo ništa prepustiti Ferrariju i ostalim konkurentima.
Automobilska industrija je u procesu ubrzanih promena. Da li postoji nešto što vam zadaje glavobolju?
Moje teškoće se manje odnose na tehnološke promene a više na preteranu birokratsku upletenost. Mi smo nekada imali pravni sektor u Porscheu, u kojem je radilo pet advokata. Sada ih imamo više od 30. Ekspertiza izvan kompanije je takođe potrebna za donošenje mnogih odluka. Isto se odnosi i na Zakon o radu. Apsurdno je kada stažista radi na uzbudljivoj temi i želi da je kompletira, ali on mora da ide kući jer je iskoristio budžetirane časove. Ukoliko želimo da održimo prosperitet na dugoročnom planu, u najvećoj meri nam je potrebna inicijativa i posvećenost zaposlenih. Moramo promovisati te kvalitete a ne gušiti ih.
Vi ste portaparol porodice i koheziona sila unutar Porschea. Ko je prava ličnost za nastavak Vaše uloge u jednom momentu?
Verujem da bi trebalo da pomognem praćenju aktuelne transformacije. Videćemo koliko dugo ćemo moći da istrajemo sa zdravog stanovišta. Ukoliko me pitate u vezi sa kandidatom, koji bi mogao da bude moj naslednik, ja bih rekao da je to Ferdinand Oliver Porše. Već nekoliko godina, on je član nadzornog odbora u Volkswagenu i Audiju, kao i u Porscheu AG i Porscheu SE. On poznaje ove kompanije veoma dobro. Njemu bih u potpunosti poverio ulogu. Međutim, naša porodica se još uvek nije izjasnila u vezi sa predlogom.
Na kraju intervjua, Porše širi pozivnicu za posetu zamku Šlos Prilau, koji se nalazi u blizini. Kao što je to planinska pruga na Šmitenhoe, čamci na jezeru Cel i mali aerodrom, i zamak je jedan od poseda porodice u Pincgau regiji. U sobi vile 22 nekada je živeo bečki dramski pisac, Hugo fon Hofmanštal. Svaka od soba je renovirana sa posebnom pažnjom a kompletan dvorac može da se iznajmi, kaže menadžer hotela. Poznate industrijske porodice ovde provode svoje odmore. Volfgang Porše je stekao ovo rustično imanje, uključujući i crkvu, 1981. godine, živeći i sam ovde nekoliko godina. Voli da večera u restoranu, gde je Andreas Majer, student Ekarta Vicigmana, vodi kuhinju. Bez obzira na sve, Volfgang Porše zrači toplom ljudskom skromnošću, koja je u potpunoj suprotnosti sa ogromnim bogatstvom porodice. Međutim, niko ne bi trebalo da to doživi kao slabost. Kada je otkrio da četiri sijalice nedostaju na lusterima, njegova reakcija je bila brza i jasna: „Zamenite ih odmah“!
Priredio: Pavle Barta
Izvor: AutomobilWoche
(1022)
Od ovakvih ljudi možeš samo da naučiš 🙂