Istorija i evolucija medija koji prate automobilizam

Istorija automobilskih magazina duga je koliko i sam automobilizam. Od kraja 19. veka, pa do danas automobilski mediji konstantno su evoluirali, u korak sa samim automobilima i sve naprednijom tehnologijom telekomunikacija.

Naravno, istorija automobilskih medija počela je sa štampanim izdanjima. Prvi stručni štampani mediji koji se bave četvorotočkašima koje ne vuku konji pojavljuju se krajem 19. veka. Ti prvi magazini imali su nekoliko ključnih karakteristika, izgledali su više kao pamfleti aktuelnih proizvođača automobila, pokušavali su da tu mehaničku novotariju približe širim narodnim masama, i imali su (u početku) veoma mali tiraž.

Prvi stručni automobilski časopisi javili su se u tada najrazvijenijim industrijskim zemljama: SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija… Mnogi od njih pojavljivali su se kao dopunski žurnali uz već postojeće mesečnike i nedeljnike, a neki od njih i dan danas postoje. Takav je recimo britanski AutoCar koji je nastao daleke 1895. godine i smatra se za prvi automobilski časopis. Iste godine u SAD pojavio se magazin Horseless Age, koji će kasnije promeniti naziv u Automotive Industries. Takođe u Velikoj Britaniji, 1903. godine, pojavljuje se časopis Motor koji će izlaziti sve do 1988. godine.

Veća zainteresovanost javnosti za automobilizam javlja se u međuratnom periodu, dok će pravi bum automobilskih časopisa nastati nakon Drugog svetskog rata.

Posleratne godine

Nakon Drugog svetskog rata, Evropa, a i dobar deo ostatka razvijenog sveta ležao je u ruševinama. Potreba za motorizovanim transportom bila je sve veća, te je sa tim rasla i potražnja za automobilima.

Sve je to stvorilo uslove za pojavu više desetina automobilskih časopisa na tlu Starog kontinenta i u ostatku sveta. U Velikoj Britaniji pojavljuje se AutoSport 1950. godine, u Italiji već 1945. godine nastaje L’Automobile, a 1956. godine nastaje Quattroruote.

U Nemačkoj je u periodu između dva svetska rata izlazio magazin Motor-Kritik, dok je već 1946. godine nastao uspešni Auto motor und sport koji izlazi i dan danas. Francuzima je vesti o automobilima 1950. godine počeo da prenosi L’Auto-Journal, prvi magazin u ovoj zemlji koji će testirati vozila u realnim uslovima saobraćaja.

Sa druge strane Atlantskog okeana bilo je još zanimljivije. Sve snažnija američka privreda omogućavala je ubrzanu motorizaciju kompletne zemlje, te automobili postaju sve poželjniji. U posleratnom dobu, tačnije 1947. godine nastaje Road & Track, dok je 1949. godine osnovan MotorTrend. Oba pomenuta magazina izlaze i dan danas. Još jedan čuveni automobilski časopis ima veoma dugu istoriju, a u pitanju je Car and Driver koji se prvi put pojavio u prodaji 1955. godine, samo što je tada nosio ime Sports Car Illustrated.

Prelazak na TV

Sa sve većim prisustvom televizora u domovima širom sveta, automobilski časopisi šire se na jednu novu sferu.

Na početku, većinom su emitovani kratki prilozi uz neke druge emisije, da bi sa zainteresovanošću publike za novi format došlo do pojave prvih samostalnih emisija. Većinom su to bile TV varijante već postojećih časopisa koji su jedini imali neophodno znanje i veštinu da prenesu informacije potencijalnim gledaocima.

Do pojave TV emisija dolazi u celoj Zapadnoj Evropi, SAD, Kanadi, Južnoafričkoj republici, Australiji, kao i u Japanu i Južnoj Koreji. O TV emisijama koje su se bavile automobilizmom u komunističkim državama ima malo dostupnih, mahom neproverenih podataka.

U moru različitih emisija, jedna će ipak obeležiti kasniji deo istorije automobilskih medija, a to je Top Gear. Prvobitni Top Gear nastao je 1977. godine kao projekat britanskog javnog servisa, odnosno kuće BBC. Tada je zamišljen kao informativna emisija i neka vrsta savetnika pri kupovini automobila i u tom formatu bio je na programu sve do 2001. godine.

Vesele osamdesete

Pomalo čudno, ali od početka šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka, novi automobilski (naravno štampani) magazini bili su pre anomalija nego pravilo. Već ustaljeni časopisi imali su svoju vernu publiku, no sa promenama u tehnologiji kod automobila i novim naraštajima rođenim nakon Drugog svetskog rata stigla su nova interesovanja, a sa tim i novi automobilski časopisi.

Osamdesetih u SAD nastaju štampani časopisi Sport Compact Car i Automobile, dok se na Ostrvu pojavljuju FastCar, Practical Classics i AutoExpress. Priča o potonjem posebno je zanimljiva, jer je nastao kao dete jednog drugog, poznatog časopisa.

U Nemačkoj 1986. godine nastaje magazin AutoBild koji veoma brzo stiče ogromnu popularnost. AutoBild donosi nove metode testiranja automobila, i sa germanskom preciznošću ulazi u više detalja nego što je to bio slučaj do tada. AutoBild zbog inovativnog pristupa brzo stiče popularnost širom Evrope, a već 1988. godine formira britanski ogranak pod imenom AutoExpress.

Danas, AutoBild se smatra za jedan od najpoznatijih svetskih automobilskih medija. Časopis izlazi u više desetina zemalja, kao i TV emisija.

Era Top Geara

Neki kažu da se istorijat automobilskih medija može podeliti na dve ere. Onu pre „novog“ Top Geara koji je lansiran 2002. godine i nakon njega.

Šta je to toliko promenio čuveni Top Gear? Pre svega doneo je novi, manje ozbiljan pristup automobilizmu, novu pasioniranost i potpuno jedinstvenog Džeremija Klarksona. Zapravo, novi Top Gear jeste Džeremi Klarkson. On je naravno bio deo i nekadašnje emisije, ali nakon što je taj format doživeo drastičan pad gledanosti, a Klarksonov serijal Motorworld postao poprilično popularan, BBC je odlučio da oproba sreću sa Džeremijem.

Klarkson je za drugog voditelja odabrao svog kolegu sa BBC-ja, Džejmsa Meja, dok je za trećeg člana voditeljske ekipe odabran Ričard Hamond, koji je u Top Gear stigao iz emisije Men and Motors. Klarkson je na sebe preuzeo i kompletno pisanje scenarija, a aktivno je učestvovao i u režiranju emisije.

Ono po čemu je Top Gear odskočio od mora drugih automobilskih emisija bio je pre svega humor, ali i subjektivan pristup automobilizmu. S obzirom na to da Top Gear za razliku od drugih sličnih formata nije zavisio od reklama iz automobilske industrije, nije bilo ni potrebe za dodvoravanjem. Klarkson, Mej i Hamond iz emisije u emisiju „pljuvali“ su šta su hteli i kako su hteli. BBC nije bio naročito oduševljen ovim metodom rada, ali milioni gledalaca jesu.

Popularnost emisije na televiziji brzo se prenela i na druge medije. Časopis je doživeo veliki tiraž, sajt je postao izuzetno posećen, a preduzimljivi BBC brzo je lansirao Top Gear u Australiji, SAD, Rusiji i Južnoj Koreji sa novim tamošnjim ekipama voditelja. No, recept je manje ili više svuda bio isti.

Kombinacija humora, misterioznog test vozača Stiga, ali i veliko poznavanje automobilizma uz redovne avanture čuvenog trojca osigurali su Top Gearu ulogu globalnog fenomena. Njega više nisu gledali samo ljubitelji automobila, publika je postala znatno veća.

No, sve lepe priče imaju kraj. Nakon 13 godina uspešne saradnje, Klarkson pravi incident u kojem udara jednog od producenata. BBC reaguje brzo i nakon kraće suspenzije otpušta Džeremija, a zajedno sa njim britanski javni servis napuštaju i Hamond i Mej.

Naravno, Top Gear i dalje postoji i polako se vraća na stare staze slave, ali teško je da će ikada dostići uspeh kakav je imao sa Klarksonom. Nakon napuštanja britanske emisije, čuveni trojac formira novu emisiju, praktično identičnog formata Grand Tour.

Digitalizacija

Ubrzani razvoj interneta uhvatio je automobilske časopise na spavanju. Od kraja 20. veka, brzina internet konekcije bila je sve veća, te je dostupnost sadržaja na istom postajala manji problem.

Mnoga štampana izdanja ulaze u problem jer veruju da će plasiranje tekstova putem interneta doneti manju prodaju štampe. Tako je i bilo, no oni koji nisu prešli na internet i digitalni format, uskoro su i propali.

Međutim, internet je pored toga što je naterao stare časopise da se prilagode novim okolnostima, otvorio mogućnost i za nove medije. Ulazna barijera u Zapadnoj Evropi i SAD koja je bila ogromna (cene štampanja, dizajna, produkcije časopisa) postala je odjednom znatno niža, što je otvorilo prostor za ulazak u igru novih medija.

Danas na internetu postoji hiljade manje ili više kvalitetnih automobilskih portala. Jedan od najvećih je svakako motor1.com koji je nastao 2015. godine. Zbog novog pristupa upravljanjem sadržajem, boljom optimizacijom tekstova i reklamiranjem na društvenim mrežama, motor1.com napreduje brzinom svetlosti. Danas ovaj sajt ima izdanja i za Nemačku, Italiju, Brazil, Francusku, Švajcarsku, Španiju, Veliku Britaniju pa čak i Mađarsku.

YouTube i njegove posledice

Što su digitalni mediji učinili štampanim, to je YouTube uradio televizijskim emisijama. Odjednom, svaki čovek sa nešto znanja o automobilima, kamerom i dobrom voljom mogao da je da snima za YouTube, a zahvaljujući velikim test flotama u razvijenim zemljama, imao je pristup i najnovijim modelima automobila.

Mnogi tradicionalni automobilski mediji otvorili su svoje YouTube kanale, neki sa više, drugi sa manje uspeha, ali ovu mrežu su ipak obeležili individualci. Mada se ne može tačno odrediti kada je počeo vrtoglavi uspeh YouTube-a, moglo bi se reći da je to nakon 2010. godine.

Kanali koji se bave automobilizmom na YouTube-u često su toliko različiti da se postavlja pitanje može li se „automobilski“ YouTube podeliti na dodatne kategorije. Od onih potpuno amaterskih tipova koji nemaju pojma o čemu pričaju, već biflaju podatke naučene na Wikipediji, preko bogataša koji pokazuju svoje raskošne sportske automobile, pa do mehaničara, mašinskih inženjera, tjunera i ostalih automobilskih entuzijasta.

Stari automobilski mediji poput recimo MotorTrenda prisutni su takođe na YouTube-u. Konkretno, MotorTrend  u trenutku pisanja ovog teksta prati 5.620.000 ljudi na toj mreži, a ukupno imaju 1,7 milijardi pregleda njihovih snimaka.

Što se tiče pojedinaca koji su se posebno istakli na ovoj mreži to su Shmee150, apstraktno bogat momak čija kolekcija automobila može popuniti manju zgradu, potom MrJWW kojeg prati 350.000 ljudi, Doug DeMuro koji ima armiju od 1,5 miliona pratilaca iza sebe, itd…

S druge strane, na YouTube-u prisutni su kanali koji nisu „one man show“. Posebno su se u poslednje vreme popularni CarThrottle, Petrolicious, carwow, DonutMedia, kao i DriveTribe.

DriveTribe je zapravo društvena mreža za ljubitelje automobila, motocikala, i „svega ostalog što se kreće, leti, plovi…“ Ovako su opisali svoju društvenu mrežu njeni osnivači: Džeremi Klarkson, Džejms Mej i Ričard Hamond.

Budućnost automobilskih medija

Dok je automobila (kojima upravljaju ljudi), biće i medija koji se bave tom tematikom. Ono što ipak jeste zabrinjavajuće jeste činjenica da automobilska industrija kreće ka odstranjivanju ljudskog faktora iz upravljanja vozilom.

Kada do toga zaista i dođe, doći do većeg procenta unifikacije industrije. Automobili kojima upravljaju ljudi nastaviće naravno da postoje, pre svega kao stvar hobija, a tako će se i broj medija koji prate ovu industriju proporcionalno smanjiti.

Ipak, do masovne upotrebe autonomnih vozila nedostaje nam najmanje 25 godina, a neki analitičari tvrde da je u pitanju i duži period. Do tada, biće vremena da se čita, gleda i generalno uživa u automobilizmu.

Đorđe Platiša

(867)