Krajem devedesetih godina prošlog veka, Volkswagen je želeo da proširi svoj portfolio i na sportske automobile.
To je bila želja pre svega Ferdinanda Piša, tadašnjeg izvršnog direktora VW-a. On je želeo da njegovi inženjeri konstruišu supersportski automobil, ali i novi agregat, koji će kasnije u drugačijoj konfiguraciji naći primenu u luksuznoj limuzini koju je tada planirao Volkswagen, u pitanju je naravno Phaeton.
Za dizajn modela W12 bio je zadužen Italdesign studio. Prvi koncept prikazan je 1997. godine u Tokiju. Koristio je, kako samo ime kaže, W12 agregat zapremine 5,6 litara. Razvijao je 420 konjskih snaga i imao je pogon na sve točkove.
Sledeći koncept, W12 Roadster predstavljen je već naredne godine u Ženevi, a razlikovao se od prvenca ne samo po tome što je u pitanju bila kabriolet verzija, već zato što je i imao pogon samo na zadnje točkove, dok je pogonska jedinica bila ista.
Poslednja varijanta koncepta W12 pojavila se 2001. godine. W12 agregat je razvijao 600 konjskih snaga i 621 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Kako je ovaj model imao masu od svega 1.200 kilograma, performanse su bile još ubedljivije od prethodnika. Sprint do „stotke“ obavljao se za 3,5 sekundi, a maksimalna brzina iznosila je 357 km/h.
Kako bi dokazali koliko je koncept W12 sposoban, VW je učestvovao na trci 24h Nardo. U pitanju je kružna staza u Italiji na kojoj je koncept W12 postavio apsolutni rekord, jer je tokom 24 časa vožnje imao prosečnu brzinu od 322,891 km/h i pritom je uspeo da pređe 7.740 kilometara.
W12 nije ipak nikada stigao u serijsku proizvodnju. Rukovodstvo Volkswagena verovalo je da će teško biti prodati takav automobil, ali je W12 postao uzor budućim sportskim modelima cele grupacije, a sam VW nastavio je da radi na potencijalu W12 agregata. Kao direktan potomak koncepta W12 i još nekih Audijevih konceptnih modela nastao je Bugatti Veyron.
(607)
Ume i VW da iznenadi.