Do 1971. godine, mnogo toga se promenilo u američkoj automobilskoj industriji.
Clean Air Act je po prvi put počeo da obraća pažnju na izduvne gasove u automobilima, zbog čega su kompanije bile primorane da smanjuju kompresije motora i samim tim smanjuju snagu. Dodatni problem je predstavljao i podatak da su stigli i novi sigurnosni standardi, sa kojima su automobili postajali veći i teži da bi mogli da prođu najnovije testove.
U takvim uslovima, niko nije bio iznenađen činjenicom što je prilikom debija, (1971.) Eldorado bio značajno veći u poređenju sa prethodnicima. Sa dužinom od 5.700 milimetara i težinom od 2,4 tone, nova generacija Eldorada je izgubila sve svoje sportske linije i automobil je delovao kao tipičan teški i luksuzni Cadillac iz navedenog perioda.
Kompanija se nadala privući mnoge kupce nostalgijom, pa je tako (1971.) Eldorado pružao neke detalje sa modela iz 1950-ih godina, pre svega u vidu bočnog prozora i prekrivenih zadnjih guma. I dalje uparen sa identičnim V8 motorom od 500 kubnih inča (8,2 litra), Eldorado se nije mogao pohvaliti nekim performansama, posebno zato što zbog spomenutog Clean Air Acta njegova snaga je pala na samo 235 konja do sredine 1970-ih godina.
Kabriolet
Za 1973. godinu, Eldorado je izabran kao „pace car“ za čuvenu Indianapolis 500 trku, a u tu čast kompanija je proizvela 566 replika za uličnu upotrebu ili po jedan za svaki Cadillacov salon. Godine 1976., na 70. godišnjicu kompanije, je debitovala i posebna Biarritz opcija sa kojom je ovaj automobil bio jedan od najluksuznijih u dugogodišnjoj istoriji kompanije, a veruje se da je proizvedeno samo 2.000 primeraka. Godinu dana kasnije, Eldorado je dobio i novi motor od 425 kubnih inča (7,0 litara) sa 180 ks. Ipak, ako bismo morali da biramo jedan Eldorado koji je skrenuo pažnju na sebe tokom 1970-ih godina, to je svakako kabriolet. On je debitovao 1971. godine po veoma visokoj ceni od 7.751 dolara, a celu proizvodnju je radila mala privatna firma Wayne Kady.
Ako se pitate zašto je ovaj kabriolet toliko specijalan, razlog leži u gore spomenutim standardima o sigurnosnim merama. Oni su postali značajno oštriji, pa samim tim je automobilima bilo mnogo teže da ispoštuju standarde. Chrysler grupa se prva predala posle 1971. godine, Ford dve godine kasnije, a sve divizije GM-a, osim Cadillaca, posle 1975. godine. Eldorado za 1976. godinu je bio poslednji kabriolet na tržištu, uz veoma mali broj uveženih Alfa Romeo Spidera. Sa težinom od preko 2,5 tona, Eldorado kabrio svakako je bio spor (ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 11 sekundi), ali je bio jako udoban i pokazao se veoma popularnim među kupcima. I pored potrošnje koja je dostizala 25 litara na 100 kilometara, Cadillac je uspevao da prodaje preko 40.000 Eldorada godišnje dok je kabrio činio oko 25% navedene cifre. Međutim, posle 1976. godine ni on više nije uspeo da zadovolji sigurnosne standarde i publika će morati da čeka na sledeći američki kabriolet do 1982. godine i to od strane Chryslera.
Smanjivanje dimenzija
Do kasnih 1970-ih godina, dimenzije američkih automobila su postale veliki problem. Još od 1974. godine, OPEC je nekoliko puta uveo naftni embargo Sjedinjenim Američkim Državama i sredinom 1970-ih godina GM odlučuje da investira velike sume novca u smanjivanje svojih automobila. Dok je većina modela postala manja 1977. godine, Toronado, Riviera i Eldorado su dobili manje dimenzije dve godine kasnije.
Sa dužinom od 5.200 milimetara, novi Eldorado je bio za oko 400 kilograma lakši nego prethodnik, ali je i dalje u velikoj meri ličio na njega. Velike promene su usledile i ispod haube. Eldorado je bio jedini B-Body automobil sa V8 motorom, a reč je o motoru sa 350 kubnih inča (5,7 litara) sa 155 ks. Navedene godine je prodato rekordnih 67.436 vozila, ali je manji Eldorado po prvi put izgubio bitku sa velikim Lincoln Mark V, koji je privukao preko 90.000 kupaca.
Za 1981. godinu Cadillac odlučuje da obnovi ponudu sa novim V8 motorom radne zapremine 368 kubnih inča (6,0 litara), koji je bio poznat po tome što je gasio pola cilindara tokom regularne vožnje. Kasnije se u ponudi našao i Oldsmobileov dizel od 350 kubnih inča (5,7 litara) sa svega 125 ks, ali on nikada nije bio popularna opcija kod kupaca i tiho je ugašen posle 1985. godine. Iste godine i kabriolet se ponovo našao u ponudi, mada je imao veoma visoku cenu od čak 31.286 dolara i opstao je samo godinu dana na tržištu.
Jačanje konkurencije i pad prodaje
Potpuno novi Eldorado debituje 1986. godine, sada kraći za oko 400 milimetara i lakši za 180 kilograma i u velikoj meri će pokazati probleme GM-a u ovom periodu. Naime, da bi uštedeo na troškovima, GM odlučuje da ponudi gotovo identičan dizajn za Toronado, Rivieru i Eldorado, a mnogim kupcima je svakako zasmetalo da njihov skupoceni Cadillac izgleda kao i daleko jeftiniji Oldsmobile. Ispod haube se našao novi 4,1-litarski V8 motor sa 155 ks, koji je bio značajno manji nego V8 motor u konkurentu Lincolnu Mark VII, a Cadillac je očekivao da će nova naftna kriza naterati kupce da izaberu njegovog ekonomičnijeg predstavnika.
Međutim, do sredine 1980-ih godina, cene goriva su ponovo bile niske i kupci su tražili velike i moćne modele. Do 1987. godine, prodaja Eldorada pada na samo 15.000 vozila, a Lincoln po prvi put izbija na prvo mesto po prodaji u klasi premijum automobila. Ako Lincoln, Mercedes, BMW i Audi nisu bili dovoljno veliki rivali, period kasnih 1980-ih godina je doneo i prve japanske premijum automobile, kao što su Lexus, Acura i Infiniti. Cadillac se nadao privući kupce tako što je nudio više opreme nego ikada pre, ali se prodaja ni u jednom momentu nije oporavila kao desetak godina ranije.
Kraj jedne ere
Poslednja generacija Eldorada je debitovala 1992. godine i opstala je na tržištu čak deset godina. Već tada je postalo jasno da personal luxury klasa polako izumire. Chrysler se povukao prvi još tokom kasnih 1980-ih godina, Toronado do 1992. godine, Thunderbird do 1997. godine, a Riviera do 1999. godine. U takvim uslovima, Cadillac je odlučio da iskoristi nedostatak rivala i ponudio je i novi Northstar 4,6-litarski V8 motor sa 295 ks. Iako će prodaja da se oporavi, ona nikada više nije bilo visoka i GM objavljuje da će 2002. godina biti poslednja za ovaj automobil i to baš na 50-godišnjicu. Poslednje godine samo 1.596 primeraka je pronašlo kupce, čime je završena više nego uspešna karijera ovog automobila. Na sledeći kupe iz Cadillaca publika je morala da čeka do 2010. godine, kada je debitovao CTS Coupe, a do današnjeg dana kompanija nije ponudila naslednika Eldorada.
Eldorado je danas najvredniji ne samo od svih B-Body automobila već i u poređenju sa rivalom Lincolnom Mark-Series. Iako je kroz većinu svoje karijere zaostajao za spomenutim rivalom, manji broj proizvedenih primeraka Eldorada danas čini veoma poželjnim klasikom. Specijalni modeli iz 1950-ih godina dostižu cifre i preko milion dolara, ali ako pogledamo Eldorado sa pogonom na prednje točkove, cene nisu preterano strašne i dobro očuvani modeli se mogu pronaći za ispod 30.000 dolara. Veoma popularni su i modeli iz 1970-ih godina, poznati kao pimp-mobile, posebno među crncima, i do današnjeg dana ovaj automobil predstavlja ultimativni pimp automobil. Dok danas mnoge dosta više interesuje kako je Cadillac izgubio svoje lidersko mesto, mi ćemo ipak mnogo više pažnje da posvetimo modelima koji su ga učinili liderom u klasi, a Eldorado svakako zaslužuje da se nađe na listi.
Zoran Tomasović
(2159)
