AMC – automobilska kompanija koja nije pomišljala na predaju

Njihova saradnja je bila najveće udruživanje dve američke firme do tog vremena, a ideja veoma prosta – uraditi zajedno ono šta nijedna kompanija nije bila u stanju da uradi samostalno. Tokom 1954. godine, dve posrnule američke kompanije, Nash i Hudson, su se udružile i formirale American Motors Corporation (AMC), sa ciljem da predstavljaju dostojnog rivala takozvanoj „velikoj trojci“ (Big Three) – General Motorsu, Fordu i Chrysleru. Međutim, kao mnogi pre, a i kasnije, AMC je brzo osetio surovu realnost …

Pre Velike depresije krajem 1920-ih godina, na američkom tržištu je postojalo preko 200 automobilskih kompanija, ali do kraja Drugog svetskog rata, taj broj je pao na ispod 30. Među njima se brzo izdvajaju General Motors, Ford i Chrysler, koji su imali mnoštvo divizija i deljenjem platformi i mehanike mogli da održavaju troškove niskim od najjeftinijih do najskupljih modela. Situacija je bila dosta drugačija kod manjih i nezavisnih kompanija, kao što su bili Hudson, Nash, Studebaker i Packard. Iako su navedene kompanije imale svoje momente slave, visoki troškovi razvoja novih modela su ih omeli da pariraju „Big 3“. Redom, jedna po jedna kompanija je počela da se gasi, a Nashov predsednik, George Mason, dolazi na brilijantnu ideju.

Naime, Mason je verovao da ukoliko se male kompanije udruže u jednu veliku, da bi samim tim delile troškove proizvodnje i parirale većim kompanijama. Nashov predsednik je smatrao da bi Hudson, Nash, Studebaker i Packard činili idealnu kombinaciju, pa bi kupac tako mogao da počne sa jeftinim Nashom u svojim 20-tim godinama, zatim pređe na sportski Hudson, pa na mirniji Studebaker i onda, jednog dana, ispuni životni cilj kupovinom luksuznog Packarda pred penziju, koji je tada još uvek igrao ključnu ulogu u klasi luksuznih automobila. Na taj način, ova nova firma bi mogla da parira većim kompanijama sličnom strategijom. Međutim, pre nego što je Mason uspeo da sprovede svoju viziju u delo, dolazi do spajanja Packarda i Studebakera i njegov san počinje da se raspada.

Mason se nije predavao i verovao je da čak i spajanje Nasha i Hudsona daje novom proizvođaču vozila realne šanse da preživi, i u januaru 1954. godine, dve kompanije se udružuju i formiraju American Motors Corporation (AMC), sa Masonom kao predsednikom. Saradnja dve kompanije je počela da daje rezultate od prvog dana, pa su oba proizvođača uspela da smanje cene svojih modela zahvaljujući deljenju mehanike. Nažalost, Mason nije dočekao da vidi svoje delo u akciji pošto je preminuo iste godine, a na njegovo mesto stiže George Romney. Slično kao i njegov prethodnik, i Romney je imao istu viziju saradnje manjh kompanija i krajem 1954. godine AMC dobija V8 motore i automatske menjače od Packarda za Nash Ambassador i Hudson Hornet i kompanija ostvaruje profit od $1,6 miliona.

Rambler – prvi američki kompakt

Tokom 1955. godine, AMC prebacuje proizvodnju svih Nash i Hudson modela u jednu fabriku, a najviše pažnje je privlačio Nashov kompakt Rambler, koji se danas smatra prvim američkim kompaktom. U istom periodu, sva Nash i Hudson vozila počinju da dele platformu i kompletnu mehaniku, ali sa dizajnerskim izmenama u jednakoj meri kao Chevrolet i Pontiac kod General Motorsa. Ovaj trend je potrajao tri godine, kada su Nash i Hudson imena izbačena iz ponude, a svi modeli kompanije su sada nosili samo AMC oznaku. Izuzetak je predstavljao Rambler, koji je tada bio treći najprodavaniji automobila u Americi, i AMC je želeo da nastavi trend predstavljanjem posebne divizije.

Rambler je mogao da se dobije sa rednim šestocilindarskim i V8 motorima, a godišnja prodaja je redovno prelazila 200.000. Dok se konkurencija borila ko će napraviti veći automobil, AMC linija manjih kompakta sa pokazala punim pogotkom. To se posebno odrazilo tokom recesije 1958. godine, kada se publika okretala jeftinijim i ekonomičnim automobilima. AMC ulaže $10 miliona u proširenje fabrike, sa ciljem godišnje proizvodnje od 440.000 vozila.

Inovacije i zlatno doba kompanije

Krajem 1959 godine u kompaniju stiže dizajner Richard Teague, koji se u prošlosti proslavio sa radom u General Motorsu, Packardu i Chrysleru, a pod njegovim vođstvom AMC je izbacio neki od svojih najpopularnijih modela. Kompanija takođe izbacuje nekoliko inovacija pre svog vremena, kao što su prvi i drugi stepen prenosa na automatskom menjaču, zatim spuštanje drugog reda sedišta u pod i Bendix disc kočnice godinama pre nego što su „Big 3“ imali identičnu opremu u ponudi. Međutim, u vreme svoje najveće slave Romney odlučuje da napusti kompaniju i da se koncentriše na politiku, a na njegovo mesto stiže Roy Abernethy.

Za razliku od Romneya, koji je shvatio da ukoliko želi da opstane AMC mora da pronađe svoje mesto na tržištu, Abernethy je imao strategiju sa kojom je želeo da direktno napadne General Motors, Ford i Chrysler. Prvi takav automobil je bio 1965 Ambassador, dostupan kao kupe, sedan i kabriolet, koji je nastao kao direktan odgovor AMC-a na veliki uspeh Ford Fairlanea, a godinu dana kasnije u ponudi se našao i sportski Marlin kao odgovor na popularnost Ford Mustanga. Međutim, već sledeće godine prodaja pada u značanoj meri i AMC je bio primoran da ponovo obnovi celu liniju. Abernethy se zadržava na mestu predsednika još dve godine, kada napušta kompaniju, a na njegovo mesto dolazi Roy Chapin Jr.

Chapin odlučuje da vrati AMC svojim korenima, pa tako preko noći snižava cenu Ramblera na samo $200 veću od Volkswagen „bube“ (tada najjeftinijeg novog automobila na američkom tržištu), a Ambassador dobija standardnu klimu – nešto šta čak ni luksuzni Lincoln, Cadillac i Imperial nisu imali. AMC takođe predstavlja nove sportske automobile, kao što su Javelin i njegova verzija sa dvoje sedišta pod AMX oznakom. Ovi potezi su se pokazali veoma uspešnim i u roku od tri godine AMC je ponovo poslovao sa profitom u tolikoj meri da je kupio legendarni Jeep od Kaisera, a kompanija dobija ugovor i od Američke vlade za proizvodnju vojnih vozila.

Napredak koji ne jenjava

AMC ulazi u 1970-te godine u veoma dobroj poziciji, ali bez legendarnog Ramblera, koji je zamenjen modernijim Hornetom, a na istoj platformi se proizvodio i prvi američki subkompakt Gremlin. Oba modela se pokazala veoma uspešnim, pa je tako Hornet prodat u 860.000 primeraka u narednih sedam godina, a Gremlin u 670.000. Hornet je stekao slavu i na malim ekranima kao vozilo britanskog tajnog agenta James Bonda u filmu “Man with the golden gun“.

Godinu dana kasnije debituje i novi Matador, koji je takođe korišten u navedenom filmu, a publici je ostao poznat kao omiljeni izbor policije u Los Anđelesu. Matador se oprobao i u NASCAR-u, ali osim drugog mesta na 1974 Daytona 500 i dve pobede na neovalnim stazama tokom četiri godine, nije pokazao mnogo i tiho je zamenjen posle sezone 1975. Međutim, sportski Javelin je imao mnogo uspeha u tadašnjoj Trans Am kada je legendarni tim Penske Racing odlučio da pređe sa Chevroleta na AMC, što je rezultiralo sa tri titule u sezonama 1971., 1972. i 1973., sa vozačem Markom Donohueom.

Finansijski problemi

Tokom 1975. godine, AMC predstavlja još jedan legendarni automobil, i to Pacer, koji je publici predstavljen kao prvi svetski veliki mali auto. Iako je u početku planiran rotacionimotor urađen u saradnji sa General Motorsom, do toga ipak nije došlo i kompanija je bila primorana da koristi veće redne šestocilindarske i V8 motore. U vreme nove ekonomske krize, ovaj potez se nije pokazao popularnim, ali nakon razvijanja Pacera i nove generacije Matadora, AMC je ostao bez finansija za ostatak linije. Pacer je dobio ekonomičniji redni četvorocilindarski motor krajem 1970-ih godina, urađen od strane Volkswagena, ali je do tada šteta već bila velika. Kompanija pokušava da stekne potrebni kapital sa oživljavanjem legendarnih imena, kao što je AMX, koji se pojavio kao opcija na Hornetu, kao i sportski Concord zasnovan na istoj platformi. U istom periodu, AMC predstavlja i Spirit sedan kao zamenu za Gremlin.

Krajem 1970-ih godina, AMC proslavlja 25 godina postojanja, ali u velikoj i teškoj finansijkoj krizi i opstaje samo zahvaljujući Jeepu. Kompaniju je pogodio veliki opoziv svih njegovih vozila iz 1976 godine, zbog nezakonitih mera izduvnih gasova, koji je koštao AMC čak $3 miliona. Kompanija zatim kontaktira francuskog proizvođača vozila Renault, koji je imao dosta uspeha u Evropi i želeo je da se probije i na američko tržište, i potpisuje ugovor o saradnji. Tokom 1979. godine AMC zvanično kreće sa uvozom Renaulta Le Car/5, koji se prodavao preko AMC salona. Kada se činilio da situacija ne može biti gora, banke odbijaju da daju novi zajam, a japanska konkurencija počinje da igra sve veću ulogu i na američkom tržištu.

Odlazak u ruke Chryslera i gašenje

AMC se ponovo obraća Renaultu za pomoć i dobija $90 miliona zajma, u zamenu za 49% vlasništa kompanije. Dve firme predstavljaju nekoliko novih proizvoda kompanije. Jedan od njih je bio 1980 Eagle, zamena za Spirit i Concord, sa standardnim 4×4 pogonom, čime je postao prvi svetski crossover SUV. Ovo je ujedno bio poslednji automobil urađen od strane AMC-a i opstao je u prodaji sve do 1988. godine. Iste godine u prodaju izlazi i AMC Alliance, u ostatku sveta poznatiji kao Renault 9, koji je dobio mnogo pozitivnih kritika. Tu spadaju i proglašenje za automobil godine od strane popularnog Motor Trend magazina kao i prodaja od 200.000 primeraka u naredne tri godine. Odlična prodaja je zabeležena i od strane novih Jeep modela, kao što su Cherokee i Grand Wagoneer.

Međutim, slavlje je kratko trajalo i sredinom 1980ih godina i Renault upada u veliku krizu, a niske cene goriva ponovo okreću američke kupce prema većim automobilima. U takvim uslovima, AMC nije imao finansije za potpuno novu liniju vozila i odlučuje da pokrije troškove proizvodnje iznajmljivanjem delova svojih fabrika Chrysleru, koji nije uspevao da proizvede dovoljan broj većih automobila kao što su Plymouth Grand Fury, Dodge Diplomat i Chrysler Fifth Avenue. Kad navedena strategija nije urodila plodom, Renault odlučuje da se povuče iz Severne Amerike i prodaje Chrysleru AMC za $1,5 milijardi. Chrysleru nije imao u interesu da proizvodi konkurenciju i gasi AMC, sa izuzetkom legendarne Jeep divizije.

Cenjeni klasici

Kao tokom cele svoje karijere, AMC je i danas u senci „Big 3“. Međutim, to ne znači da AMC nema popularne klasične automobile i AMX, Rebel Machine i Hurst Rambler umeju da dostignu velike cifre na aukcijama. Posebnu pažnju privlači i 1959 Rambler karavan, koji je proizveden u samo 578 primeraka, i nešto manje ređi Jeep Scrambler CJ8.

Ako bismo morali da opišemo AMC u jednoj rečenici, spomenućemo ono šta je izjavio Robert Lutz, predsednik Chryslera, nedugo nakon kupovine “AMC je kao armija bez oružja, koja se bori protiv moćnijeg protivnika, ali u nijednom momentu ne pomišlja na predaju i čak ume da iznenadi …“

Zoran Tomasović

(745)