Tokom hladnog rata proizvodi iz istočne Evrope u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nisu bili česti, a jedan od retkih pokušaja je bio od strane mađarskog Ikarusa na tržištu gradskih autobusa.
Krajem 1970-ih godina takozvani “New Look“ stil koji su popularizovali General Motors i Fixible, počeo je da pokazuje godine, pa su političari mnogih gradova raspisali konkurs za novu generaciju gradskih autobusa. Spomenute dve kompanije su dugo godina imale veliki monopol sa takvim autobusima, a ovaj put mnogi drugi proizvođači su odlučili da se umešaju.
Jedan od njih je bio Crown Coach Corporation iz Los Anđelesa u saveznoj državi Kaliforniji. Ova kompanija se dugo vremena koncentrisala na proizvodnju školskih autobusa, ali i nije imala preterano mnogo iskustva sa gradskim autobusima. Crown je takođe bila relativno mala kompanija pa je odlučila da potraži partnera. Put je navodi u Mađarsku, gde je Ikarus imao veliki kapacitet za proizvodnju autobusa i vladao za jednog od najvećih proizvođača takvih proizvoda u Evropi.
Dve kompanije postižu dogovor po kojoj bi Ikarus proizvodio školjku i celu mehaniku osim motora i menjača, a zatim bi autobus bio poslat u Kaliforniju gde bi Crown dodao motor i enterijer.
Mađari su zasnovali novi Crown-Ikarus 286 na već postojećem Ikarusu 280 (koji je debitovao 1973. godine), a zatim ga proširili i otvorili dodatni prostor za veći motor. U ponudi su bile dve verzije, sa dužinom od 16,8 metara i 18,3 metra, a ova duža je imala sedišta za 73 putnika. Da bi se uštedelo na troškovima, Crown je odlučio da koristi već postojeći Cummins dizel motor od šest cilindara zapremine 14 litara. On je razvijao 300 ks i pružao životni vek od 20 godina. Kasnije će u ponudu biti dodata i verzija sa 350 ks, dok je jedini menjač bio automatik proizveden od čuvene firme Allison.
Sa relativno niskom cenom, Crown-Ikarus 286 je brzo postao veliki hit. Najviše primeraka, čak 87, je naručio grad Portland (savezna država Oregon), 50 je naručio Hjuston (savezna država Teksas), a deset manje Milvoki (savezna država Viskonsin). Međutim, nije trebalo proći dugo vremena da dođe do skandala sa niskim kvalitetom.
Dešavalo se da prozori ispadaju ili da vrata neće da se otvore, a posebno kritičan je bio grad Portland koji je u kasnijoj tužbi izjavio da nikada više od 50 autobusa nije bilo na ulicama iako je gradski prevoznik TriMet imao čak 87. Crown je uglavnom pristajao da uradi popravke pod garancijom, ali nije bilo retkost da same autobuske kompanije snose sve troškove. TriMet je tužio Crown-Ikarus 1985. godine, kada su autobusi bili svega tri godine stari, sa tvrdnjom da je i šasija počela da puca i da su eksperti pronašli čak 45 različitih problema koje proizvođač nije želeo da popravi. S druge strane, Crown-Ikarus je tvrdio da uputstva (koja su bila napisana isključivo na mađarskom jeziku) nisu praćena i da je to razlog problema. Dve strane su postigle dogovor izvan suda posle 17 meseci, ali detalji nisu poznati. Do tada partnerstvo između Crowna i Ikarusa je već bilo gotovo, a proizvedeno je 243 primerka Crown-Ikarus 286.
Ikarus je imao i plan da izvozi trolejbuse na američko tržište i već proizveo nekoliko prototipa za demostracije u SAD, ali zainteresovanih kupaca nije bilo. Kompanija se kasnije oprobala i u Kanadi u saradnji sa Orionom bez većih skandala, a oni su korišćeni sve do 2003. godine.
Zoran Tomasović
(893)
