Renault i njegov partner iz alijanse, Nissan, vode razgovore o bližem povezivanju, a prema osnovnoj ideji, japanski proizvođač bi trebalo da otkupi dodatnih 15% kapitala Renault holdinga, prenosi Reuters iz pouzdanih izvora.
Poznati proizvođači su u pregovorima i sa zvaničnicima francuske vlade, a u vezi sa predlogom šefa Renault-Nissan alijanse, Karlosa Gona, prema kome bi se predstavnici vlasti odrekli mogućnosti, da preko svog učešča u kapitalu Renaulta, kontrolišu poslovanje Nissana. Ovakve vesti dolaze iz tri različita izvora.
Međutim, na putu realizacije ovakvih planova, još uvek stoje značajne prepreke, a one se ne odnose samo na visok stepen političke osetljivosti ove teme za francusku stranu. Kako bi se otkup akcija Renaulta od strane Nissana realizovao, interesi se moraju izbalansirati, da se ne bi stekao privid preuzimanja kontrole nad Renaultom, od strane Japanaca.
“Svaka diskusija o prenosu vlasništva akcija Renaulta, Nissana ili francuske države, čista je spekulacija,” izjavio je portparol Renault-Nissan alijanse, Džonatan Adašek. Alijansa “nema planove razmene akcija među članicama, niti planiramo izmenu vlasničkih odnosa unutar poslovne grupacije”, dodao je on.
Zvaničnik francuskog Ministarstva finansija je izjavio da vlada “oštro negira” spremnost da otuđi akcije koje poseduje u Renaultu u korist Nissana.
Izvori navode da su konsultanti Renaulta, BNP Paribas, kao i Nissanovi, Nomura. angažovani na temu planirane kupoprodaje akcija. Od strane više upućenih izvora najavljena transakcija, trebalo bi da se ostvari kao deo šireg plana formiranja snažnije koalicije među članicama alijanse. Konsultanti nisu želeli da komentarišu situaciju.
Gon je predložio i formiranje prelazne strukture koja bi bila zadužena za upravljanje kompanijama Renault, Nissan i Mitsubishi Motors, a koja bi bila pod nadzorom holandske fondacije, sve dok se ne formira integrisana globalna grupa proizvođača automobila, sa sedištem u Amsterdamu, navode izvori.
“Što se tiče vlade, holandska fondacija ne dolazi u obzir,” rekao je zvaničnik Ministarstva finansija koji je želeo da ostane anoniman.
U međuvremenu, akcije Renaulta su doživele promenu za 5,6%, svodeći se na nivo od 94,44 evra.
Renault-Nissan alijansa, povezana razmenjenim učešćem u kapitalu, trudi se još od 1999. godine, da se ujedini, odnosno spoji u jednu firmu, čemu je glavna prepreka francuska vlada, kao najveći pojedinačni akcionar Renaulta.
Međutim, sa Gonom, glavnim tvorcem alijanse, koji je upravo započeo svoj poslednji mandat kao prvi čovek Renaulta, vlada vrši pritisak kako bi se ovo partnerstvo učvrstilo, zarad budućnosti najvećeg svetskog proizvođača automobila.
Vlada predsednika Emanuela Makrona je nedavno prenela Gonovim predstavnicima, da će biti spremna za prodaju akcija Renaulta, u sklopu ugovora o spajanju kompanija, na način koji bi zaštitio francuske interese. Ova informacija je potvrđena iz više nezavisnih izvora.
Renault poseduje 43,4% akcija Nissana, ali je pristao da mu bude ograničena moć formalne kontrole nad većim partnerom, Nissanom. Ovo je postignuto ugovorom koji su potpisale obe komanije. S druge strane, Nissan poseduje 34% kontrolnog paketa akcija Mitsubishija, a pored toga i 15% akcija u Renaultu, ali bez prava glasa. Akcije bez prava glasa se nazivaju preferencijalnim akcijama.
Prema pravilima berze u Tokiju, Renault bi izgubio glasačka prava u Nissanu, ukoliko bi Nissan preuzeo paket od 25 ili više procenata Renault akcija.
Svaka eventualna radnja koju bi država Francuska preuzela, u smislu prodaje dela ili svih akcija Renaulta koje su u njenom posedu, bilo bi veoma riskantno za Makrona, u političkom smislu, s obzirom na to da je već izložen žustrim kritikama, što je omogućilo da najveći gigant, koji je nacionalni ponos Francuske, proizvođač vozova Alstom, pređe u inostrano vlasništvo.
Francuska ostaje veoma zabrinuta zbog gubitka kontrole nad velikim kompanijama iz više razloga. Prva briga se odnosi na planove razvoja tehnoloških centara, zatim na brigu nad eventualnim gubitkom radnih mesta, a naposletku i zbog neizvesnosti u pogledu budžetskih prihoda od kompanija koje sada mogu da izmeste deo poslovanja negde drugde, s obzirom da uticaj na takve odluke više nije u moći francuske vlade.
Da bi proizvođači automobila dobili saglasnost francuske vlade za planirane transakcije, moraće da obezbede čvrste garancije. To bi mogle biti koncesije, obaveza zadržavanja radnih mesta, obaveza investiranja u francusku privredu, pa čak i takozvani “zlatni glas”, koji daje moć ulaganja veta na odluke rukovodećih organa u odnosu na strateška pitanja.
(339)
