Volkswagen Golf istorija: Golf II (prvi deo)

Stvaranje imperije

Zameniti proizvod koji je napisao standarde nikada nije lagan posao. Iako je druga generacija Golfa donela moderniju mehaniku i ostale tehničke detalje, sve šta je publika želela da vidi u prvom momentu je bio dizajn.

Velika očekivanja

Još u leto 1983. godine, mnogi su se zapitali kako bi sledeća generacija najprodavanijeg vozila u Evropi mogla da izgleda. Špijunske fotografije su se pojavile u nemačkim medijima nekoliko meseci pre avgustovske premijere, ali nijedna od njih nije bila istinita. Mnogi su videli Auto 2000 koncept iz 1981. godine kao moguću inspiraciju, a reakcije publike su bile izuzetne – tolike da se veruje da je Opel zasnovao Astru/Kadett (1984.) upravo na spomenutom konceptu. Iza zatvorenih vrata, Volkswagen se potrudio da bude izuzetno pažljiv. Golf se još uvek prodavao izuzetno dobro u celoj Evropi, pa samim tim potpuno novi dizajn nije bio potreban, ali je kompanija svakako naučila mnogo toga sa Auto 2000 konceptom. Nemački proizvođač vozila je radio na novom Golfu još od marta 1977. godine, kada je doneta odluka da se troškovi proizvodnje moraju smanjiti u rangu sa japanskim rivalima. Sa budžetom od 250 miliona maraka, glavne karakteristike za unapređenje su pale na račun prostora za ramena na prednjim sedištima, prostora za noge na zadnjim sedištima i zapremine gepeka.

Domaći dizajn

Za konačan dizajn Volkswagen je koristio čak deset dizajnerskih ideja, od čega su dve bile od privatnih kuća. Giugiaro je i ovaj put pozvan, a sve ideje su predstavljene grupi od 500 ljudi na privatnoj zabavi. Do maja 1979. godine, kompanija je ostala samo na dve ideje, a kao pobednička je izabrana kreacija domaćeg Volkswagenovog dizajnera, Herberta Schafera, koji je predstavio stil sličan onom za sledeće generacije Passata i Sciroccoa. Tim za marketing je zahtevao da novitet zadrži neke linije sa prethodnika, da se ne bi izgubili stari kupci, ali da opet izgleda modernije sa ciljem da se privuku novi kupci. Patrick Le Quement, tada direktor za dizajn cele Volkswagen grupe, će kasnije izjaviti da je Golf 2 doneo agresivnost koju Giugiarov prethodnik nikako nije imao. Kada je Golf 2 konačno debitovao, mnogi novinari su se složili da nema onaj „wow“ faktor koji su 1984. godine doneli Ford Sierra i Audi 100. U izboru za automobil godine, Golf je ubedljivo poražen od dva modernija rivala kao što su Fiat Uno i Peugeot 205. Mnogi novinari će kasnije izjaviti da bi Golf sigurno dobio više poena i završio na višem mestu da je Volkswagen u većoj meri eksperimentisao sa dizajnom.

Sve više konkurenata

Ipak, za Volkswagen je bilo mnogo bitnije šta misli publika nego novinari. Golf je, ipak, činio 40% cele prodaje kompanije i do ranih 1980-ih godina je dobio more novih rivala koji su kopirali ovaj automobil u svakom pogledu. Opel Kadett je imao sigurnu poziciju na tržištu, Ford Escort je debitovao sa potpuno novom generacijom za 1981. godinu, dok su Italijani stigli sa Fiatom Ritmo i novom Lancijom Deltom – koju je dizajnirao Giugiaro. Čak su i japanski predstavnici počeli da osvajaju sve veći deo tržišta sa modelima sa pogonom na prednje točkove, kao što su Nissan Cherry i Mitsubishi Mirage. Velika Britanija se nadala vratiti na automobilsku svetsku mapu sa novim Austinom Maestro, koji je koristio Golfov menjač u nekim verzijama. Uz sve jaču konkurenciju, Volkswagen je imao i finansijske probleme „zahvaljujući“ padu prodaje u Severnoj Americi, zbog čega je kompanija završila godinu u crvenom po prvi put posle deset godina.

Premijum detalji

Predsednik kompanije, Carl Hahn, se seća jedne situacije kada je u Volkswagenovom studiju Golf bio parkiran pored novog Mercedesa 190. Iako je ovaj premijum automobil bio značajno veći, Golf ga je nadmašio po prostoru enterijera. Sa dužinom od 3,98 metara, „dvojka“ je bila za 27 milimetara duža od prethodnika, zahvaljujući međuosovinskom rastojanju od 2.475 milimetara – ili za 75 milimetara više nego u prošlosti. Visina vozila je povećana za 5 milimetara (na 1.415 milimetara) dok je širina dobila na dimenzijama za 55 milimetara. Najveći deo za širinu je otišao u zadnjem delu, a zanimljivo je da je Golf sada imao manje stakla nego ranije. Dok je iste godine aerodinamični dizajn novog Audija 100 privukao najviše pažnje, Volkswagen je tvrdio da je i Golfova aerodinamika unapređena za 17%. Kompanija je imala specijalni studio za takvu tehnologiju još tokom 1960-ih godina, ali ga nije koristila sve do kasnih 1970-ih godina kada je svet zahvatila naftna kriza.

Inženjeri su bili posebno ponosni na novi plastični rezervoar, koji je razvijen oko zadnjeg ogibljenja i povećao zapreminu sa 40 na 65 litara. To je označilo da bi dizel verzija mogla da pređe preko 1.000 kilometara sa jednim sipanjem. Golf je dobio i više prostora ispod haube za turbo i klimu, a sve spomenute dimenzije su označile i veću težinu. Osnovni model je sada bio težak 750 kilograma, dok bi verzija sa petoro vrata dodala još 95 kilograma, ali zahvaljujući boljoj aerodinamici Golf je trebalo da bude ekonomičniji.

Poznata mehanika

Volkswagen je tvrdio da su samo kvake na vratima identične između prve dve generacije, ali po pitanju mehanike nije bilo previše nedoumica. U svim reklamama Volkswagen je reklamirao novi osnovni 1,3-litarski motor sa 55 ks, ali posle visokih pritisaka sa tržišta Italije, kompanija je ponudila i novi jednolitarski motor sa 45 ks. On je pozajmljen iz Pola i sa 5 ks manje i većom težinom samog vozila, niko nije bio iznenađen što je ubrzanje do 100 km/h iznosilo čak 20,9 sekundi, uz maksimalnu brzinu od samo 138 km/h. On će opstati u prodaji svega dve godine bez ostvarivanja bilo kakvih prodajnih uspeha. Ponovo, u ponudi su se našli i 1,6 i 1,8-litarski benzinci. Onaj manji je razvijao solidnih 75 ks dok je veća verzija stigla sa 90 ks i po prvi put ponuđena u nekom modelu koji ne nosi GTI oznaku. Kada spominjemo GTI da kažemo da je on zadržao 112 ks, uz obećanje da će verzija sa 130 ks biti dostupna kasnije, dok je par 1,6-litarskih dizela sa 54 ks i 70 ks ostao identičan. Potpuno novi menjač u svim verzijama je bio petostepeni manuelni uz trostepeni automatik u moćnijim modelima. Izbor opreme se nije značajnije promenio sa izuzetkom novog GLX-a, koji je donosio punu opremu.

Bez novog kabrioleta

Za vreme zvanične prezentacije, publika je očekivala i novi kabriolet, ali do toga ne samo što nije došlo do 1983. godine, već se nije desilo uopšte u drugoj generaciji. Volkswagen je shvatio da bi troškovi razvoja bacili Golf 2 kabriolet u cenovnu teritoriju koju kupci nisu bili spremni da plate. Predsednik kompanije, Carl Hahn, je na kraju zaključio da je Golf 1 kabriolet star svega četiri godine i bez problema pronalazi kupce u onim brojkama u kojima se proizvodi, pa samim tim nije postojao razlog za promene. Kao i u prošlosti, on se mogao dobiti kao osnovni i GTI sa izborom motora od 1,6 i 1,8 litara. Volkswagen je nakratko razmatrao i dizel opciju, kao i „speedster“, ali nijedan od njih nikada nije ugledao svetlost dana. Golf kabriolet će opstati u prodaji do 1993. godine i širom sveta će biti isporučeno 331.848 primeraka.

Visoka cena

Volkswagen je najviše brinuo jedan detalj, a to je cena. Ona je skočila na ne baš niskih 13.950 maraka, ali je marketing tim uradio odličnu reklamu i najavio da će Golf vlasnika ustvari koštati manje na duži period. U obzir je uzeta niža potrošnja i bolji kvalitet određenih delova koji ne bi morali biti menjani u istom periodu kao ranije. Naučivši iz grešaka prethodnika, Volkswagen je unapredio i limariju, a rezultati su bili vidljivi na duži period. Istraživanja iz 2002. godine su pokazala da čak i skoro 20 godina od svog predstavljanja, na ulicama Nemačke i dalje ima 450.000 Golfova druge generacije, a kao što je poznato oni su i dalje česta pojava na ulicama istočne Evrope.

Modernija proizvodnja

Nemački gigant je napravio velike promene i u načinu proizvodnje kao odgovor na sličan sistem japanskih proizvođača. Rival Fiat je relalmirao Ritmo (1978.) kao kompletno napravljen od strane robota, što je označilo da je novi Golf morao da bude jeftiniji za proizvodnju i u isto vreme da u kraćem roku silazi sa pokretne trake. I pored protesta sindikata, Volkswagen je do 1981. godine značajno investirao u robotizovanu proizvodnju. Prosečna fabrika je imala oko 80 robota i oni bi obavljali oko 25% proizvodnje posebno po pitanju 300 vijaka, hladnjaka, točkova i samih motora.

Zvanična prezentacija

Golf 2 se zvanično pojavio u prodaji Septembra 10, 1983. godine dok su Britanski kupci morali da čekaju sve do Decembra naredne godine. Oni u početku nisu bili preterano oduševljeni, iako su hvalili ponašanje na putu i prostor, uz kritiku na računa već viđenog dizajna. Dodatna kritika je išla i na račun preglednosti zadnjeg dela, a Volkswagen je tvrdio da je dizajnirao C stub da zadovolji sigurnosne mere čak i ako je to značilo da vidljivost nije najbolja. Prodaja je na kraju pokazala da je Volkswagen ipak napravio odličan potez. U svojoj debi godini Golf 2 je privukao 577.062 kupca i završio kao najprodavaniji automobil u Evropi. Odlično poslovanje Audija i cele Južnoameričke divizije je takođe donelo kompaniji profit od 228 miliona maraka.

Američka verzija

Golf 2 je stigao i u Severnu Ameriku, ali ovaj put bez Rabbit imena. Ova odluka je stigla od samog predsednika kompanije Hahna, koji je izjavio da je Golf globalni automobil, pa samim tim i treba da nosi isto ime širom sveta. Uz sve to, mnogi biznismeni su putovali širom sveta i za njih drugačije ime je samo izazivalo konfuziju. U poređenju sa evropskim rođakom, američki model se razlikovao po četvrtastim farovima i nešto drugačijim branicima. Američke verzije su bile i udobnije da bi se zadovoljili probirljivi kupci, a i servo volan je postao standardan na svim verzijama. Ni američki novinari nisu bili oduševljeni, iako je Golf debitovao sa potpuno novim 1,8-litarskim motorom sa 85 ks. Kupac je mogao da dobije i 1,6-litarski dizel, kao i novu Jettu koja je sada bila dostupna sa dizelom. Kao i u Evropi, ni Amerikanci nisu dobili drugu generaciju kabrioleta, ali jesu bogato opremljeni Wolfsburg model.

Kraj američke proizvodnje

Najveća vest za Amerikance je ipak bila kraj proizvodnje na ovom tržištu. Iako je Golf 2 imao uspešnu debi godinu u SAD, do sredine 1980-ih godina, jaka japanska konkurencija je smanjila prodaju u velikoj meri, mada se Jetta pokazala popularnijom sa godišnjom isporukom od 60.000 primeraka. Tokom 1988. godine, Hahn je zvanično doneo odluku da zatvori fabriku u saveznoj državi Pensilvaniji i da prebaci proizvodnju Golfa i Jette za Amerikance u Meksiko. Volkswagen će ponovo otvoriti američku fabriku tek 2009. godine u saveznoj državi Tenesi gde se do današnjeg dana proizvodi Passat.

GTI druge generacije je stigao u januaru 1984. godine, sa gotovo identičnim 1,8-litarskim motorom sa 112 ks. Volkswagen se hvalio koliko je on u stvari fleksibilan i da snagu razvija na 5.000 umesto na prethodnih 5.800 obrtaja. Obrtni moment je stizao na relativno niskih 3.100 obrtaja, a petostepeni manuelni menjač je imao dugačku poslednju brzinu za vožnju na autoputu. Visina vozila je spuštena za 10 milimetara, kočnice su bile veće, a standardne felne su povećane na 14-inčne.

Kao i kod ostatka ponude, najveći problem je vladao u samom dizajnu. Sa dosadnim enterijerom i bez većih promena, bilo je veoma teško razlikovati GTI od GTD i GLX. Ne zna se koji je tačno razlog visokog pada prodaje, ali 1984. godine, GTI je činio samo 13% ukupne prodaje Golfa, u poređenju sa 30% ranijih godina. Krajem spomenute godine, Volkswagen je zatražio od svojih britanskih salona da urade istraživanje na šta bi potrošili dodatnih 250 funti. Ono šta su oni predložili je ušlo i u serijsku proizvodnju za 1985. godinu, kao što su dupli farovi, crne kvake na vratima, dupla izduvna grana i hromirane felne. Britanci su prvi dobili priliku za test i uglavnom su imali reči pohvale, sa izuzetkom visoke cene koja je bila veća u poređenju sa rivalima kao što su Vauxhall Astra GTE i Ford Escort XR3i.

Zoran Tomasović

(18136)