Početna Zelene strane Napredni čelik visoke čvrstoće je bolje rešenje od aluminijuma?
Napredni čelik visoke čvrstoće je bolje rešenje od aluminijuma?
4

Napredni čelik visoke čvrstoće je bolje rešenje od aluminijuma?

308
4

Istraživanje koje je sproveo Institut za reciklažu čelika (Steel Recycling Institute – SRI), a koji je ogranak Američkog instituta za čelik i gvožđe (American Iron and Steel Institute), pokazuje da upotreba čelika visoke čvrstoće u automobilskoj industriji, dovodi do manje emisije ugljen dioksida u odnosu na upotrebu aluminijuma. Razlike u odnosu na uticaj na prirodno okruženje potiču još iz faze proizvodnje ova dva metala.

Studija je sprovedena primenom javno dostupnog modela (UCSB Model v5) koji je predstavljen od strane Univerziteta u Kaliforniji. Tokom istraživanja, procenjivane su štetne emisije raznih automobila za modelnu 2016. godinu, a koji uključuju i predstavnike različitih segmenata ali i alternativnih pogonskih sklopova. 

SRI navodi da je ekstenzivno istraživanje takođe ukazalo na značaj štetnih emisija koje nastaju kao rezultat proizvodnje materijala za ugradnju u automobile. Studija, nazvana „Životni ciklus automobila i energetska studija upotrebe lakih materijala u automobilskoj industriji” (Life Cycle Greenhouse Gas and Energy Study of Automotive Lightweighting), bavi se pitanjem sveukupnog uticaja na prirodno okruženje procesa smanjenja mase savremenih automobila, odnosno uticajem sve frekventnijeg korišćenja naprednog čelika visoke čvrstoće u poređenju sa upotrebom aluminijuma. Za zaključak, studija navodi da je napredni čelik visoke čvrstoće uzročnik nižih nivoa štetnih emisija, tokom životog ciklusa vozila, u odnosu na vozila u čijoj proizvodnji je više obilovao aluminijum. Rezultati studije ukazuju da ova tvrdnja opstaje, nezavisno od segmenta kojem vozilo pripada, odnosno jednako je primenjiva na limuzine, krosovere, pikap vozila, kao i na ona sa alternativnim pogonskim sklopovima.

Dalje, SRI navodi da su rezultate i metodologiju studije, nezavisno pregledali eksperti sa Univerziteta Harvard, Instituta za tehnologiju Masačusets, Nacionalna laboratorija za argon, kao i da treba razmotriti usaglašenje sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (International Organization for Standardization – ISO), globalno priznatim telom za pitanja standardizacije.

Iz istraživanja je takođe, moguće zaključiti da ekskluzivno fokusiranje na emisije izduvnih gasova dovodi do previđanja značaja ukupnih štetnih emisija, a što dalje vodi ka zanemarivanju efekata štetnih po prirodnog okruženje, koji nastaju kao deo procesa, odnosno opšte težnje da se masa automobila što više redukuje. Povećanje količine štetnih emisija uzrokovanih primenom aluminijuma, po efektima može da nadmaši pozitivne rezultate smanjenja istih, na nivou celokupnog životnog veka automobila, a što uključuje samu vožnju, ali i proces reciklaže.

„Kako se štetne emisije nastale tokom vožnje smanjuju, da bi se uskladile sa sve strožijom regulativom, tako štetne emisije koje nastaju u proizvodnom ciklusu automobila sve više dobijaju na značaju, odnosno postaju sve značajnija komponenta ukupnih emisija nastalih tokom celokupnog životnog veka vozila.“ – navodi Džodi Hol, potpredsednik SMDI. „Ako nastavimo da previđamo značaj štetnih emisija nastalih u proizvodnoj fazi materijala koji se koriste za izradu savremenih materijala, odnosno značaj negativnih efekata po prirodu pre početka eksploatacije vozila, rizikujemo napravimo veću štetu od koristi. Čelik predstavlja najbolje ekološko rešenje, obezbeđuje najbolji odnos troškova u proizvodnji za same proizvođače automobila, kao što i kupcima pruža najviše, u odnosu na uloženi novac.“

(308)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Veoma interesantna analiza. Nalik onoj ranijoj kada su poredjeni „ukupna emisija“ (proizvodnja, eksploatacija i reciklaža) elektroautomobila i benzinca.
Svaka Vam čast. Samo nastavite sa ovako edukativnim tekstovima. Baš zbog ovakvih tekstova „Autorepublika“ je redak sajt gde, ako ga sa bilo kog razloga i ne čitate par dana (npr bilo ste „u roamingu“ ), imate puno razloga da naknadno pročitate sve to što ste „zaostali“, jer ogromnu većinu toga (osim pukih vesti )i nemate prilike drugde pročitati (na srpskom govornom području).

Zvezdan
Gost

Šta da kažem na ovo hvala Moron:) Stvarno se trudimo da izaberemo teme koje će da zainteresuju ciljanu grupu ljudi. Hvala još jednom

moron
Gost

Ne, ne. Mi ( „posetioci“ ) treba da kažemo „hvala“ 🙂
Stvarno često imate veoma edukativne i pametne tekstove. Retke „na ovim prostorima“.

Japanautofan
Gost

Sa jedne strane brinu o ekologiji a sa druge gomilaju nuklearno i svako drugo oruzije . Koliko ono imaju nuklearnih elektrana i osiromasenog uranijuma ?
Industrijski razvijene zemlje su u sustini i najveci zagadjivaci, sve ostalo je samo lobiranje za jednu ili drugu stranu.
Mogli bi i preradjivaci drveta da se jave i objasne kako se nekada drvo mnogo vise ugradjivalo u automobile i kako je to ekoloski prihvatljivije od reciklirane plastike.

wpDiscuz