Početna Istorija Alfa Romeo 156 – Polemičar
Alfa Romeo 156 – Polemičar
5

Alfa Romeo 156 – Polemičar

5.08K
5

Teško je da ijedan automobil u Srbiji izaziva toliku količinu polemike kao što je to Alfa Romeo 156. Jedni ga vole, drugi mrze, a istina je kao po običaju, negde na pola puta.

Daleke, 1987. godine, Fiat je preuzeo upravljanje Alfa Romeom  i na tržište u kratkom roku izbacio nekoliko automobila, uključujući i model 155. Većina automobila Alfa Romea proizvedenih između 1987. i 1997. godine dizajnirana je van Alfinog dizajnerskog centra, nakon čega su se čuli povici da nijedan od pomenutih modela nije prava Alfa. Na udaru kritika je zbog svog izgleda pogotovo se nalazio model 155, koji je zbog neubedljivog dizajna morao dodatno da se dokaže u auto-moto sportu.

Alfa Romeo 155
Alfa Romeo 155

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, Alfa Romeo se nalazio u velikoj finansijskoj krizi. Prodaja automobila nije išla dovoljno dobro, a rashodi su bili ogromni. Kompaniji je očajnički bio potreban model koji će doneti veliku prodaju.

Čelnici Alfe odlučili su da se kockaju sa revolucionarim modelom, naslednikom 155-ice koji je poneo oznaku 156. Javnosti je predstavljen na Salonu automobila u Frankfurtu 1997. godine i mada oni koji iz još uvek neznanog razloga neće to da priznaju, 156-ica je bila prekretnica u automobilskoj industriji, iz nekoliko razloga.

Dizajn

Sa pokretanjem rada na modelu 156, jedan od prioriteta bio je dizajn vrhunske estetike i raskid sa „uglastim“ izgledom prethodnika. Kao uzori uzeti su modeli Giulia, Giulietta i čuvena Alfa 1900.

Novi model bio je spoj oblih prelaza i čistih površina čineći karoseriju vrlo atraktivnom i sportski nastrojenom. Cilj je bio predstaviti veliki sedan nalik kupeu, te su zarad toga kvake na zadnjim vratima vešto sakrivene, doprinoseći „kupeovskom“ naličju 156-ice. Zarad čistih površina, sa vrata su uklonjene zaštitne lajsne, što će tokom eksploatisanja izazvati probleme prilikom izlaska iz vozila na uskim parkinzima. Pravo malo remek-delo predstavljale su felne, čiji izgled dvadeset godina kasnije kopiraju brojni drugi proizvođači.

Alfa Romeo 156

Napred je dominirala klasična Alfina maska uz nešto veći otvor za hladnjak. Zarad atraktivnijeg izgleda, prostor za registracionu tablicu izmešten je na stranu, praveći na taj način asimetriju, svojevrsnu u tom trenutku samo za model 156. Na zadnjem delu automobila ostala je jednolinijska postavka svetlosne grupe nasleđena od čuvene Alfe 33.

U enterijeru je ipak napravljen najveći iskorak što se tiče kvaliteta izrade. Zazori su smanjeni na minimum u skladu sa premium standardima, a upotrebljeno je pregršt kvalitetnih materijala uz prisustvo meke plastike. Zapravo, većina 156-ica, odnosno onih o kojima se vodilo računa, ne pokazuju ni danas znakove pohabanosti.

Alfa Romeo 156

Instrument tabla urađena je u duhu šezdesetih godina, a pred vozačem nalaze se dva merna istrumenta – obrtomer i brzinomer, dok je između njih smešten  displej putnog računara. Svi ostali instrumenti izmešteni su na centralnu konzolu, koja je, u skladu sa sportskim epitetima, blago zakrenuta ka vozaču. Kako je volan podesiv po visini dolazio kao standard kod 156-ice, većina vozača je zahvaljujući i velikoj amplitudi kretanja prednjih sedišta lako pronalazila idealnu poziciju.

Alfa Romeo 156

Ipak, Alfa Romeo 156 nije veliki automobil, dugačak je 4.430 milimetara sa međuosovinskim rastojanjem od 2,6 metara. S obzirom na dužinu vozila očekivao se i veći prtljažnik, čija zapremina iznosi svega 378 litara. No, kome je do praktičnosti mogao je izabrati i karavan varijantu 156-ice.

Alfa Romeo 156 dolazio je u nekoliko trimova koji su se mahom menjali tokom 8 godina duge proizvodnje ovog modela, ali su kao standard dolazili pored već pomenutog volana podesivog po visini, i ABS, prozori sa električnim pomeranjem na prednjim sedištima, grejanje retrovizora, kao i svetla za maglu.

Model 156 prošao je kroz dva restajlinga 2002. i 2003. godine, gde su se vizuelno blago izmenile svetlosne grupe, i dodatno je obogaćena oprema određenih trimova. Uz to, došlo je i do povećanja izlazne snage nekih motora.

Motorizacija i vozna dinamika

Čelnici italijanskog brenda još pri stvaranju konceptualnog modela rešili su da sa serijskom verzijom ponude i široku paletu motora. Uvodni agregat bio je 1,6-litarski TwinSpark benzinac, koji se, bar na papiru, solidno borio sa masom od 1.265 kilograma ovog modela. Pored njega u ponudi su bili i benzinci zapremine 1,8 i 2 litra. O problematici ovih motora biće reči nešto kasnije. U ponudi su bila i dva V6 agregata zapremine 2,5 litara izlazne snage 192 „konja“, a od 2002. godine i 3,2-litarski GTA motor koji je razvijao 250 konjskih snaga.

Alfa Romeo 156
2002 Alfa Romeo 156 GTA

Ipak, dizel agregati su ti koji su 156-icu vinuli među zvezde. Naime, ovaj model bio je prvi serijski putnički automobil sa commonrail dizel motorom. U pitanju je bila sada već čuvena JTD pogonska jedinica, na kojoj će Fiat izgraditi veliki komercijalni uspeh. Upravo je 1,9-litarski JTD agregat najveća vrlina ovog automobila. Pored pomenutog motora u ponudi se nalazio i dizelaš zapremine 2,4 litra.

Snaga se na prednje točkove prenosila putem petostepenog odnosno šestostepenog manuelnog menjača ili problematične robotizovane Sellespeed transmisije. Verzija Sportwagon dolazila je i sa pogonom na obe osovine.

Alfa Romeo 156

Za 156-icu važi da ima umereno tvrdo oslanjanje, što će reći da je isto podređeno nešto više performansama nego li udobnosti. Napred je postavljeno dvostruko poprečno rame, dok je pozadi oslanjanje tipa Camuffo.

Uspeh i kritike

Alfa Romeo 156 spasio je kompaniju sigurne finansijske propasti. Za osam godina proizvodnje prodato je 680.000 primeraka, i postavljeni su temelji za ponovnu renesansu Alfe, koja će se nažalost okončati sa modelom 159. Treba naglasiti da su se varijante Sportwagon i Crosswagon proizvodile sve do kraja 2007. godine.

Alfa Romeo 156

Pored toga što je bila finansijski uspeh, Alfa 156 pokupila je brojne nagrade, između ostalih i Evropski automobil godine sada već davne 1998, dok je benzinski V6 motor od 2,5 litara proglašen je 2000. godine za međunarodni motor godine.

O lošoj pouzdanosti Alfa Romea prvi su počeli sa izveštavanjem „objektivni“ nemački stručni mediji. Navodili su se brojni problemi, neki od njih čak i bizarni, što je za početak dalo temelj priči o navodnoj velikoj nepouzdanosti 156-ice.

Česti kvarovi

Tri najveća problema modela 156 jesu oslanjanje, elektronika i robotizovani Selespeed menjač.

Zbog neodgovarajućeg fabričkog podešavanja prednjeg trapa na prvim modelima brzo su se trošile prednje gume, a problem je rešen od 2001. godine. Takođe, oslanjanje na 156-ici loše trpi srpsku putnu infrastukturu, te brzo stradaju delovi sistema ogibljenja.

Alfa Romeo 156

Elektronika je bila i ostala nerešiva boljka. Na polovnim modelima često izlaze lažna upozorenja, silne greške koje zapravo ne postoje. Pored toga i kod novih automobila problem je bio pokazivač goriva koji je pogrešno prikazivao nivo goriva u rezervoaru. Čest kvar je i auto funkcija kod klime.

Sellespeed menjač pokazao se kao veoma nepouzdan, poznati su problemi sa curenjem ulja kao i sa greškama pri elektronskom upravljanju promenom stepena transmisije.

I motori su na početku patili od raznih „dečijih“ bolesti. Kod benzinskih agregata problem su bili sistem varijatora, ali i zupčasti kaiš koji se trošio često pre 120.000 pređenih kilometara. Kod agregata zapremine 1,8 i 2 litra proizvedenih do 2001. godine zabeleženi su i grub rad u leru, kao i trzanje prilikom ubrzanja.

Alfa Romeo 156

Što se tiče dizel agregata, bilo je prirodno da se problemi jave kod prvog commonrail dizel motora u serijskom putničkom automobilu.  Isprva su zabeleženi problemi sa pumpom visokog pritiska i diznama, koji su rešeni 2001. godine otkada motor 1,9 JTD važi za simbol pouzdanosti. Isti agregat je do 2001. godine imao problema sa začepljivanjem EGR ventila i oštećenjem gumenog umetka radilice remenice. S druge strane 2,4 JTD je imao više različitih boljki koji su uključivali prerano trošenje zupčastog kaiša (mada je ovo generalno mana većine motora 156-ice), potom curenje goriva, kao i problemi sa radom turbine.

Generalno govoreći, Alfa Romeo 156 imao je svojih mana, od kojih su one vezane za motore rešene 2001/2002. godine. Možda najbizarniji kvar jeste moguće otvaranje haube tokom vožnje kod modela proizvedenih između februara 2000. i oktobra 2003. godine, problem je rešen opozivanjem u servise 2004. godine.

Reputacija i cena Alfa Romeo 156 u Srbiji

Realno govoreći, teško je pronaći ostrašćenije ljubitelje nekog automobilskog brenda od alfista. I istini za volju, imaju sve razloge za tako nešto. Ipak, u Srbiji Alfa Romeo ima lošu reputaciju koja je zasnovana na mitovima, sujeti suparničkih brendova, ali i polovnim automobilima.

Naime, kao što smo već spomenuli nemački stručni mediji posebno su mnogo kritikovali model 156, kao uostalom i sve Alfine i druge automobile proizvedene van zemlje Germana. Lošoj reputaciji Alfa Romea doprinose i ovdašnji majstori koji je smatraju teškom za održavanje.

Alfa Romeo 156

Na kraju, Alfi na ruku najmanje ide poplava polovnjaka iz EU. Ukoliko proverite oglase recimo sajta polovniautomobili.com, naći ćete ogroman broj 156-ica na prodaju. Cene se kreću od vrlo niskih pa sve do 3.500 evra i više za modele u boljem stanju. Kupovinom automobila Alfa Romeo 156 1,9 JTD recimo 2001. ili 2002. godište sa „pravih“ 170.000 pređenih kilometara, može se reći da idete u sigurnu finansijsku katastrofu. Osim što vas debelu lažu za pređenu kilometražu (računajte cifru bar dvesta hiljada veću), uskoro će vas stići i tipični kvarovi posle toliko pređenog puta, pre svega turbina, plivajući zamajac, kvačilo… Ukoliko se na to doda nešto od gore pomenutih čestih problema, račun će se značajno uvećati.

Ukoliko odlučite da odvojite više novca za kupovinu 156-ice, i pronađete očuvan model, ovaj automobil služiće vas dugo i verno, a kvarovi će biti na nivou konkurencije. Pritom, treba uračunati i izgled ovog automobila koji i dvadeset godina kasnije nije zastareo.

S druge strane, potencijalni kupci treba da znaju da loša reputacija brenda znači i brzu devalvaciju polovnjaka, što znači da biste na kratke staze mogli izgubiti mnogo novca. No, ako planirate automobil držati u svom vlasništvu duži vremenski period, to onda nije ni bitno.

Rezime

Alfa Romeo 156 je jedan od automobila koji izazivaju najveću polemiku na našim prostorima. Na ruku joj idu odličan dizajn i čini se neprolazna lepota, kao i fenomenalni 1,9-litarski JTD agregat. Mane su loša reputacija, osetljiv sistem oslanjanja i problematična elektronika.

Alfa Romeo 156

Kao i kod svakog drugog automobila postoji odnos između vrlina i mana na koji svaki potencijalni vlasnik mora pristati. Stoga, ne treba videti manjkavost jednog modela u nekim segmentima kao tragičnu, već se pre konačne presude treba zapitati o prednostima u drugim sektorima.

Alfu 156 biraće oni koji ne mare za predrasude, žele automobil sa fantastičnom voznom dinamikom i atraktivnim dizajnom.

Za kraj, poruka mira jer već predosećam zlokobne sukobe povodom ovog teksta: Nije bitno ko šta vozi, bitno je da uživa dok to radi.

Đorđe Platiša

 

(5077)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Milos
Gost

Odlican tekst a Alfa Romeo 156 dobar auto.

Nermin
Gost

Odlican automobil kupljen sa predjenih 28000km i vec 6 godina nije posjetio mehanicara. Redovna izmjena ulja i filtera pneumatika i uzivanje u voznji. Alfa je stil i stvar individualnog ukusa. Lijep pozdrav svim dobrim ljudima.

Milos
Gost

Moze te li napisati i tekst o Alfi 166

Đorđe Platiša
Admin

Miloše, naravno da možemo 🙂 Biće u narednom periodu. Pozdrav

Djole
Gost

Lepo receno na kraju bitno je da uzivate dok ga vozite a to ja osecam kad vozim 156