Početna Glas Republike Da li Renault može sa Ladom isto što je i VW uradio sa Škodom?
Da li Renault može sa Ladom isto što je i VW uradio sa Škodom?
3

Da li Renault može sa Ladom isto što je i VW uradio sa Škodom?

21.20K
3

Rusija nije mesto za nesigurne i slabe investicije. Borba, borba i još borbe, obrazac je koji važi na ovom tržištu poslednjih godina. General Motors se povukao iz Rusije. Ali, Renault nije. Akcionar je u kompaniji   AvtoVAZ koja polaže prava na Lada brend, značajan, između ostalog, i po tome što drži 20% narastajućeg tržišta.

Prodaja u Rusiji raste, Lada još i više

Rast prodaje u Ruskoj Federaciji se, pre može protumačiti kao oparavak nego kao tržišni bum. Broj novoregistrovanih automobila, a na osnovu poslednjih raspoloživih informacija, trebalo bi da bude nešto iznad 1,5 miliona, što je oko 10% rasta u odnosu na prethodnu godinu. Sa takvom stopom rasta, Rusija je ispred Španije, ali dosta iza Italije i Francuske, a posebno daleko od lidera: Velike Britanije i Nemačke.

U poređenju sa rezultatima iz 2008., kada je registrovano skoro 2,9 miliona vozila, ove cifre deluju skromno. Još je jedna svetla tačka: 2012. godina, sa prodajom sličnom rekordnoj godini. A onda su nastupile političke trzavice, sankcije većine zapadnih zemalja i prateća ekonomska kriza, koja je odvratila mnoge od ulaganja u novi automobil.

U ovakvim okolnostima, gama Lade, sačinjena od jeftinih automobila i krosovera, sa lakoćom se pozicionirala na prvo mesto, mereno tržišnim učešćem, ostavljajući drugoplasiranog znatno iza sebe.  Izvoz AvtoVAZa se može okarakterisati umereno uspešnim.

Proizvodnja i Renault-Nissan-Mitsubishi alijansa

Deo Renault-Nissan-Mitsubishi alijanse, AvtoVAZ koristi Renault-Nissan pogonske sklopove i platforme, doduše modifikovane i ojačane, kako bi se bolje nosili sa uslovima na specifičnoj ruskoj teritoriji. Dve su glavne proizvodne lokacije, jedna u legendarnom Toljatiju, koje je među najvećim svetskim pogonima, i gde se proizvode i Renault, Nissan i Datsun modeli, dok je druga u Iževskom gde se proizvode neki modeli Lade, i Nissanovi predstavnici nižih segmenata. Još da dodatmo da je 2016. godine u Toljatiju proizvedeno 416.000 automobila, od čega je 300.000 nosilo Lada oznake.

Uvid u finansijsku poziciju AvtoVAZ-a

Prema poslednjim dostupnim podacima, za prva tri kvartala 2017, prihodi kompanije su porasli za 21,5% u odnosu na uporedivi prošlogodišnji period, čemu se može zahvaliti i programu državnih subvencija domaćim proizvođačima. Ulazak u tržišnu utakmicu modela Vesta SW i SW Cross, od pre oko dva meseca, već je trebalo da se pozitivno odrazi na cifre u bilansima. Dalje, prihodi sa inostranih tržišta su porasli za čak 61%. Ono što može da pokvari sliku, uzrokovano je rastom cena sirovina sa kraja godine.

Bilo kako bilo, finansijska pozicija AvtoVAZ-a, iako značajno bolja od one iz 2016. godine, i dalje je veoma loša. Perspektive za 2018. godinu, s ozbirom na najavljenu strategiju i ozbiljne pomake na bolje, drastično su svetlije. Rukovodstvo kompanije se nada ostvarenju poslovne dobiti, a što bi bilo monumentalno postignuće, imajući u vidu startne pozicije iz prethodnih godina.

Trenutno aktuelni i budući modeli

Originalna Niva iz sedamdesetih, sada je preimenovana (Taiga u Austriji i Nemačkoj), a i dalje je dostupna u verzijama sa troje ili petoro vrata. Svetska premijera redizajnirane bivše Nive, sada 4×4 Urban, bila je u avgustu 2014. godine na Salonu automobila u Moskvi, a o čemu ste mogli da pročitate u rubrici Vesti.

Posle mnogo odlaganja, potpuno nova verzija modela 4×4 Urban je planirana za ovu godinu, a proizvodnja je izmeštena u Toljati pogon. Drugi najstariji model proizvođača je Priora, koji je predstavljen tokom 2004. godine. U aprilu 2007., desila se restilizacija, a standardni agregat u ponudi je snage 72 kW iz 1,6 litara zapremine. Hedžbek verzija sa troje vrata, Priora Coupe, predstavljena je početkom 2010. godine, a proizvodnja je u međuvremenu obustavljena, pa je sada samo sedan u ponudi. Sa početnom cenom od 5.841 evra, Priora je spektakularno pristupačan model. Sredinom ove godine, očekuje se stopiranje proizvodnje Priore.

Granta je imalo svoj globalni debi 2011. godine u Moskvi. Sa prodajom od 75.910 primeraka do kraja oktobra, ovaj model je broj jedan na ruskom tržištu za prethodnu godinu. Granta Liftback je debitovala u maju 2014. Sledeća generacija Granta/Granta Liftback dospevaju 2021. odnosno 2022, dok će se redizajn aktuelnih modela desiti do kraja ovog polugodišta.

X-Ray je ušao u proizvodnju decembra 2015., a HGA X-Ray Cross (radni naziv) bi trebalo da bude predstavljen tokom ove godine. Uvid u izgled ovih malih automobila, pružio nam je Lada C-Cross koncept iz 2008., pa potom i XRAY koncept kao i XRAY Concept 2 iz 2014. godine. Prvi X-Ray primerci su se našli u prodajnim salonima u februaru 2016.

Renault/Dacia B0 platforma se koristi za male krosovere. Najavljena restilizacija sledi 2020, dok sledeća generacija stiže 2023.

Vesta Cross je predstavljena u konceptnoj formi u avgustu 2015, uz još jednu verziju u vidu Vesta Cross SW. Oba modela su ušla u prodaju pre nekoliko nedelja, dok je nova generacija najavljena za 2023. godinu. Vesta je drugi najprodavaniji model kompanije.

Kalina je još jedan mali automobil. Dostupan je u četiri verzije: 3.893 milimetara dugi hedžbek i Sport, i još jedan 4.083 milimetara dugo karavan kao i cross verzija istog. Granta se komotno može nazvati i Kalina sedan.

On-DO, je prvi model vaskrslog brenda Datsun, koji se proizvodi u Rusiji (Toljati pogon), a koji koristi istu platformu kao Kalina.

Poslednji model u Lada gami je Largus. Pripada C segmentu karavana i zasnovan je na prvoj generaciji Dacia Logan MCV. Globalni debi se desio 2011. Prodaje su u verzijama Largus wagon kao i sedmosed Largus universal. Takođe, u ponudi je i Largus Cross varijanta.

Ponuda Lade u pogledu lakih komercijalnih vozila ostaje siromašna.

Ponuda u SUV C segmentu, trebalo bi da deluje blagotvorno na profitabilnost kompanije i da doprinese povećanju marži koje ostvaruje.

Zato je za Ladu neophodno da ima u paleti nešto poput Nissan X-Traila

AvtoVAZ je svakako svestan tržišnih trendova i neophodnosti proizvodnje SUV game, pa, bukvalno u svim segmentima. Ovo je posebno važno u kontekstu razvoja izvoznih potencijala kompanije. Svesnost uslova na tržištu, AvtoVAZ je pokazao i 2016. godine na Moskovskom sajmu automobila, prikazujući nam  XCode koncept, koji bi trebalo da bude izdanak novog SUV-a, C segmenta. Iako nikakvo zvanično saopštenje povodom predstavljenog XCodea, nije stiglo iz kompanije, javna je tajna da će budući Lada modeli nositi identičan dizajnerski potpis. Očekuje se proizvodnja serijskog modela u pogonima u Toljatiju do 2020, a nakon toga i modela iz SUV D segmenta, koji bi trebalo da konkuriše Škodinom Kodiaqu.

Zaključak

Poznavajući aktuelnu gamu Škode, ali i proces razvoja i proširenja iste; zatim poznavajući i finansijsku poziciju češkog proizvođača pre preuzimanja od strane VW grupe, i onu danas, sledeći zaključci mogu da se izvuku:

Odluka Renaulta da otkupi, sada već više od 50% akcija AvtoVAZa je promišljena. Potencijali ruskog tržišta su ogromni, a trenutno daleko od onoga što bi moglo da bude. Trenutak upliva u vlasništvo ruske kompanije nije loš. Platforme i pogonski sklopovi koje koristi Lada, već su davno razvijeni, pa se troškovi istraživanja i razvoja dele na, dodatno, još veći broj modela.

Dalje, sasvim je sigurno da je u domenu ekspertize alijanse proizvodnja SUV modela iz različitih segmenata, pa nije nerazumno pretpostaviti da će sav taj know how biti iskorišćen i u proizvodnje Lade. Razvoj SUV palete, doneće i bolju zaradu po prodatom primerku, a to bi onda trebalo da učini i ostale modele iz ponude prijemčivijim izborom kupaca.

Glavni zadatak Renaulta u pogledu razvoja ruskog brenda, bio bi uspostavljanje profitabilnog poslovanja, a ono je uslovljeno svim nabrojanim faktorima.

Jedina nejasnoća, barem za sada, odnosi se na stav Renaulta, odnosno na to da li francuski proizvođač uopšte želi da Ladu napravi svojim budžet brendom, dostupnom na velikom broju važnih svetskih tržišta.

Pa, Renault već ima takav brend. Zove se Dacia, tako da se ovde postavlja realno pitanje: da li će Renault Daciju pozicionirati u viši tržišni segment, dok će mesto rumunske marke zauzeti Lada?

AutoRepublika

(21201)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Gliser
Gost
NE! Ne može! I nikad i neće, a ima bar 10 razloga za to: 1. Svetu je dovoljna 1 Škoda i 1 Dačija. 2. VW deli 12 platformi sa Škodom, a Reno sa Ladom ukupno 2 3. Superb je postao najveći problem za Passat-a, o konkurenciji ne treba trošiti reči. 4. Reno-Nissan već nudi desetine krosovera, još nekoliko je suvišno 5. Lada kao Lada je pozicionirana između Dačije i Renoa 6. Lada bi morala da ugrozi Reno u Južnoj Americi, kanibalizam 7. Nažalost Lada je imala gori imidž od Škode, osim Nive 8. Da bi to postigli Lada bi morala… Pročitaj više »
Neko iz mase
Gost

Sve se moze kad se hoce.
Globalnom kapitalu nije bitan brend vec novcana masa. Da li ce se on zvati VW,Skoda,Reno,Lada….nije bitno dok se sve pare slivaju u jednu kasu.

Makki
Gost

Koji je to olos od auta, to zna svako ko je imao i najmanji kontakt sa novijim modelima lada unazad 10 godina. Grob!

wpDiscuz