Renault Megane GT – Rekreativac u vrhunskoj formi

Nakon Honde Civic sa sportskim aspiracijama, na našem testu se našao i Renault Megane GT. Odmah da razjasnimo, ovo nije R.S. model niti ima ambicija da to bude, međutim, on je po svim pitanjima daleko ispred prethodnog modela sa „GT“ bedžom.

Aktuelna, četvrta generacija popularnog francuskog hedžbeka je odmah po lansiranju u svoju porodicu uključila i GT verziju kao perjanicu. Taj zadatak će obavljati do nekog trenutka sledeće godine, kada će na scenu stupiti moćni R.S.

Sasvim jasno, na samom početku se nametnulo sledeće pitanje: da li sportski elementi stajlinga opravdavaju karakter ovog automobila, ili su puki „ukras“, zajedno sa „GT“ oznakom? Ipak, čini se da ovaj Megane opravdava svoju „warm hatch“ reputaciju.

Kao što je slučaj i sa ostatkom porodice, dolazi isključivo u verziji sa petoro vrata. Možda će nam nedostajati R.S. u kupe izdanju, ali u to tek treba da se uverimo, kada nirburginški kandidat stupi na scenu.

Naravno, najzanimljiviji „detalj“ kada je naš test automobil u pitanju je njegov 1,6-litarski turbo motor sa 205 ks. Ipak, o tome nešto kasnije. Uz konstataciju da se sportskim izgledom i „gvozdeno plavom“ (Iron Blue) bojom jasno izdvaja od niže pozicioniranih „rođaka“, hajde najpre da vidimo kako novi Megane GT deluje iznutra. Spoljni izgled nas je definitivno privukao, na redu je ono „dublje“ upoznavanje.

Sportski enterijer

Na početku, mali problem. Naime, ključ/kartica sa konveksnim ispupčenjem, presvučena glazurom koja imitira ugljenična vlakna zaista izgleda lepo. Međutim, tasteri za otključavanje/zaključavanje su toliko sitni, bez bilo kakvih ispupčenja koja bi taktilnim putem signalizirala o kojoj funkciji se radi, tako da je, posebno u mraku, potrebno „napipavanje“ ili odlazak pod uličnu svetiljku, da bi se nazrelo koji taster za šta služi. Ipak, ruku na srce, automobil se automatski zaključa kako se udaljite od njega, tako da to i nije neka mana. Problem više predstavlja odsustvo adekvatnog mesta da se ključ/kartica odloži, tako da pri dinamičnoj vožnji, ukoliko nije negde zatvorena, može da „odleti“.

Međutim, ulazak u vozilo predstavlja pravi praznik za oči, ali i uši. Naime, automobil dočekuje vozača sa dubokim zvučnim signalom u maniru otkucaja srca i pretećeg režanja, koji dolaze iz zvučnika. Interesantno, nema šta!

Atmosfera u kabinskom prostoru je sjajna, čemu posebno doprinosi atraktivno ambijentalno svetlo u boji karoserije. U istoj nijansi su i insertacije i detalji na armaturnoj tabli, sedištima i slično. Bez dileme, atraktivnost karoserije je uspešno prenesena i u enterijer. Sedišta u kombinaciji plave i sive alkantare su udobna, a vozačku poziciju je lako pronaći. Doduše, sedalni deo na suvozačkoj poziciji bi mogao da bude nešto duži, jer nedostaje „popunjenost“ u visini donjeg dela butina da bi komfor bio potpun. Treba napomenuti da su ovo generalno sedišta za atletski orijentisane ljude, oni sa viškom kilograma verovatno se baš i neće lepo osećati u njima. To naravno nije mana sedišta, naprotiv.

Ergonomija bi bila ocenjena desetkom da komande za podizanje i spuštanje stakala nisu malo povučene unazad, tako da ruka ne ide prirodno ka njima, već se mora primeniti tehnika „napipavanja“. Što se volana tiče, on je idealne debljine, lako se pronalazi idealna pozicija, i na ovom planu je Renault znatno napredovao, jer je ranije znao neprijatno da nas iznenadi „kvalitetom“ kože, koja bi prebrzo gubila svoja prvobitna svojstva.

U plavo obojeni šavovi i po koja insertacija u vidu imitacije ugljeničnih vlakana su sasvim ukusno implementirani, naglašavajući sportski karakter ovog automobila baš koliko je potrebno.

Tu je neizbežni 8,7-inčni ekran info-zabavnog sistema u portret formatu, sa kojim smo se već srodili, mada je u početnim kontaktima izazivao blagu kontroverzu. Uz blago navikavanje na ovu postavku, sve komande se obavljaju lako i relativno brzo. Doduše, prebacivanje iz jednog u drugi meni može se činiti  da iziskuje previše odvraćanja pažnje, ali budimo realni, tako stvari stoje sa gotovo svim ekranima osetljivim na dodir. Platforma osetljiva na dodir ili rotacioni točkić sa biračem poput onog u Mazdi ili BMW-u su mnogo bolje rešenje generalno. Ipak, ono što treba pozdraviti je što se u „Sport“ režim može ući direktno preko R.S. dugmeta, bez potrebe ulaska u MULTI-SENSE. Dugme je jasno označeno i postavljeno na centralnoj konzoli. Sjajna „prečica“.

Ručica sedmostepenog EDC menjača je takođe presvučena kožom i ukrašena plavim šavovima, a stepeni prenosa se mogu menjati i putem fiksnih polugica na volanu, koje su dovoljno duge da to ne predstavlja problem.

Što se zadnje klupe tiče, ona ne može da se poredi sa onom kod Honde Civic. Nije tako izdašna, a i sama ergonomija nije na nivou japanskog konkurenta, mada se sedi relativno udobno. Prtljažnik raspolaže zapreminom od 434 litra, što je sasvim solidno. Volkswagen Golf, primera radi, poseduje prtljažnik zapremine 380 litara. To znači da praktičnosti ne nedostaje.

Iz tišine u urlik

Konačno, dolazi ono oko čega se sve vrti – vožnja. Sa startovanjem, motor se oglasio gotovo nečujno, duboko. Odlično, to je prvi signal da (valjda) neće biti iritirajućih veštačkih „efekata“, mada zvuk unutar kabine jeste „tjuniran“. Pri normalnoj vožnji, automobil jeste nešto tvrđi, što se donekle popravlja u „Comfort“ režimu, ali nerealno je očekivati  ekstremnu udobnost sa točkovima od 18 cola i pneumaticima dimenzija 225/40. Čak i u „Neutralu“ i „Comfortu“, Megane GT prilično snažno povlači, bez mnogo oklevanja, tako da u uobičajenim saobraćajnim situacijama nema ni potrebe za aktiviranjem „R.S.“ dugmeta. Kada se ono pritisne, dolazi do „naoštravanja“ kompletnih podešavanja automobila, od ogibljenja, upravljanja, preko odziva na papučici gasa, uz poslovično menjanje mapiranja motora. Naravno, tu je i odgovarajuća grafika, da bi ugođaj bio kompletan.

Mada se snažna ubrzanja ne mogu poreći (7,1 sekunda do 100 km/h), utisak je da se pri punom gasu motor oglašava glasnije nego što „radi posao“. Naravno, ne radi se o „nedostatku snage“, naprotiv, već nam se čini da je zvuk 1,6-litarskog turbo motora unutar kabine trebalo malo izbalansiranije da se podesi. Kolokvijalnim jezikom rečeno, previše se „dere“.

Pored agregata sa 205 ks i 280 Nm, dostupnih pri 2.400 o/min, druga interesantna stvar je famozni „4Control“ sistem upravljanja na sva četiri točka, inače poznat iz Porschea 911 GT3. Bez dileme, ova tehnologija radi posao u jednom takvom modelu kao što je najčuveniji sportista na svetu, a kako stvari stoje sa Meganeom GT?

Kao što smo već opisali u testu Talismana, reč je o sistemu koji pri niskim brzinama, do 40 km/h, zakreće zadnje točkove u suprotnom smeru od prednjih, što automobil čini okretnijim i agilnijim u oštrim krivinama (veoma korisno pri polukružnom okretanju i prilikom brzih prestrojavanja). Pri višim brzinama, iznad 65 km/h, zadnji točkovi se zakreću u smeru prednjih. O svemu računa vodi kontrolna upravljačka kutija, koja prikuplja informacije o brzini vozila i uglu i brzini okreta na volanu, te na taj način upravlja radom elektromotora, koji putem hidraulike zakreće zadnje točkove.

Sve u svemu, Megane GT je sportski hedžbek koji uliva samopouzdanje, jer imponuje svojom stabilnošću (što baš i nije bio slučaj sa prošlim modelom). Francuski proizvođač je napravio odličan posao, ponudivši tržištu za relativno malu sumu novca, automobil koji zaista može da pruži izvesnu dozu sportskog ugođaja. Čak, za većinu regularnih vozača, Megane GT će pružiti ISTINSKI sportski doživljaj.

Osećaj na volanu je progresivan, i sa povećanjem brzine on postaje „teži“ i precizniji. Ovaj automobil voli oštre krivine, a ono što se nenaviknutom vozaču na 4Control sistem može desiti, je da dobije osećaj kao da automobil preupravlja, što je zapravo samo subjektivan utisak, jer je zapravo sve pod savršenom kontrolom.

U „Sport“ režimu, preporuka je manuelno menjanje stepena prenosa sedmostepenog menjača s dvostrukom spojnicom, jer pri „automatici“, transmisija tera motor do „crvenog“, što zna da bude „zvučno“ iritirajuće, a i subjektivan utisak je da sve „predugo“ traje. Dakle, sinergija motora i menjača bi mogla da funkcioniše nešto kompletnije.

Mada automobil raspolaže obiljem obrtnog momenta, takozvano reaktivno upravljanje („torque steering“), svedeno je na minimum. Maksimalna brzina Meganea GT iznosi sasvim solidnih 230 km/h.

Nominalna fabrička potrošnja iznosi 6,1-6,2 litra benzina na 100 kilometara. Na to jednostavno zaboravite. U realnim uslovima, ovaj automobil troši oko 9 litara benzina na pređenih 100 kilometara.

Sve u svemu, za relativno pristojnu sumu novca (o tome malo kasnije), dobija se automobil prijatan i lak za vožnju, sa dovoljnom rezervom snage da vozač može lako da se izbori sa nepredviđenim situacijama u saobraćaju. Jedno je sigurno, a to je da će budući vlasnici bar 99% vremena provesti u „Neutral“ i „Comfort“ režimima, dok „Sport“ relativno brzo „dosadi“ zbog svoje neprilagođenosti uobičajenim uslovima u saobraćaju. „Neutral“ pruža mnogo prirodniji osećaj u vožnji, menjač „sluša“ mnogo bolje, a i potrošnja goriva je znatno manja.

Upravo je na tom planu i najveća razlika između Meganea GT i Honde Civic Sport koju smo nedavno testirali. Civic ipak pruža „prirodniji“ osećaj u vožnji, dok su sportski atributi Renaulta nešto izraženiji.

Rezime

Već smo konstatovali, Renault Megane GT je najbolji u „plavom“. Plavo ambijentalno svetlo koje signalizira „Neutral“ režim vožnje, donosi i prirodniji osećaj na volanu i odsustvo preterane buke motora. Spoljni izgled je sjajan, baš kao i dizajn enterijera, a alkantara i „GT“ oznaka na volanu donose onu neophodnu „sportsku“ emociju.

Završna obrada je daleko iznad one nekadašnje Renaultove, mada je u donjoj sekciji armature i dalje prisutna tvrda plastika. Ipak, francuski proizvođač je i na ovom planu po pitanju kvaliteta pretekao neke konkurente poput recimo Forda i Opela.

Za naš test automobil treba izdvojiti 25.490 evra. Ukoliko se setimo recimo cene ovog modela, uviđamo koliko je zapravo Megane GT povoljan automobil u odnosu na sve ono što ima da ponudi.

Dovoljno je komforan da obavi porodične zadatke, prateći troškovi održavanja nisu visoki, u gradskim uslovima vožnje je izuzetno okretan i dinamičan, a na autoputu će iza sebe ostaviti i mnoge premijum primerke.

Svako ko voli sportsku vožnju a nema „Kir Janja kompleks“  vezan za „skupe i svetlucave stvarčice“, uživaće u Meganeu GT. Ovaj model nikada nije ni pretendovao da bude „hot heč“ niti „ulični trkač“. Porediti ga sa automobilima koji mu nisu konkurencija, sem što je neracionalno, ujedno je i pokazatelj nedostatka profesionalnosti i neznanja. Renault, odlično obavljen posao! Ko voli ovakve automobile, ovo je kupovina za preporuku.

Tekst i fotografije: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Kompletan stajling, vozačko sedište, 4Control, zabava u vožnji, cena
	Loše strane:
	Ergonomija bi mogla biti bolja, ključ/kartica bi mogla biti praktičnija

(6525)