Nissan Maxima SV – „Riža“

Amerikanci imaju izraz “riža“ za automobile gde je sva pažnja posvećena izgledu bez visokih performansi. Takav termin je nastao tokom ranih 2000-ih godina kada su “The Fast & The Furious“ filmovi sticali veliku pažnju, a popularizovali su ga japanski kompaktni automobili bez mnogo snage (uglavnom Honda Civic) sa velikim spojlerima i bučnim auspusima.

Kako Japanci kao narod jedu mnogo riže, izraz “rice“ ili „riža“ je postao izuzetno popularan, mada se on kasnije proširio i na ostale proizvode bez obzira na državu porekla. Daleko od toga da testirana Maxima nema snage, ali sam se brzo zapitao šta se desilo sa nekada velikim Nissanom koji je sa ponosom pokazivao svoje sportske proizvode.

Kratka istorija

Maxima je relativno nepoznat model na globalnom nivou pa se prodaje samo u Severnoj Americi, Bliskom Istoku i Kini. Njena istorija vuče poreklo još od kasnih 1970-ih godina kao najbolja verzija Datsuna 810, a kao sopstveni model je nastao 1980. godine.

U samom početku Maxima je zauzimala poziciju najvećeg Nissana i bila poslednja stepenica za kupca pre prelaska na luksuzni Infiniti. Glavna konkurencija je ležala u vidu Toyote Avalon, ali je Nissan postepeno promenio strategiju i Maxima je postala sportska verzija sedana Altime. To znači da je bila manja, ali u isto vreme moćnija, bolje opremljena i skuplja u jednakoj meri u kojoj je Volkswagen CC predstavljao alternativu Passatu. Maxima je najbolji period u svojoj istorija imala tokom 1980-ih godina, ali je prošle godine zabeležena najbolja prodaja u poslednjih deset godina sa 62.670 primeraka na američkom tržištu.

Testirani model

Na testu se našla Maxima iz 2018. godine sa SV paketom opreme. On je drugi najosnovniji paket opreme, pa se tako S nalazi ispod, a SL, SR i Platinum iznad. SV odlikuje V6 motor, CVT menjač i početna cena od 35.020 dolara.

Dizajn

Jedna od karakteristika koja krasi Maximu u velikoj meri je njen sportski dizajn. Ova generacija je debitovala tokom 2016. godine i povećala sportski nivo u još većoj meri. Dok su mnogi konkurenti zadržali čiste linije sa ciljem da privuku starije kupce sa dubljim džepom, japanski proizvođač vozila još uvek cilja na one kupce u svojim 30-im godinama koji su u prošlosti posedovali Nissan 370Z, a sada su im potrebna dodatna vrata zbog porodičnih obaveza.

Sličan dizajn je kasnije inspirisao i ostale modele kompanije, pre svega Rogue i Altimu, koji su ujedno dva najprodavanija proizvoda Nissana. Iako jedan od osnovnih modela, SV je izuzetno bogato opremljen sa standardnom opremom kao što su 18-inčne felne, LED osvetljenje, grejači u retrovizorima i dvostruki završeci izduvnog sistema. Čak i skuplje verzije se ne razlikuju preterano dizajnerski, sa izuzetkom 19-inčnih felni, više hroma i nekoliko novih boja, a glavna promena između njih je dizajnerska.

Enterijer

Maxima dobija velike pohvale i po pitanju samog enterijera. Za početak, za automobil sa veoma niskim krovom Maxima je solidno prostran automobil. Možda ne prostran kao Chevrolet Impala ili Kia Cadenza, ali sa vozačeve strane gledanja prostraniji nego Toyota Avalon i Buick LaCrosse. Velika mana ovog stila je prostor na zadnjim sedištima, gde je Maxima među najmanjim automobilima u klasi. Nissan ne očajava za ovim potezom. Iz kompanije kažu da su kupci uglavnom porodični ljudi sa malom decom pa samim tim veći prostor i nije potreban. U većini slučajeva zadnja sedišta će biti korištena da bi se na njega stavilo sedište za decu ili u najgorem slučaju za tinejdzere, pa je mnogo veća pažnja posvećena da vozaču bude udobno i prostrano.

Sedišta su izuzetno sportska i nisu idealna za vožnju na duže relacije. Moja najduža vožnja bez prestanka je iznosila tek više od dva sata i svaki put bi osećao bolove u mišićima, a iako je podrška u krivinama izuzetna, ona ume da zadaje dodatne bolove tokom regularne vožnje za nas sa malim viškom kilograma. Između sedišta se nalaze dva poveća držača za čaše, a tu je dodatni prostor za novčanik, mobilni telefon, sitni novac i slično. Ova kutija nije prevelika i dovoljna je tek za novčanik i Galaxy Samsung S8 telefon pa ostaje žal što Nissan nije bolje iskoristio prostor.

Preglednost enterijera je odlična. Brzinomer je čist i veoma jednostavan, a velike pohvale idu na račun toga što on ne daje previše informacija kao kod nekih drugih modela i samim tim nije prenatrpan. Model kao što je SV dolazi sa standardnim 8-inčnim monitorom sa povezivanjem na mobilni telefon preko Apple CarPlay i Android Auto funkcija. Satelitski radio je standardan, a jedan od najkonfuznijih delova za mene je ležao u navigaciji. Naime, ona nije standarda iako se na monitoru nalazi dugme za navigaciju. Kada kliknete na njega ono pokazuje mapu, ali vam ne dozvoljava da ukucate željenu adresu. Za ovu godinu Nissan je smanjio i broj dugmića sa 25 na 11 uz veći broj komandi na dodir.

Sam kvalitet enterijera je zadovoljavajući. Većina materijala su mekani na dodir i stiče se pravi premijum utisak kojem bi pozavideli i mnogi luksuzni automobili kao što su Acura TLX i Lincoln MKZ. To se odnosi i na opremu, a iako je SV jedan od jeftinijih modela on opet donosi kontrolnu tablu prekrivenu kožom, grejače i klimu u sedištima i visoke sigurnosne mere. Za ekstra novac kupac može da dobije i panormaski krov, automatske brisače koji sami detektuju kišu i kameru oko celog automobila. Nažalost, Nissan ne prodaje svaku opciju odvojenu, pa ni kao deo paketa, pa je samim tim potrebno kupiti ceo paket koji često ume da obuhvati i mnogo toga šta kupcu nije interesantno.

Moja jedina kritika na račun enterijera je išla na račun mirisa. Da, mirisa. Za mene miris novih automobila je fenomenalan, ali ovaj put sam morao da parkiran do lokalne Wal-Greens prodavnice i kupim osveživač prostora u spreju. Testirana Maxima je imala tek 1.200 milja (oko 2.000 kilometara) na satu pa se očekivao prijatniji miris. Međutim, on je bio izuzetno jak i neprijatan i podsećao na jeftine kineske igračke sa kojima sam se sretao kao dete.

Mehanika

Maxima se može dobiti sa samo jednim motorom kao opcijom i to V6 benzincem zapremine 3,5 litara koji razvija 300 ks i 371 Nm obrtnog momenta. Na nekim drugim tržištima u ponudi je i 2,5-litarski motor sa četiri cilindra, ali za američko tržište japanski proizvođač vozila je zadržao samo moćniju verziju. Jedini menjač je CVT dok je pogon na prednje točkove standardan.

Utisak u vožnji

Sa takvim motorom Maxima sigurno nije spor automobil sa ubrzanjem do 100 km/h za 5,7 sekundi i maksimalnom brzinom od 213 km/h. To je za 0,2 sekunde brže nego sledeći najbrži rival (Buick LaCrosse) i za 0,4 sekunde brže nego po mnogima lider u klasi Toyota Avalon. Najveći problem za Nissan leži u podatku da za gotovo istu cenu se može dobiti Dodge Charger sa V8 motorom koji je značajno brži.

Drugi Nissanov problem leži u ne baš impresivnom CVT menjaču. Za one koji nisu upoznati s njima, spomenuću da takav menjač radi bez promena stepena pa je izuzetno tih i bez trzaja. Dok su to možda karakteristike poželjne na ekonomičnijim proizvodima, Maxima nije ni približno dinamična kao što deluje na prvi pogled. Po mnogim karakteristikama se stiče utisak da Nissan nije gotovo ništa promenio u poređenju sa jeftinijim sedanom Altimom, koji je razvijen da bude ultimantno porodično vozilo. Većina rivala ima ono “Sport“ dugme koje zateže ogibljenje i povećava obrtaje, ali Maxima nije jedan od takvih proizvoda. Maximim sekvencijalni menjač je takođe izuzetno spor – jedan od najsporijih sa kojim sam imao prilike da se sretnem osim možda Hyundai Sonate. Nissan će reći da oni koji žele dinamičniju vožnju mogu da izaberu skuplji SR paket opreme koji, između ostalih, donosi i modifikovano vešanje, ali i dalje ću zaključiti da je Maxima daleko od “370Z sa četvoro vrata“ kako ga Japanci reklamiraju.

Ukoliko gledamo Maximu kao tipičan svakodnevni prevoz, ona onda može dobiti dobre ocene. Udobnost i odsustvo buke su na zavidnom nivou, najviše zahvaljujući spomenutom CVT menjaču, dok je buka izuzetno niska pri svim brzinama. Pogon na prednje točkove je odličan za vožnju u svim vremenskim uslovima, ali opet moram da spomenem da se sa njim ne dobija ona dinamičnost koju kupci ovakvih proizvoda žele. To znači da u krivinama Maxima neće uvek uvek reagovati baš najbolje, ali na sreću kočnice su solidne i u većini slučajeva mogu da isprave grešku.

Preglednost je odlična i pored velikih dimenzija i mrtav ugao je minimalan. Tome u korist idu visoke sigurnosne mere, pa tako Maxima stiže sa nekoliko senzora koji upozoravaju vozača o dešavanju oko njega, a po potrebi kočnice se automatski aktiviraju (nekada možda i prerano).

Prema fabričkim brojevima Maxima bi u gradu trebalo da troši 11,2 litre na 100 km uz potrošnju od 7,8 litara na autoputu. Takve brojke bi stavili ovaj automobil na mesto jednog od lidera u klasi, ali nažalost oni u realnom svetu nisu ni blizu istinitim. I pored toga što je veliki deo testa obuhvatio vožnju na autoputu, kombinovana potrošnja od 13,8 litara je izuzetno visoka i u samom rangu sa mnogim proizvodima sa V8 motorima. Jedini “izgovor“ možda leži u tome da je automobil i dalje relativno nov pa samim tim je potrebno minimalno 5.000 milja (8.000 km) da se on razradi.

Cena

Na američkom tržištu, Maxima ima početnu cenu od 33.270 dolara dok je za testirani model potrebno izdvojiti 35.270 dolara, a sa punom opremom cena lagano prelazi cifru od 40.000 dolara. Prosečan popust od čak 6.735 dolara u velikoj meri ulepšava situaciju, a ovaj potez ne dolazi kao iznenađenje pošto Nissan redovno nudi neke od najvećih popusta u SAD.

Zaključak

Na kraju dana, Maxima je manje praktična, gotovo identična u vožnji i skuplja u poređenju sa Altimom sa istim motorom, pa se pitam zašto bi je neko izabrao. Istina, sportski dizajn je jedan od najlepših u klasi, ali u izboru su još neki automobili. Toyota Avalon ima čuveni japanski kvalitet i preprodajnu cenu, Kia Cadenza je mnogo elegantnija i ozbiljnija, a po dinamičnosti u vožnji teško da ijedan automobil može da parira Dodge Chargeru u takvom cenovnom rangu. To ne znači da Maxima nije dobar automobil i za svakodnevnu vožnju se nalazi u samom vrhu u svojoj klasi. Sa tim se slaže i ugledni američki magazin Car & Driver koji je stavio na prvo mesto među rivalima … ostaje samo žal što Maxima nije više Maxima na koju smo naučili i voleli je.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Sportski dizajn, kvalitet enterijera, oprema, cena posle popusta
	Loše strane:
	CVT menjač, prostor na zadnjoj klupi, slaba dinamičnost, potrošnja

(2035)