Početna Zelene strane 5 mana električnih automobila o kojima se ne priča
5 mana električnih automobila o kojima se ne priča

5 mana električnih automobila o kojima se ne priča

32.16K
18

Ako je sudeći po tekstovima strane stručne štampe, doba električnih automobila samo što nije svanulo. Ipak, u moru vesti o sve većoj autonomiji po jednom punjenju baterije, o ludačkim ubrzanjima do 100 km/h, ne primećuju se kritički članci koji se osvrću na probleme koji i dalje prate elektromobile.

Ideja o električnom automobilu stara je gotovo jedan vek, no u žižu javnosti vratili su se kroz pre svega političke igre. Naime, EU već godinama konstantno podiže kriterijume emisije štetnih gasova kod vozila, što je sve teže i teže za proizvođače da ispoštuju. Javna je tajna da svi varaju, a prvi je na delu uhvaćen Volkswagen. Afera dizelgejt uputila je VW grupu ka „zelenim“ pogonskim gorivima, a ostali su se, bežeći od evropske emisione regulative priključili trci za električni automobil.

Mada je neosporan veliki napredak što se tiče autonomije vozila koja se kreću na struju i punjenja baterija istih, ipak i dalje postoji nekoliko velikih mana električnih automobila.

1. Komplikovana produkcija

Kada su se na tržištu pojavili prvi hibridi jedna od najvećih kritika bila je na račun Ni-MH baterija. Ove baterije koristile su metale nikl i kadmijum, pritom je kadmijum jedan poprilično redak metal. Najveći proizvođači kadmijuma nalaze se na Dalekom istoku – Kina, Južna Koreja i Japan. Stoga su prvi hibridi proizvođeni pribavljanjem materijala iz bukvalno celog sveta što je imalo za posledicu visoke troškove produkcije. 

Iako se u međuvremenu prešlo na litijum-jonske baterije, produkcija nije postala znatno jednostavnija. Većina velikih proizvođača postavila je fabrike baterija u okviru pogona gde proizvode i automobile. Što dovodi do sledeće mane – litijuma.

2. Litijum

Prema podacima geološkog istraživanja koje su obavile SAD 2015. godine, zemlje najbogatije litijumom su Australija, Čile, Argentina, Kina i Zimbabve. Sa digitalnom revolucijom i sve većom proizvodnjom prenosnih uređaja, poput tableta, pametnih telefona, a sada i upotrebom litijum jonskih baterija za napajanje električnih automobila, rezerve litijuma se ubrzano troše. Prema poslednjim procenama američkih institucija po trenutnoj stopi korišćenja litijuma, imamo globalnih zaliha za narednih 365 godina. Globalno se godišnje proizvede 37.000 tona litijuma.

Međutim, hajde da stavimo stvari u drugačiju perspektivu. Najeminentniji proizvođač električnih vozila na svetu, Tesla, planira da do 2020. godine na godišnjem nivou proizvodi pola miliona vozila kao i velike baterije za napajanje malih naselja koje se nalaze van električne mreže, što će prevedeno u korišćenje litijuma, značiti 8.000 tona ovog metala za potrebe proizvodnje baterija.

Ako pretpostavimo da će do 2040. godine postojati stotinjak fabrika sličnih kapaciteta kao pomenuti Teslin pogon,  rezerve litijuma postaće opasno tanke. Amerikanci su procenili da svet raspolaže sa 13,5 miliona tona rezervi litijuma, te ukoliko računamo da jedna imaginarna fabrika troši 8.000 tona na godišnjem nivou, a teorijski bi ih bilo stotinu, potrošnja se penje na 800 hiljada tona.

Ukoliko se povedemo jednom od osnovnih ekonomskih floskula da je „cena izraz retkosti“ jasno je da će cena litijuma rasti. Pritom u našem imaginarnom scenariju, koji je ipak samo ilustrativan, nismo uključili potrošnju litijuma za brojne druge svrhe, već samo za baterije.

3. Reciklaža baterija, da li smo spremni?

Ukratko, nismo. Verovali ili ne, prva generacija Priusa stara je 20 godina, a baterije u njima su polako na kraju svog životnog veka. Ako se predviđanja automobilskih proizvođača obistine, a i najavljene zabrane automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, do sredine ovog veka imaćemo mnogo baterija za reciklažu.

Iako se litijum-jonske baterije mogu reciklirati, još uvek ne postoji nijedna velika svetska kompanija usko orijentisana na preradu ovih baterija. Još jedan problem je nedostatak standardizovanog postupka recikliranja, već svako koristi sopstvenu formulaciju.

Kanadski startap, LiCycle, procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno reciklirati globalno 11 miliona tona litijumskih baterija. Pritom, suosnivač ove kompanije, Adžej Kohar, tvrdi da bi se poslovalo sa profitom potrebno je reciklirati kompletnu bateriju, odnosno izvući iz nje sav materijal, uključujući litijum, kobalt, bakar i grafit.

4. Emisija štetnih gasova

Da, dobro ste pročitali. Kažu da je đavolov najveći trik bio kada je ubedio čovečanstvo da ne postoji, ista stvar važi za automobilsku industriju i teoriju da su električni automobili potpuno ekološki.

Ne može se osporiti da električna vozila ne emituju štetne gasove, to je istina. Zagađenje vazduha u urbanim uslovima svakako bi se smanjilo, a tu je i evidentno smanjenje zvučnog zagađenja. Međutim, produkcija električnih automobila u većini slučajeva nimalo se ne razlikuje od proizvodnje konvencionalnih automobila. Letos sam imao priliku da razgovaram sa jednim od razvojnih inženjera Seata koji mi je otkrio da su procene Volkswagena da je količina štetnih gasova koje proizvede sam automobil svega 10-15% od ukupne emisije štetnih gasova koja nastaje tokom proizvodnje i reciklaže. Uz to, Volkswagen za prosečni životni (upotrebni) vek jednog automobila trenutno uzima 12-15 godina.

Uz sve to dodajte iskopavanje litijuma u državama kao što su Kina i Zimbabve u kojima su ekološki principi praktično nevažni. Dakle, emisija štetnih gasova neće se drastično smanjiti zahvaljujuči električnim vozilima.

5. Nema terenske vožnje sa električnim automobilima

Terenska vožnja ima nekoliko definicija, ali koju god da odaberete, jedno im je zajedno, ako planirate off-road avanturu, sa sobom obavezno nosite poprilične rezerve goriva.

Svako ko je ikada učestvovao u ovakvoj jednoj avanturi, zna koliko goriva popije jedno vozilo na teško prohodnom terenu. Toga, sa električnim vozilima u dogledno vreme ne može biti. Dokle god autonomija nije dovoljno velika, sa elektromobilom ne može se upuštati ni u kakve terenske vožnje. Prosto, ukoliko bi se ostalo bez energije, ne bi bilo načina, sem šlepanja, za povratak. Tako da, bar u nekom obliku, automobili koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem opstaće i u narednim decenijama.

Priredio Đorđe Platiša

 

(32155)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Đorđe, iskreno hvala za ovu analizu, koja pokazuje i drugu stranu medalje.
Nadam se da će i ubuduće biti tekstova koji će se baviti ovim problemima (zanemario bih onaj poslednji ), koje „strujni lobi“ i ne pominje.

Japanautofan
Gost
Koliko znam elektricni automobili su jos u razvoju a takodje i njihove baterije.(znam da su postojali davno ali sada su u povoju i trenutno se radi na njihovom omasovljenju) Setimo se samo pocetka i njihove autonomije ,pogotovo olovnih baterija. Sve ovo sto trenutno vazi kako se navodi u ovom tekstu (uzgred odlican tekst i analiza) vazilo je i za „obicne automobile“ u njihovim prvim danima. Izvori nafte za koje i dan danas kazu da ce trajati jos tridesetak godina (kao i pre trideset godina) Prvi automobili sigurno nisu bili terenci ,mada ni ondasnji putevi nisu bili kao danasnji. Pumpi nije… Pročitaj više »
circus
Gost

Ko će da sagradi toliko elektrana da sva vozila budu električna???!!!!!! Na šta rade te „ekološke elektrane“??! Ne rade na struju koju proizvode već još uvek na zagađivanje??!

Neko iz mase
Gost

Struja je obnovljivi izvor energije a sve ostalo nije.

Boki
Gost

Obnovljivi jeste, ali ne pada s neba, treba je proizvesti. Kolika frka nastaje kad se ljudi greju na struju, a grejna tela imaju 2-3 kw? Šta bi bilo kada bi se svi vozili na struju, a prosečan auto ima 80 kw?

moron
Gost
„Na šta rade te „ekološke elektrane““? Pa, rade na „subvencije“ (nazovimo ih tako) , koje svako od nas dodatno plaća kroz svaki mesečni račun za struju. Lepo pogledaj svoj račun i videćeš koliko ti na ime toga DODATNO plaćaš. Jer, ta struja se tim „ekološkim proizvodjačima“ skuplje plaća. A da li se isplati izgradnja „ekoloških elektrana“, to će samo da ti se kaže kada vidiš ( ako uspeš da „vidiš“ ) ko je, primera radi, pojedinačno izgradio ( ko je vlasnik ) najviše mini hidroelektrana kod nas. „Ljudi koji znaju znanje“. I koji znaju gde leže pare. Oni koji u… Pročitaj više »
Japanautofan
Gost

Slazem se sa tobom. Licno sam za izgradnju nuklearki.
U mogucnosti su da proizvedu ogromnu kolicinu jeftine el. energije a sto se tice otpada, pa i onako su ga izbacili kod nas.

obrad
Gost

Sistem te laze.dalice poskupeti struja ili benzin svakako ne odlucujemo mi.Ako imas novce ti na kuci postavi solarni krov,pa proizvodi sopstvenu struju,a pritom je stvarno ekoloska

Željko
Gost

Čista glupost.Što više takvih automobila,više i potražnje za strujom.Odmah više elektrana koje su najveći zagađivači.

Zoya
Gost

Ekološki automobil postoji i to je automobil na autogas. Jeftina proizvodnja i nizak stepen zagađenja to najbolje dokazuju, ali visoka cena atesta i akciza kroz koje prolaze vlasnici tih vozila ne ide u korist autogas industriji. Ovde se radi o biznisu i zaradi. Ekologija je negde na poslednjem mestu… Tako da priča o skrivenom đavolu najbolje oslikava tu situaciju.

Zoran
Gost
Kada je rec o zagadjenju ne smemo razmisljati samo u procentima globalne emisije stetnih gasova. Glavni cilj je smanjiti kolicinu emisije gasova i buke u naseljenim oblastima. To direktno utice na zdravlje. A proizvodnja nafte i njenih derivata sigurno nije manje stetna u odnosu na proizvodnju elektricne energije. I tu se svakako radi na povecanoj upotrebi obnovljivih resursa (voda, vetar, sunce…), manjaju se regulative itd. Ne moraju svi automobili biti elektricni vec po potrebi i prakticnosti. Bilo bi odlicno da su svi gradski automobili i javni prevoz elektricni. To bi imalo extremno pozitivan uticaj na zdravlje ljudi. Daljim razvojem se… Pročitaj više »
Crni
Gost
Ovo je ono što se zove kratkoročna, da ne kažemo kratkovida analiza zasnovana na staroj tehnologiji i sa uslovom da je sav razvoj baterija i materijala stao prije 10 godina. Srećom nije tako. Tehnologija ide dalje i novi materijali, nove baterije se razvijaju. Fisker je patentirao revolucionarne baterije koje se pune za tren a nisu litijum ke i očekuju se sa 2021.godinom zar ne? Međutim ono što meni lično smeta je sto sva priča oko CO2 se svodi isključivo, barem za sada, na putnička vozila kao da sve ostale mašine u svijetu rade na ljubičice. Iskreno ne vidim veliku manu… Pročitaj više »
Александар
Gost

Ја сам радио мало другачију анализу http://www.gvozden.info/da-li-je-svet-spreman-za-elektricne-automobile-srbija-nije/

Mališa
Gost

Kako zimi grejati unutrašnjost auta trebe velika energija onda dolazi do brže šotrošnje baterije

Stevan
Gost

Cekanje da se baterije napune je besmisleno i ne treba ici u tom pravcu. Sistem napajanja treba da bude standardizovan. Da akumulatori, tj baterije budu u standardnim šaržerima koji ce bez izlaska iz auta moci da se zamene na pumpama.
Ostavis svoj, uzmes neki napunjen i tako do sledece pumpe kada bude bilo potrebe.
Ta usluga bi bila naplacena prema tarifi koja bi trebala da je mnogo manja od sadasnjih derivata. I eto ekologije.

Ivan
Gost

Ispravka: NiMH baterija nije nikl-kadmijum, nego nikl-metal-hidrogen, ekološki bolja, ali ne podnosi punjenje jakom strujom (brzo punjenje) kao NiCd baterija.

Problem je sto se električna energija dobija neekoloskih izvora, i sve dok se ne “ukroti” energija sunca, besmisleno je.

Rekao bih da su hidrogen-električni automobili su “nova nada”.

Zvezdan
Gost

Dragi Ivane, to isto smatra i Toyota! Preneli smo intervju sa jednim od njihovih celnika, koji podrzava vas rezon. Pozz

wpDiscuz