Porsche Cayman S 718 – Italijanska cipela po meri

Nakon završenog testa, običaj nam je da vlasniku testnog vozila damo priliku da iznese svoje utiske. Ovoga puta, on je praktično svojim rečima, veoma verno preneo i naše utiske. Uživajte.

Četiri godine sna

Za godišnjicu braka sam častio sebe i ženu, nečim što sam ja oduvek želeo, a to je da na pet dana odem na put i vozim Porsche. Isto kao kada je Homer Simpson kupio svojoj ženi Mardž za rođendan kuglu za američko kuglanje na kojoj piše Homer. Tako sam i ja ženi izabrao putovanje u kom ću jedino ja uživati sa sigurnošću. Ona – možda.

Porsche organizuje slične vožnje po celoj Evropi i svetu, ali se nama u rasporedu sa decom uklopila tura koja se zove Dolomite Alps. U Minhenu su naš sačekali savršeni automobili – 911 Targa 4S. I kakvih je to četiri dana bilo vozanja po Alpima… poznata skijališta, poznati prevoji, a uz sve to instruktori (vođe puta) koji, da tako kažem, ne poštuju ograničenja brzine baš 100%.

Kada se to putovanje završilo, znao sam ili bolje reći shvatio, da ću da kupim Porsche, kad tad.

Cayman je tu

I nisam dugo čekao, četiri godine. Vrlo brzo se pojavio automobil koji je za mene predstavljao sve najbolje, a opet iskonski Porsche, čak malo prepravljen u korist dobrog rasporeda težine, sa motorom u sredini.

Cayman 718 S. Posle prvih članaka u novinama i prvih recenzija na YouTubeu, pomislio sam „to je to“. Osnovna cena ispod 53.000 evra, nov, pogon na zadnje točkove, mali motor od 2.000 cm3, a pregršt snage (300 ks). Poručio sam jedan za sebe, koji je prilikom izbora opcija dobio još dosta dodatne opreme, pojačan motor od 2,5 litara sa 350 konjskih snaga i posledično poboljšane vozne karakteristike. Međutim, imam problem, poručio sam ga pre nego što je ijedan isporučen u Srbiju; nisam mogao da ga probam, nisam čak ni znao da li sa svojih 185 centimetara visine stajem u njega.

Mesec dana kasnije, Porsche Srbija pravi test novih automobila na Aerodromu u Vršcu gde su i mene pozvali. 15-16 vozača, svi žude da isprobaju Cayenne i Macane, kao i da provozaju novi pojačani 911 TURBO S. Jedino ja iščekujem i drhtim za 718. Nije došao Cayman nego Boxster, ali meni je isto pošto su i prostor u automobilu i motori isti. Sedam u automobil… Savršeno. Stajem, i još ima prostora iza mene kad sednem, baš kako volim, 7-8 centimetara. Leži savršeno. Motor, s obzirom na to da se radi o novom bokser turbo četvorocilindrašu, čuje se bolje nego na promotivnom snimku Porschea na YouTubeu.

Buđenje

Zašto baš Cayman 718? Zašto na primer ne Boxster 718 kada je razlika u ceni tako mala, gotovo zanemariva? Za mene pre svega razlozi su vozački. Ja automobil volim da vozim. Prednost za mene je torziona čvrstina koju automobilima daje tvrdi krov i nepostojanje bilo kakve vrste šuštanja i škripanja, do kojih neminovno dolazi posle nekog perioda vožnje kabriolet verzija (koje su zasigurno atraktivnije i privlače više pažnje).

Opet zašto ne 911? Prvi razlog je naravno cena koja je skoro dvostruko veća nego za 718. Drugi je raspored težine koji je kod 718 idealan, zahvaljujući poziciji motora (odmah iza prednjih sedišta). Takođe, kada sam pogledao zadnja sedišta 911-ce, proknjižio sam ih kao neupotrebljiva, tako da ni tu nisam dao prednost Carreri. Ta zadnja sedišta realno mogu da služe samo kao prtljažni prostor, kojeg u 718-ici ima pregršt, budući da se i ispod vrata gepeka i „haube“ nalaze prtljažni prostori, ukupno 270 litara. Nije za put oko sveta, ali pokriva potrebe sedmodnevnog putovanja dvoje ljudi.

Zašto uopšte Porsche? Recimo da me je 60% prelomilo ono putovanje po Alpima, a 100% da sam to i dugo pre tog putovanja želeo. Kao iz onog vica, kada sin pita tatu Piroćanca hoće li ići na more, a ovaj odgovara 60% da hoćemo, a 100% da nećemo. Realno, putovanje je samo potvrdilo sve što sam pretpostavljao o voznim karakteristikama Porschea.

Reinkarnacija evolucije

Dizajnerski gledano, 911 Porsche je jedna konstantna evolucija. Evolucija koja traje više od 50 godina. U tom svetlu sam doživeo i poslednji redizajn Caymana, nazvanog u poslednjoj reinkarnaciji i brojem – 718, praktično kao evolucija 911-ice. Ovo iz razloga što proporcije i bočna silueta 718-ice više podsećaju na prve 911-ice, nego novi model.

Kočnice na 718 S su posle redizajna, u stvari kočnice 911-ice pre redizajna, tako da se realna moć zaustavljanja, kada se legne na kočnicu automobila lakšeg skoro pola tone, može opisati kao izuzetno silovita.

Pozicija sedenja je odlična, za onoga ko ceni sportske automobile i sportski način vožnje. Realno nema mesta za zaleganja i zavaljivanja. Ima mesta za udobno smeštanje ljubitelja sportskih automobila, koje će sedište da obujmi i čvrsto ih drži dok prolaze kroz krivine. Jedan detalj koji nikako ne smem da preskočim je pozicija menjača, koja se nalazi nekako u desnoj ruci. Ni ispod ruke ni ispred ruke, već – u ruci. Prosto mi je neverovatno da svi ostali proizvođači nisu baš na ovu poziciju stavili ručicu menjača. Vozio sam mnogo različitih automobila, ali ovo je mesto na kojem bi menjač trebalo da stoji u svim automobilima. Put koji ruka pređe od volana, do ručice menjača je svega dvadesetak centimetara. Pri tome su reakcije menjača munjevite.

Enterijer u najboljem nemačkom duhu

Dizajn unutrašnjosti automobila je apsolutno po mom ukusu: nemački precizan; nema topline, nema zaobljavanja. Čak i ukoliko ima po koja zaobljena površina, one kao da su dobijene presvlačenjem folijama. Sve je zategnuto, nategnuto i sve pruža utisak dinamike u unutrašnjosti automobila. Za mene je razočaravajuća stvar bila što sam morao da doplatim za tekstilna sedišta (ne volim kožna sedišta zbog znojenja leti,a ona su u standardnoj opremi). Morao sam da doplatim ne samo za materijal, nego i za električni sistem podešavanja u 18 smerova, pošto samo s njim mogu da se poruče sedišta presvučena tkaninom.

Izuzetno lepa i funkcionalna, pružaju izvanrednu lateralnu podršku, ali s druge strane presvučena tkaninom, pa još doplaćena. Koža je dodatna oprema na kontrolnoj tabli, ali je veoma ulepšava u odnosu na standardno isporučenu plastiku u unutrašnjosti automobila. Tu se za mene krije jedan od najvećih propusta u dizajnu. Pozicija pojasa je takva da kada se prilikom skidanja on pusti da se vrati na mesto. Mehanizam za uvlačenje ga povuče naglo i prilikom vraćanja metalna kopča udari u kožnu oplatu na vratima i vremenom ostavlja tragove. Posle godinu dana korišćenja automobila, koža na vozačkim vratima deluje prilično izubijana. O ovome sam pričao sa par vlasnika 911-ica, koji su mi potvrdili da je ovo isto slučaj i sa njihovim automobilima.

PTV & PASM

Za dva dana sam sve shvatio. Shvatio sam čemu služi koji od sistema za poboljšanje voznih karakteristika. PTV (Porsche Torque Vectoring) u kombinaciji sa PASM (Porsche Active Suspensiom Management) čini da se zakoni fizike eliminišu. Ulaženje u krivinu sa ova dva sistema uključena deluje skoro nestvarno, gotovo neprirodno. Moguće je ući u krivinu pri takvoj brzini da oni koji vas gledaju moraju da se stresu od straha. Ovi sistemi kočenja zadnjeg unutrašnjeg točka u krivini i podešavanja nagiba automobila, kao da guraju automobil u krivinu i time eliminišu zakone fizike, koji bi težili da vozilo izbace iz krivine.

Ovo, uz sprint od 0 do 100 km/h za 4,1 sekundu, čini da ovaj automobil ima izuzetnu dinamiku pri vožnji i svim ljubiteljima ovog tipa vožnje izmami osmeh na lice. Nasuprot tome, onima koji nisu ljubitelji ovog tipa vožnje, izmami neprijatan osećaj u stomaku, po koju sedu i efekat hobotnice (kada se razlete rukama po unutrašnjosti automobila, tražeći za šta da se uhvate). Ovo sve se naravno podrazumeva uz sportski režim vožnje koji se bira novim selektorom režima vožnje koji se nalazi na volanu.

U regularnom režimu vožnje automobil je mnogo obuzdaniji, ali će opet burno reagovati na nagli pritisak papučice gasa, ali bez tolike „pompe“ iz auspuha koju proizvodi sportski izduvni sistem, koji se automatski aktivira u sportskom režimu vožnje. Režim Sport+ je namenjen isključivo za trkačku stazu, koju zasad ovaj automobil nije posetio, ali je sličan režimu Sport, samo što uspori reagovanje svih elektronskih „pomagala“ i omogućava pravom vozaču da se pokaže. Ovde moram da naglasim i taster koji služi za podešavanje zvuka motora i izduva, koji je i u standardnoj postavci zdravo bučan, dok postaje gromoglasan i inspirativan kada je u poziciji da naglasi sportski doživljaj.

Autoput

Jedan utorak pre nekih šest meseci sam službeno krenuo za Austriju sa suprugom. Idealna prilika da vidim može li se putovati ovim automobilom ili je to samo bučni gradski sportista. Originalni koferi koji idu uz automobil omogućavaju da se oba gepeka (prednji i zadnji) u celosti iskoriste. Nije bio čak ni sam jedan kofer pun, ali sam rekao ženi da obavezno podeli stvari u oba kofera, pošto sam hteo da ih ponesem. Moj utisak je bio da je automobil savršen. Na autoputu se ponaša baš kako treba, krivine ne oseća, a brzinama vlada bez problema. Jedina mala zamerka je na neznatno veći nivo buke, ali ništa neoprostivo za sportski automobil. Moja žena je još zamerila i što ne može da se polegne sedište da spava (što ona uvek radi kad idemo na neko duže putovanje sami bez dece). Potrošnja na ovom putovanju se kretala između 8 i 11 litara/100 km u zavisnosti od brzine kretanja, vrste puta i mog raspoloženja. U jednom momentu je potrošnja čak dostigla prilikom prolaza kroz lepe brdske predele Austrije 15 litara, ali me je ulazak u naseljeno mesto vratio u normalu. Inače dugoročni gradski prosek potrošnje je trenutno na mom Caymanu 11,2 l/100km.

Cena testnog primerka je 96.359 evra, od čega se iznos od 29.409 evra odnosi na dodatnu opremu. Za utehu je činjenica da je, kroz pregovore, ovaj iznos smanjiti na znatno prihvatljiviji nivo, jer je dobijen popust od značajnih 16.000 evra.

Zaključak

Bojim se da moj zaključak ne može da bude objektivan, s obzirom da sam ja sebi ostvario san kupivši 718 Cayman S i da taj san još bolje izgleda na javi. Mene nije kupio samo zamišljeni koncept, mene je kupio ovaj konkretan automobil.

Upoređujući ovaj automobil sa mnogim drugim sportskim automobilima koje sam vozio, nameće mi se poređenje sa obućom. Ovaj automobil je kao najudobnije Italijanske cipele u koje noga samo uđe, bez privikavanja, bez rastezanja, bez potrebe da se razgaze i savršeno prianjaju uz nogu. Moju nogu. Nekog drugog verovatno ta ista cipela žulja.

Postoje snažniji, postoje brži i naravno mnogo skuplji sportski automobili. Međutim, onim što Cayman S pruža za uloženi novac, retko koji može da se pohvali.

Tekst: V.V. & AutoRepublika tim

Fotografije: Pavle Barta

	Dobre strane:
	kompletan sportski doživljaj
	Loše strane:
	nekome će zasmetati akustička udobnost

(4906)