Šta je bolje – 4WD ili AWD? (video)

Pogon 4×4; mnogi vozači ga smatraju najboljim, a ono što je sigurno je da on definitivno jeste najbolji za određene vidove eksploatacije. Dok je jedan tip najpodesniji za terensku vožnju, drugi imponuje u ostvarivanju trakcije i ponašanju na klizavim putevima.

Originalni Jeep iz II svetskog rata je korišćen za „opštu upotrebu“, i praktično je bio sinonim za pogon na četiri točka, a tokom pedesetih i šezdesetih je bio reklamiran kao vozilo koje može da stigne svuda, predviđeno za avanturistički nastrojene porodice. Danas, gotovo trećina svih vozila u Americi ima integralni pogon i to u vidu 4WD(four-wheel-drive) i AWD (all-wheel drive) sistema.

Generalno, većina kamioneta i terenaca koristi 4WD kao standardnu ili opcionu opremu, dok krosoveri bazirani na automobilima sa prednjim, kao i zadnjim pogonom, koriste često AWD. Ovaj sistem je dostupan i kod brojnih putničkih automobila. Koja od ovih konfiguracija je najpodesnija za vozače, ukoliko im je uopšte potrebna, zavisi od čitavog niza faktora, uključujući tip vozila i njegovu namenu.

Pre druge polovine osamdesetih godina, kada su SUV automobile koristili uglavnom entuzijasti i trgovci, oni su mahom bili nazivani „4×4“ zbog sposobnosti da snagu prenose na sva četiri točka. Međutim, u to vreme, vozač je morao da izađe iz vozila i manuelno „zaključa“ glavčine prednjih točkova da bi snaga bila distribuirana u sva četiri ugla automobila. Današnji 4WD sistemi su mnogo sofisticiraniji i dolaze u nekoliko varijanti, koje mogu gravitirati više ka terenskoj ili kolovoznoj eksploataciji.

Najjednostavniji i najjeftiniji tip pogona na četiri točka se naziva delimični 4WD. U ovom slučaju motor pogoni samo zadnju osovinu sve dok vozač ne pritisne dugme ili povuče polugicu za dodatni angažman prednjih točkova. Većina kamioneta i SUV modela baziranih na njima sada nude potpuni 4WD, koji vozaču omogućava da menja režime pogona sa zadnjih na 4WD i obrnuto, uz postojanje automatskog režima koji angažuje prednje točkove po potrebi, kada senzori detektuju proklizavanje. Treća varijanta je permanentni 4WD, koji uključuje spomenuti automatski sistem, ali ne nudi opciju pogona na dva točka. Dakle, u ovom slučaju svi točkovi dobijaju snagu sve vreme.

Generalno, integralni sistemi pogona uključuju reduktor kada je potreban maksimalni obrtni moment, poput „vađenja“ iz dubokog snega ili blata, što je neophodno za ljude koji žive u udaljenim oblastima i s vremena na vreme moraju da se bore s vremenskim nepogodama i prirorodom. Ovaj režim vožnje je takođe najbolji za spuštanje niz strmine pri ekstremnijim terenskim vožnjama. Ovde, vozač mora ili da aktivira reduktor putem polugice ili dugmeta, a vožnja u ovom režimu je privremena i pogodna samo za niske brzine.

Dostupan u mnogim putničkim vozilima, kao i krosoverima, odnosno SUV modelima baziranim na njima, uz poneki pravi terenac, AWD je sličan permanentnom 4WD. Šalje pogonsku snagu i na prednje i na zadnje točkove koliko je to neophodno da bi se ostvarivalo neophodno prijanjenje na vlažnim ili snežnim putevima. Oni koji žive u predelima gde se sneg podrazumeva, sigurno će se odlučiti za AWD model, posebno ukoliko alternativa dolazi u vidu vozila sa zadnjim pogonom, koji nikako „nije u ljubavi“ s klizavim putevima.

Neki AWD sistemi su konstruisani na taj način da poboljšaju vozne osobine automobila na suvoj podlozi, s tim što neki mogu dodatnu snagu da šalju na jedan ili oba spoljna točka po potrebi, putem vektorisanja obrtnog momenta. AWD ima tendenciju da ispravlja inherentne negativne karakteristike pogona na prednje ili zadnje točkove, na taj način što će automobil sa zadnjim pogonom sprečiti da zanosi zadnji deo, dok će neutralisati reaktivno upravljanje (torque steering) kod modela sa prednjim pogonom.

Pod normalnim okolnostima, neki AWD sistemi će redovno 100% snage slati na prednje točkove, dok će drugi to deliti u odnosu 50/50. Mnogi sportski i luksuzni automobili opremljeni AWD pogonskim sistemom će slati više snage na zadnje točkove da bi se ostvario više sportski osećaj, koji donosi zadnji pogon. Međutim, za razliku od 4WD, AWD ne dolazi sa reduktorom, što znači da nije namenjen ozbiljnijoj terenskoj vožnji.

Neki SUV modeli, bez obzira da li su istinski terenci ili krosoveri bazirani na konvencionalnim automobilima, dodatno nude takozvani sistem menadžmenta terenske vožnje, koji vozaču omogućava da optimizuje performanse pogona na sva četiri točka u cilju ostvarivanja boljeg prijanjanja, kroz različite režime podešavanja. To se najčešće vrši putem birača na centralnoj konzoli, a takvi sistemi obično uključuju postavke za asfalt, sneg, pesak i blato.

Loše strane i ograničenja

Gde postoji kao opcija, 4WD ili AWD „pumpa“ cenu vozila, ali u isto vreme će takvo vozilo više vredeti kao polovnjak, što znači da će se lakše prodati. Pored dodatne mehaničke složenosti, koja može da znači skuplje troškove održavanja i popravke, pogon na sva četiri točka donosi i veću masu vozila, što negativno utiče na ekonomičnost. Takođe, pogon na sve točkove više haba pneumatike na duži vremenski period.

Dakle, ukoliko nema preke praktične potrebe, kupovina automobila s pogonom na sve točkove nije imperativ, bilo da je reč o 4WD ili AWD. Generalno, automobil ili SUV sa osnovnim zadnjim pogonom, izvlači beneficije u vidu boljeg prijanjanja koje nudi 4WD, s obzirom da zadnji pogon ima tendenciju ka proklizavanju  na klizavim podlogama. S druge strane, automobilima ili krosoverima s osnovnim prednjim pogonom, on će biti sasvim dovoljan, jer vlasnici takvih automobila ne planiraju savladavanje planina, padina i uzbrdica u nedođiji.

Naravno, ovde dolazimo do još jedne bitne stavke, a to su gume. Vozači vozila opremljenih adekvatnim pneumaticima, koji su u skladu s datim vremenskim uslovima i dobom godine, sigurno će s osmehom gledati „sportiste“ s niskoprofilnim gumama, mahom letnjim, kako „šlajfuju“ u mestu. Oni koji žive u predelima gde je čest sneg, sasvim logično, opremiće svoje ljubimce gumama za sneg, sa krupnim, dubokim lamelama na gaznom sloju u cilju ostvarivanja što boljeg prijanjanja na ledu, snegu ili blatu. Zapravo, testiranja su pokazala da su automobili s prednjim pogonom opremljeni odgovarajućim gumama za sneg nadmašili po perfrormansama AWD modele sa takozvanim „all-season“ pneumaticima prilikom vožnje u ekstremnim zimskim uslovima.

Na kraju, treba imati na umu da bez obzira koji pogonski sistem vozilo koristi, zakoni fizike se ne mogu pobediti. Pogon na sve točkove će omogućiti da se automobil kreće brže na vlažnom i snegom prekrivenom asfaltu, ponudiće dodatno prijanjanje u situacijama gde ga gotovo nema, poput vožnje na ledu, ali malo pomaže pri vožnji u krivinama a praktično ništa prilikom kočenja. Čak i najdominantniji 4WD modeli mogu da izgube kontrolu prilikom prelaska preko ledene površine, klizave krivine, odnosno neadekvatne vožnje u odnosu na uslove na putu.

AutoRepublika

(30718)