Većina velikih proizvođača automobila neće uspeti da se uskladi sa novim postavljenim ciljevima u vezi sa emisijom ugljen dioksida, a posledica toga bi mogla da se ogleda u velikim novčanim kaznama.
PA Consulting je rangirao automobilske kompanije uzevšiikao parametar njihov napredak u dostizanju ciljeva Evropske unije u vezi sa redukovanjem emisije CO2 novih automobila koji se prodaju u Evropi. Od sadašnjih 118 g/km ugljen dioksida, 2021. će flotna vrednost morati da iznosi 95 g/km.
Samo tri od 11 proizvođača automobila – Volvo, Toyota i Renault-Nissan, u poziciji su da dostignu zadati cilj. Kompanije koje ne budu uspele da „dobace“ do „magične“ cifre, suočiće se sa kaznom od 95 evra po svakom gramu koji ide preko limita, za svako prodato vozilo.
Volkswagen grupa, Fiat Chrysler Automobiles, PSA, BMW i Ford su među proizvođačima koji bi mogli da budu kažnjeni zbog nemogućnosti da ostvare zadate limite.
CO2 kazne
Globa sa kojom se suočavaju proizvođači automobila 2021. (u evrima)
VW grupa: 1,36 milijardi
FCA: 950 miliona
PSA/Opel: 786,7 miliona
BMW: 430 miliona
Ford: 307,1 milion
Hyundai-Kia: 283,1 milion
Daimler: 126,2 miliona
Izvori: Pa Consulting i Jato podaci prodaje
„Proizvođači automobila se suočavaju sa ni manje ni više nego restruktuiranjem svoje industrije“, kaže se u izveštaju PA Consultinga, uz citiranje strožije regulative protiv zagađenja, remetilačkih tehnologija poput autonomnih sistema vožnje i političkih pritisaka nakon VW „dizelgejta“.
Kao odgovor na „aktuelnosti“ koje dolaze iz političkih krugova (za koje znamo kome polažu račune), proizvođači automobila ubrzano lansiraju planove vezane za prodaju hibridnih i električnih vozila, koja „počinju da imaju mali uticaj na ukupnu prodaju“, kaže konsultantska firma.
I pored toga, „vrlo je verovatno da je mali broj onih koji će uspeti da usklade flotnu emisiju sa izazovima u vidu CO2 regulative koja na snagu stupa 2021. godine, i ujedno izbegnu kazne“, kažu iz PA Consultinga.
Kompanije će uraditi „sve što je u ljudskoj moći da izbegnu plaćanje kazni“, rekao je Tomas Getl, autor izveštaja i vodeći automobilski analitičar u PA Consultingu. „Veliki problem“, dodao je on, „koji ne može da se preceni, je šteta koja može da bude nanesena vašoj automobilskoj marki.“
Kako se bliži 2021. godina i „preteći“ standardi, čini se da je momentum ka njihovom ostvarivanju usporio. Evropska unija je saopštila da je prošlogodišnje smanjenje CO2 na 118 g/km najmanje godišnje postignuće u poslednjoj deceniji. Evropska unija pokušava da iznađe načine da redukuje emisiju ugljen dioksida, koji se krivi za globalne klimatske promene, mada je to više nego diskutabilno. Navodno, kažu iz unije, automobili doprinose ukupnoj emisiji CO2 sa 12 odsto u Evropi, što je takođe više nego diskutabilno po nama, a i mnogim vrhunskim stručnjacima u toj oblasti.
Pad dizela
Getl je rekao da je jedan od razloga promena „dizelgejt“, koji je, da podsetimo, izbio 2015., i generalno poremetio planove automobilskih kompanija. Pre afere, smatralo se da će dizel tehnologija igrati važnu ulogu u ostvarivanju emisionih standarda. Međutim, udeo dizel automobila na evropskom tržištu je pao na ispod 50 odsto. Ipak, ono što se u Bloombergovim i Reutersovim izveštajima ne spominje je da je razlika i dalje minorna. Očigledno je da kreatori vesti (čitaj „vodeći svetski mediji“) igraju igru u korist onih koji stoje iza čitave priče, jer se u informativi konstantno ponavljaju „planovi“ gradova poput Londona i Pariza, koji će „preduzeti korake ka zabrani dizela“. Čak, na dugoročnom planu, Velika Britanija, Norveška, Francuska su među evropskim zemljama koje najavljuju ukidanje prodaje automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem u sledećih par dekada. Naše mišljenje je generalno da je u pitanju „što je babi milo, to joj se i snilo“, jer se radi o politički nametnutim „rešenjima“, koja nemaju osnovanu podršku od strane nauke (izuzimajući plaćene lobije).
„Tokom ’dizelgejta““, rekao je Getl, „proizvođači originalnih komponenti nisu bili sigurni na šta će sve izaći, tako da su napravili male korake u različitim pravcima, što se pogonskih tehnologija tiče, ali ne i velike, da bi se osigurali da ne izgube previše vremena.“
Ipak, on je takođe rekao da su posledice skandala pokazale da je elektrifikacija najbolji način da se ostvare emisioni standardi, što je po nama očigledna glupost, jer u kompletnoj jednačini, od fabrike, preko eksploatacije do reciklaže, električni automobili direktno i indirektno proizvedu više ugljen dioksida nego njihovi konvencionalni pandani. „Na Salonu automobila u Frankfurtu ove godine“, rekao je on, „bilo je mnogo više ljudi koji su imali pozitivan stav u vezi sa električnim automobilima. Budućnost je mnogo jasnija sada, mnogo fokusiranija, svi se ukrcavaju na isti brod sada.“ Da li je suvišno reći da se s ovim uopšte ne slažemo, a to ćemo obrazložiti u nekom od narednih članaka.
Pored čistih električnih vozila, koji su i dalje u domenu statističke greške što se prodaje tiče, najracionalnija solucija se trenutno čini 48 voltni „meki“ hibridni sistem uparen sa benzinskim motorima, Getlovo je mišljenje. VW, Volvo, PSA i Daimler planiraju da uvedu ovu tehnologiju kroz čitav portfolio.
Ciljevi
Sa standardom od 95 g/km, svaki od 11 glavnih proizvođača automobila ima svoj sopstveni cilj, baziran na prosečnoj masi emisije novih registrovanih vozila, u rasponu od 91,1 g/km Fiat-Chryslera do 103,5 Volvoa. Cilj Jaguar-Land Rovera od 130 g/km je viši jer oni prodaju ispod 300.000 primeraka godišnje u Evropi, tako da PA Consulting smatra da će ispuniti standarde.
Nekoliko kompanija je kažnjeno zbog neispunjavanja standarda poslednjih godina, izjavila je portparolka EU. Primera radi, 2013. godine, Ferrari je kažnjen sa milion evra a AvtoVAZ sa 20.000 evra zbog prekoračenja CO2 limita. Ferrari i Aston Martin su kažnjeni 2015.
Najveći ovogodišnji profiter je Volvo, koji se pomerio za šest mesta unapred u odnosu na prošlogodišnje rangiranje, a prognoze kažu da će unaprediti svoju prosečnu emisiju na 73 g/km do 2021., u odnosu na 119 g/km iz 2016.
„Volvo, sa naše tačke gledišta, najpozitivniji je primer“, rekao je Tomas Getl. Volvoova najava da će od 2019. imati sve modele elektrifikovane, ide u prilog toj priči.
Opelov izazov
Prošlogodišnji lider, PSA grupa, pala je na peto mesto, a što se prognoza tiče, one kažu da će joj nedostajati 3 g/km da dostigne cilj. Dva faktora su, po Getlu, zaslužna za to: odluka da se ukine hibridni dizel program i kupovina Opel/Vauxhalla od GM-a, jer su njihova vozila manje efikasna.
„Ono što je njima potrebno sada je da uporede različite motorne palete, konkretno Opelovu i PSA i isključe iz programe neefikasne jedinice“, rekao je on. „Put u budućnost isključuje dve različite motorne platforme.“
Toyota i Renault-Nissan ostaju na drugom i trećem mestu. Toyota bi trebalo bez problema da dostigne cilj od 94,3 g/km CO2 (105,5 g/km CO2 2016.), što je trenutno najniža vrednost u Evropi, kroz strategiju fokusiranja na hibride. Renault-Nissan alijansa, koja je investirala milijarde u tehnologiju električnih automobila u poslednjih 10 godina, i koja ima dva najbolje prodavana električna vozila u Evropi (Renault Zoe i Nissan Leaf), takođe je dobro pozicionirana, rekao je on.
Getl je takođe rekao da dok Toyota neće imati teškoća sa postizanjem cilja za 2021. godinu, moguće je da će morati da preispita dugoročni plan vezan za nultu emisiju i akcenat na skupim gorivnim ćelijama u odnosu na vozila na baterije. „Hibridi verovatno neće biti dovoljni da za standarde koji će se uvesti 2025“, rekao je on. „Oni moraju da razmišljaju o električnim automobilima.“
Što se ostalih proizvođača automobila tiče, izveštaj kaže:
- Ford, na šestom mestu, „imaće muke“ da dostigne cilj, jer gotovo da nema električna vozila u svom portfoliju.
- VW grupa se sa devetog popela na sedmo mesto i najavila je kapitalne investicije u električna vozila. Kratkoročno gledano, ofanziva će biti na polju profitabilnih SUV i krosover modela, koji su teži i manje efikasni, smatra Getl.
- Fiat-Chrysler, na osmom mestu „verovatno neće uspeti da dostigne zadate standarde i nedostajaće mu oko 10 g/km“, kaže se u izveštaju. Razlog je nedostatak alternativnih pogona i strategije.
- Daimler je deveti, ali „brzo napreduje“, najavivši EQ liniju električnih vozila i pozicioniravši Smart kao električnu marku.
- BMW na desetom mestu je rano pokrenuo „i“ elektrobrend, ali prodaja baš i nije dovoljna da bi se flotna emisija CO2 značajnije smanjila, kaže se u izveštaju.
(362)
