Početna Life Biznis SUV/krosoveri će nastaviti da dominiraju u Evropi
SUV/krosoveri će nastaviti da dominiraju u Evropi
0

SUV/krosoveri će nastaviti da dominiraju u Evropi

1.76K
0

Povećana potražnja za SUV/krosover modelima u Evropi, pa i na globalnom planu, rastući je trend u okviru automobilske industrije. Automobili sa povišenim klirensom svih oblika i veličina glavni su aduti proizvođača kada je reč o jakoj prodaji i solidnim profitima, dok za projekte poput „car-sharinga“, električnih pogona i autonomne vožnje, klijenti baš i nisu zainteresovani i očigledno neće biti još mnogo vremena.

„To je globalan fenomen, koji je započeo u SAD, raširio se u Evropi i Kini, a sada se premešta na rastuća tržišta poput Brazila, Indije i jugoistočne Azije“, rekao je Felipe Munjoz, globalni analitičar iz JATO Dynamicsa.

Ovaj trend ne pokazuje znake usporavanja. U Evropi, na SUV/krosovere se odnosilo 26 odsto prodaje svih putničkih automobila prošle godine, što je porast od osam odsto u odnosu na 2007. Ove godine prognoza kaže da će u Evropi 4 miliona SUV/krosovera pronaći nove vlasnike, što će ukupan udeo pomeriti na 28 odsto, predviđaju analitičari iz LMC Automotivea. Do 2020. godine, obim prodaje SUV modela se očekuje da dostigne gotovo 5,7 miliona, što će rezultirati tržišnim udelom od 34 odsto, smatra LMC.

U prvih šest meseci, američka prodaja po Automotive News Data Centeru, prodaja krosovera je dostigla novi rekord od 33,8 odsto ukupne prodaje u zemlji, što je porast sa 16,8 odsto 2007., odnosno samo 6,1 odsto iz 2000. Prošle, 2016. godine, 5,6 miliona CUV-a je prodato u SAD. Segment većih SUV modela je dostigao 7,5 odsto na američkom tržištu prošle godine, što se odnosi na 1,3 miliona jedinica. Američka prodaja, uključujući CUV, SUV i kamionete, dostigla je 10,6 miliona prošle godine, na tržištu na kojem je prodato ukupno 17,5 miliona jedinica, što označava udeo od čak 60,7 odsto.

U Kini je takođe slična priča. U prvoj polovini ove godine, na SUV modele se odnosilo 40 odsto tržišnog udela od ukupno 4,5 miliona prodatih automobila, sudeći po kineskoj industrijskoj asocijaciji CAAM. Bazirano na polugodišnjim rezultatima, prodaja SUV bi mogla da bude četiri puta veća nego 2011.

Željni da potroše više

Uspeh SUV/krosovera može da se zahvali njihovoj naglašenoj praktičnosti koja privlači kupce iz gotovo svih segmenata, ali su u isto vreme poželjni na način na koji konvencionalni ekvivalenti obično nisu, posebno ne van premijum segmenta. Samim tim, odluka za kupovinom SUV-a je više emotivne nego racionalne prirode, što znači da su kupci spremni da potroše više novca.

„Cene se vode onim što su kupci spremni da plate, i jasno je da cene robusnost SUV-a, vozačku poziciju, velike točkove, jer ih inače ne bi kupovali takve kakvi su“, rekla je šefica Citroena, Linda Džekson. Citroen je relativno novajlija u segmentu, ali će ove godine lansirati dva nova modela. Džeksonova gaji velike nade da će C5 Aircross i C3 Aircross doprineti većoj prodaji marke. „Jasno je da su SUV/krosoveri profitabilni za sve proizvođače“, rekla je ona. Proizvođači automobila u sve većoj meri zavise od prodaje SUV/krosover modela. Lista marki čiji je bestseler iz dotičnog segmenta, bazirano na prvih pet meseci prodaje ove godine, uključuje Nissan, Hyundai, Kiju, Mazdu, Mitsubishi, Jaguar, Lexus, Porsche, Maserati i Volvo. SUV/krosoveri predstavljaju polovinu Volvoove trenutne globalne prodaje, ali donose više od 50 odsto ukupnog profita.

Dolazak novog, kompaktnog XC40 na kraju godine, još više će pogurati prodaju švedskih krosovera i povećati udeo „značajno više od polovine“, rekao je CEO kompanije, Hakan Samuelson. Volvoov porast dobiti iz poslovanja od 11 odsto (na 419 miliona dolara) u prvom kvartalu ove godine, u najvećoj meri može da se zahvali velikoj potražnji za XC60 i XC90 SUV modelima.

Spasioci bilansa

Volvo nije jedini premijum proizvođač koji se preporodio finansijski uz pomoć SUV-a. Dolazak F-Pacea za Jaguar je označio da marka više nije inferiorna u odnosu na Land Rover koji proizvodi isključivo SUV modele. Prošlog meseca, kompanija je predstavila manji E-Pace, za kojeg Jaguar očekuje da će uskoro po prodaji nadmašiti F-Pace. Ukoliko se to desi, to znači da će se na krosovere odnositi više od polovine ukupne prodaje Jaguara.

U međuvremenu, Maseratijeva dobit iz poslovanja u prvom kvartalu je porasla na 11,3 odsto od 3,1 odsto, u velikoj meri zahvaljujući Levanteu, koji je doprineo prodaji od 11.700 jedinica u prva tri meseca, u odnosu na 6.700 u istom periodu prošle godine. Bentayga je takođe za Bentley bila bestseler u 2016., s ukupno 5.586 prodatih primeraka. To je gotovo dvostruko više od prethodnog bestselera, Continentala GT Coupe. Bentayga je doprinela rekordnoj prodaji luksuzne britanske marke koja se nalazi pod kapom VW grupe. Bentleyjev primer prati i Lamborghini, koji će debitovati sa Urusom u decembru ove godine, dok će prodaja startovati u 2018.. Rolls-Royce priprema svog pulena sa nezvaničnim imenom „Cullinan“, koji će na scenu takođe da stupi dogodine, dok će Aston Martinov DBX stići 2019.

Nakrcane proizvodne linije

Dok se ultraluksuzni brendovi spremaju za ulazak u segment, velikoserijske i premijum marke pune svoje game SUV/krosover modelima. U junu, šef Volkswagena, Herbert Dis, najavio je da će do 2020. nemački proizvođač prodavati 19 SUV modela na globalnom planu, a na njih će se odnositi 40 odsto ukupne prodaje marke. „Ovo će nam pomoći da odbranimo poziciju broj 1 u Evropi i Kini, pojačamo pozicije u severnoj Americi i napravimo veliki povratak u južnu Ameriku“, rekao je Dis.

Ford će proširiti SUV/krosover portofolio na 13 do 2020. godine, kada je reč o modelima koje prodaje u SAD. Trenutno ih plasira sedam. U međuvremenu, Audi će povećati CUV flotu na sedam od četiri modela do 2019. Na SUV modele se odnosi trećina Audijeve globalne prodaje, predstavljajući 40 odsto ukupnog prodajnog obima u Kini i 47 odsto u SAD, rekao je šef prodaje i marketinga marke, Ditmar Fogenrajter. „Verujem da će udeo SUV/krosovera i dalje rasti“, rekao je on.

„Kompletni idioti“

Malobrojni su mogli da predvide da će prodaja SUV-a postati toliko dominantna u Evropi, posebno sredinom 2000-ih , kada su ekološki aktivisti i političari vodili kampanje protiv ove vrste vozila. Primera radi, 2004. godine, gradonačelnik Londona, Ken Livingstoun, etiketirao je vozače SUV-a kao „kompletne idiote“ što su odabrali vozila koja emituju više ugljen-dioksida u odnosu na konvencionalne ekvivalente. On je takođe zapretio da će vozačima SUV/krosovera naplaćivati 25 funti za ulazak u grad. Pre nego što se to desilo, izgubio je na izborima.

Fortuna je pogledala SUV/krosovere kada su ih proizvođači po karakteristikama približili regularnim automobilima, proizvodeći ih na identičnim platformama. Ova promena je u Evropi startovala sa Nissan Qashqaijem, koji je debitovao 2006. Sada, u svojoj drugoj generaciji, i dalje je najprodavaniji SUV. „On povlači karakteristike svih ostalih segmenata“, rekao je predsednik Nissan Europe, Pol Vilkoks. „Imate svu potrebnu praktičnost, prihvatljivu emisiju CO2, ekonomičnost i voznu dinamiku, ali je sam automobil za kupce mnogo atraktivniji od konvencionalnog hedžbeka.“

Od dolaska Qashqaija, proizvođači automobila su takođe shvatili da terenske mogućnosti nisu imperativ za prosečnog kupca SUV-a. Nissan kaže da se na verzije Qashqaija sa pogonom na sve točkove odnosi smo 5,3 odsto prodaje u Evropi. Još je drastičnija situacija sa manjim Jukeom, koji se na Starom kontinentu sa integralnim pogonom proda u svega 1,9 odsto slučajeva. Pogon na dva točka u svakom slučaju redukuje potrošnju i emisiju štetnih gasova.

Veliki problem kojeg SUV modeli imaju danas u Evropi je kampanja protiv dizela. Pre otprilike deceniju, Evropljani su sa entuzijazmom prihvatili ovu tehnologiju koja je u međuvremenu veoma unapređena, i posebno je pogodna za veće modele automobila. Bučni, „štektavi“ motori su otišli u prošlost, jer su njihovi naslednici postali tiši i uglađeniji. Potrošnja manja od 15 do 20 odsto u odnosu na benzince, otvorila je mogućnost za procvat tržišta SUV/krosovera, jer je na ovaj način neutralisan nedostatak u vidu veličine, mase i lošije aerodinamike u odnosu na sedane, karavane i hedžbeke.

Marke koje prodaju najviše SUV/krosovera u Evropi se u velikoj meri oslanjaju na dizele. Prošle godine, 96 odsto svih Land Rovera prodatih u Evropi su bili dizeli, dok je udeo ekvivalentnih modela Jaguara i Volvoa bio 83 odsto, po analitičarima iz AID-a. Problem je taj što prodaja dizel modela pada. U Nemačkoj, primera radi, u junu se na njih odnosilo 39 odsto ukupne prodaje u odnosu na gotovo pola iz juna 2015., javlja KBA. „Bez rapidne kampanje u korist dizel tehnologije, tržišni udeo će i dalje da opada“, rekao je Maks Vorbarton, analitičar pri Bernsteinu, firmi koja se bavi finansijskim istraživanjima. „U Evropi, SUV/krosoveri sa benzinskim motorima ne igraju igru. Njihova potrošnja jednostavno nije prihvatljiva za kupce.“

Izazov za proizvođače automobila će se intenzivirati od 2020. godine, kada na scenu stupaju strožija ekološka pravila vezana za CO2. Vorbarton kaže da će se anti-dizel ambijent nastaviti, što će pogoršati situaciju za proizvođače automobila, za koje će biti gotovo nemoguće da dostignu zadate nivoe CO2 bez „značajnih i skupih, postepenih koraka ka elektrifikaciji.“

Volvo je preduzeo prvi korak u tom pravcu obećavši elektrifikaciju pogonskih sistema u svim novim vozilima koje će lansirati počev od 2019. Većina tih budućih modela će kombinovati „meki“ hibridni sistem od 48 V sa benzinskim ili dizel motorom. U međuvremenu, Jaguar će lansirati I-Pace, potpuno električni SUV u toku ove godine, dok će Audi uslediti sa e-tron SUV modelom sledeće godine.

Lojalni klijenti

To verovatno neće biti dovoljno da bi se ostvarili novi zadati ciljevi u vezi sa emisijom CO2, što bi moglo da natera proizvođače automobila da pokušaju da motivišu kupce da odaberu efikasnije modele. To neće biti nimalo lako. Kupci su neverovatno lojalni SUV/krosoverima, kaže istraživanje IHS Markita. Od vlasnika SUV modela koji su kupovali nove automobile u prvom kvartalu ove godine u SAD, više od dve trećine je ponovo kupilo SUV. Lojalnost kupaca SUV/krosoverima je porasla na 66 odsto u aprilu 2017., sa 53 odsto 2012., utvrdio je IHS, što je najviša vrednost u bilo kojem segmentu. Lojalnost među kupcima sedana je pala na 49 odsto od 56 2012. godine. IHS nije sproveo slično istraživanje u Evropi.

Popularnost SUV-a „guši“ tradicionalnije segmente, počev od karavana, preko monovolumena, do pripadnika B segmenta. Kako su SUV/krosoveri porasli na 26 odsto tržišnog udela u Evropi 2016., monovolumeni su pali na 9 odsto prošle godine, sa 16 odsto 2007., kažu podaci JATO Dynamicsa. Popularni C segment je pao a 21 odsto sa 26, a sedani D segmenta su pali na 9 sa 13 odsto.

Procvat SUV/krosovera je takođe prodrmao i B segment. Podaci IHS-a pokazuju da je tržište malih SUV/krosovera poraslo na 1,16 miliona prošle godine, sa ispod 200.000 2012. JATO predviđa da će se segment udvostručiti do 2021. na gotovo 2,2 miliona. To će negativno uticati na segment malih monovolumena, za koji IHS predviđa da će pasti na samo 82.000 jedinica 2021. godine. „Deo razloga za ovakav negativan trend je taj što proizvođači automobila ne mogu da naprave biznis plan za tu vrstu vozila“, rekao je Flečer iz IHS-a.

SUV/krosoveri prosperiraju širom sveta, što nije slučaj sa ostalim segmentima. Prilikom lansiranja Giulije, Alfa Romeo je saopštio da neće razvijati karavansku verziju, bez obzira što je taj karoserijski oblik popularan u Evropi. Alfa će se koncentrisati na proizvodnju SUV-a, baziranog na Giulijinoj platformi.

„Ukoliko razgovarate sa kupcima na globalnom planu i obratite pažnju šta pričaju, vi čujete samo jednu stvar: „SUV““, rekao je Harald Vester, šef odseka za tehnologiju u FCA.

Opasnost koja se nadnosi nad SUV/krosover segmentom je da postanu previše popularni. „Treba da budemo oprezni da SUV tržište ne postane zasićeno“, rekla je šefica Citroena, Džeksonova. Njeno gledište deli i Maksim Pika, šef PSA grupe za evropsku regiju. „Za godinu ili dve, vozači će na semaforima oko sebe videti SUV modele svuda oko sebe. Oni će početi da traže nešto drugo jer je diferencijacija jedna od glavnih smernica za kupca“, rekao je Pika.

Međutim, Trevor Men, koji je glavni operativni menadžer u SUV-heavy Mitsubishiju, napravio je paralelu sa padom prodaje sedana u Evropi. „Mnogi ljudi su se sedamdesetih i osamdesetih pitali koliko tržište hedžbeka može da raste, u vreme kada su se oni pojavili. U međuvremenu, okupirali su evropsko tržište“, rekao je on. „Tako da dok neko ne nastupi s nečim novim, mislim da će SUV/krosoveri ostati tu gde jesu.“

Izvor: ANE

 

(1758)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar