Hyundai Sonata SE – Kriptonit

Japanci su je osnovali, Amerikanci usavršili, a onda Japanci ponovo preuzeli dominaciju. Reč je o takozvanoj „mid-size“ klasi (srednja kategorija po veličini ili D segment) na američkom tržištu koja je još uvek druga najpopularnija – odmah iza velikih pikapa. Međutim, situacija više nije tako crno-bela. Pored popularnih Japanaca i domaćina koji pokušavaju da vrate svoju nekadašnju slavu, tržište broji još dva velika predstavnika korejskih brendova, Hyundai Sonatu i Kiju Optimu. Neki ih vole, drugi poštuju, ali na kraju dana – svi se boje. Zašto? Zato što su otkrili magičnu tajnu kako privući pažnju kupaca.

Prvi bitan

Hyundai je proizvodio automobile na domaćem tržištu još od kasnih 1960-ih godina, u Evropu i Ameriku je stigao dvadesetak godina kasnije, ali njegovi rani modeli nisu privlačili preteranu pažnju publike. Kada je reč o američkom tržištu, možemo zaključiti da je upravo Sonata bila automobil koji je naterao kupce u ovoj državi da obrate značajnu pažnju i na korejske proizvode. Predstavljen 1985. godine, Sonata je u početku bio tipičan automobil iz Južne Koreje sa problematičnim kvalitetom, čudnim dizajnom i niskom cenom, ali peta generacija, predstavljena 2004. godine, je donela pravu malu revoluciju. Ne samo što je kvalitet poboljšan, već je Sonata postala i dizajnerski privlačna sa dugačkom listom opreme i modernijom mehanikom. Prodaja je po prvi put prešla cifru od 100.000 vozila i nastavila da raste i narednih godina. Šesta generacija je stigla 2009. godine i donela neke standarde koji su i ostali proizvođači morali da prate. Primera radi, Sonata je bio „mid-size“ automobil koji je zamenio atmosferski V6 motor sa turbo motorom od četiri cilindra, a veliku korist je imao i Kia Optima čiji je Hyundai postao vlasnik.

Konkurencija

Sonata se nalazi u kategoriji koja broji veliki broj rivala i u njoj nije dovoljno biti samo dobar. Dugogodišnji lider Toyota Camry je i u 2016. godini privukao 388.000 kupaca. Honda Accord je večni broj dva još od kasnih 1980-ih godina, iako je japanski predstavnik bio prvi moderni automobil u kategoriji sa pogonom na prednje točkove. Prethodnih godina, Nissan Altima je izbila na treće mesto zahvaljujući velikim popustima i još agresivnijem dizajnu. Američki predstavnici, Ford Fusion i Chevrolet Malibu, su prethodnih godina napravili veliki korak napred, pa je tako Fusion najavio da bi Ford uskoro mogao imati najprodavaniji automobil u klasi (po prvi put još od 1996. godine) dok je Chevroletov predstavnik zabeležio rast prodaje od 17% (jedini automobil u klasi sa rastom prodaje). Iza njih se nalaze korejski blizanci Sonata i Optima. Sonata je privukla 199.408 kupaca, a Optima još 124.203, što znači da bi zajedničkim snagama bili u samom rangu sa Accordom. Dok neki hvale takve rezultate, treba spomenuti da su spomenute brojke najmanje još od 2010. godine. Na samom dnu liste su Volkswagen Passat, Subaru Legacy i Mazda 6.

Testirani model

Na našem testu se našla Sonata iz 2017. godine u SE paketu opreme. Ova generacija je osvežena verzija modela iz 2009. godine i u prodaji se pojavila pre tri godine dok u vreme pisanja ove priče Hyundai sprema potpuno novi model, koji će se pojaviti u prodaji do kraja godine. SE je najosnovniji paket opreme sa cenom od 21.950 dolara, a sa punom opremom, Sonata može da priđe cifri od 37.000 dolara. To znači da ovaj automobil pruža za svakoga po malo – od osnovnih modela za one sa niskim budžetom, zatim ekonomičnih i sportskih modela, pa sve do i luksuznih verzija. Nasuprot verovanju, Sonata nije isti automobil kao Hyundai i40 sa evropskog tržišta i osim nekoliko dizajnerskih linija, dva automobila nemaju ništa zajedničko.

Dizajn

Nemac Peter Schreyer je dizajnirao većinu novijih proizvoda Hyundai-Kia korporacije, ali Sonata nije na toj listi i za dizajn se postarao Tae-Hoon Kim. Model iz 2009. godine je odlično primnjen od strane novinara i kupaca po pitanju dizajnerskih linija koje su delovale agresivno i aerodinamično u isto vreme. Osveženi model iz 2014. godine je dobio nešto ozbiljniji stajling, uz objašnjenje da on ipak treba da privlači takve kupce, dok spomenuta Optima predstavlja kompaniju sa sportskim imidžom. Dok će neki reći da takav potez nije pravedan, nema sumnje da Sonata sada deluje zrelije i ozbiljnije. Ono šta posebno oduševljava je hrabrost (ili glupost) korejskog giganta da može da uradi evoluciju svojih automobila – potez koji bi u prošlosti bio samoubistvo. Bilo kako bilo, ovaj potez svakako čini Sonatu mnogo modernijim automobilom. Detalji kao što su LED farovi, aerodinamičniji krov i maska hladnjaka sa manje detalja nam govori da Hyundai više spreman samo da šokira već i da stekne neki svoj imidž koji će biti prepoznatljiv na tržištu.

Enterijer

Po dužini, Sonata je jedan od najmanjih automobila u klasi, ali se Hyundai potrudio da njegov predstavnik bude najveći po širini. To se odrazilo na veličinu sedišta, što je veoma bitna karakteristika u Americi gde su kupci pomalo gabaritniji (tj. širi). Sedišta su veoma prostrana, udobna i pružaju izuzetnu podršku tokom vožnje, a po prostoru za glavu i noge na prednjim sedištima Sonata je apsolutni šampion u svojoj kategoriji. Međutim, kratka dužina se odrazila na prostor na zadnjim sedištima. Hyundai nije eksperimentisao sa niskim krovom kao neki konkurenti tako da je prostor za glavu izuzetno dobar, ali prostor za noge je, zajedno sa blizancem Optimom, najmanji i izuzetno zaostaje za liderima u ovoj kategoriji kao što su Volkswagen Passat i Toyota Camry. Korejci su objasnili ovu odluku sa razlogom da su zadnja sedišta uglavnom rezervisana za decu i da veći prostor nije ni potreban.

Enterijer dobija pohvale i na račun samog dizajna. On je prost i jednostavan, pa samim tim i pregledan i lagan za korišćenje. Sve komande su bliske vozaču i nije potrebno provesti mnogo vremena da se pronađu. Hyundai će reći da je takav enterijer inspirisan luksuznim Genesisom i razlika je uočljiva na prvi pogled. Kvalitet plastike je zavidan za svoju cenu, a Sonata je jedini automobil u klasi čiji enterijer stiže u dvobojnom izdanju. Jedina mana na račun enterijera leži u njegovoj standardnoj opremi. Iako je testirani model bio osnovni SE, većina konkurenata se može pohvaliti većom opremom u standardnoj verziji. Sonata tako pruža izuzetno mali ekran bez nekih većih detalja (kao što su temperatura vazduha ili ime izvođača pesme kada je radio uključen) i on nije na dodir. Bluetooth takođe nije standardan, kao ni neke osnove koje pružaju i daleko jeftiniji automobili kao što su mreža u gepeku da bi zaštitio tovar ili gumeni otirači za noge tokom vožnje u zimskim uslovima.

Za one koji žele više opreme tu su još nekoliko nivoa opreme, kao što su Eco, Sport i Limited, pa se tako Sonata može dobiti i sa panoramskim krovom, 18-inčnim felnama, 8-inčnim monitorom na dodir, LED osvetlenjem i mnogo toga drugog. Ono gde gde ovaj automobil nikako ne zaostaje su sigurnosne mere. Sonata je već dobila maksimalne ocene u testovima sudara, a čak i najosnovniji modeli se mogu pohvaliti sa upozorenjem tokom menjanja linija i dešavanjima ispred vas. Hyundaijev predstavnik pruža i izuzetno velike prozore pa je samim tim vidljivost tokom vožnje visoka.

Mehanika

Testirani model je stigao sa poznatim Theta motorom od četiri cilindra i zapremine 2,4 litra. Razvijen u zajedničkoj saradnji sa Chryslerom i Mitsubishijem, ovaj motor je originalno debitovao 2009. godine i razvijao 200 ks, da bi od tada snaga bila smanjena na 185 ks. Hyundai se odlučio na ovu odluku iz razloga da bi razvijao snagu na nižim obrtajima i pritom poboljšao ekonomičnost i kvalitet. I pored toga. maksimalna snaga se razvija na relativno visokih 5.800 obrtaja dok maksimalni obrtni momenat od 220 Nm stiže na 4.250 obrtaja. U prošlosti Hyundai je dobio dosta kritika da njegovi motori ne pružaju osećaj svoje snage i Sonata nije izuzetak. Stiče se utisak da Sonata ustvari razvija 30-40 ks manje i dosta se muči tokom ubrzanja, pa samim tim nije iznenađenje da ubrzanje do 100 km/h iznosi relativno visoke 8,2 sekunde, što je jedan od najlošijih rezultata u klasi. Hyundai je i ovde imao objašnjenje i kaže da takav motor nije razvijen za jurenje pa samim tim brzina nije njegova ključna karakteristika. Za one koji žele veću brzinu tu je mnogo hvaljeni turbo motor zapremine 2,0 litra sa 274 ks, a mnogi će se složiti da je manji turbo zapremine 1,6 litara sa 183 ks najbolji spoj performansi, dinamičnosti i ekonomičnosti. Međutim, on je dostupan samo u Eco modelu pa samim tim njegova ponuda je limitirana.

Jedini menjač u ponudi je šestostepeni automatik i on prenosi snagu na prednje točkove. Na menjač nisam imao zamerki – on je precizan i uvek u pravoj brzini pod uslovom da pustite kompjuter da donese sve odluke za vas. Ukoliko se odlučite za ručno menjanje brzina, znajte da će ono biti izuzetno sporo i da će menjaču biti potrebno i do nekoliko sekundi da pronađe sledeću brzinu.

Tokom vožnje, Sonata oduševljava svojom udobnošću, a sudeći po utiscima kupaca upravo osnovni SE model je najudobniji. Sledećih nekoliko modela u ponudi pružaju veće felne pa se samim tim gubi na udobnosti. Spomenućemo i da je buka na minimalnom nivou čak i pri većim brzinama dok je ponašanje u krivinama zadovoljavajuće – možda ne dinamično kao kod Mazde6, ali značajno bolje nego kod nekih „dosadnih“ rivala kao što su Toyota Camry i Nissan Altima.

Potrošnja

Prema fabričkim brojkama, testirana Sonata bi u gradu trebalo da troši 9.4 litra na 100 kilometara, dok je potrošnja na autoputu za tri litra manja. Na našem testu smo dobili konačnu cifru od 8,7 litara, iako je većinska vožnja obavljena na autoputu, ali ćemo spomenuti da smo prolazili kroz mnoge planinske puteve i da je klima bila upaljena sve vreme.

Zaključak

Sa početnom cenom od ispod 22.000 dolara, Sonata je najpristupačniji model u klasi. Ona je nešto jeftinija od američkih rivala i za par hiljada dolara jeftinija od japanskih rivala, čime neke već spomenute „mane“ imaju smisla. To se posebno odnosi na opremu, pa kada bi uporedili Sonatu sa drugim automobilima u istom cenovnom rangu, predstavnik Hyundaija bi izašao kao pobednik.

Kao što smo spomenuli ranije, Honda Accord je bio prvi automobil srednje klase na američkom tržištu sa pogonom na prednje točkove i od tada japanski predstavnici su uglavnom dominirali ovom klasom (sa izuzetkom 1992-1996. godine kada je lider bio Ford Taurus). Od tada mnogi rivali su pokušali da ukradu svoj deo kolača na različite načine – Nemci preko prostora enterijera, Amerikanci preko najviše snage, a Korejci ranije preko nečuveno duge garancije. Nijedan od pokušaja nije urodio plodom, ali nam se čini da je Hyundai otišao najdalje sa Sonatom. Slično kao Toyota Camry, Honda Accord i Nissan Altima, Sonata (kao i Optima) se ne izdvaja ni po čemu, ali takođe nema ni nekih većih mana. Hyundai je posvetio pažnju karakteristikama koje su bitne takvim kupcima, kao što su prostor, kvalitet, sigurnost i preprodajna cena, pa samim tim od Sonate se mogu očekivati velika dela. Ne, Sonata nije dinamična i zabavna za vožnju kao Mazda6, ali kada se pogleda prodaja japanskog rivala kako neko može da krivi Hyundai što je krenuo drugim putem? Korejci su otkrili „javnu tajnu“, a onda sve šta je bilo potrebno je da je sprovedu u delo…

Tekst i foto: Zoran Tomasović

	Dobre strane:
	Dizajn, prostor na prednjoj klupi, sigurnose mere, udobnost, tišina, potrošnja, cena.
	Loše strane:
	Prostor na zadnjoj klupi, snaga motora.

(1346)