Che Bella, Bellissima! Alfa Romeo Giulia 2.2 MultiJet 180 ks AT8 Super

Sa ovim automobilom, moja malenkost se po prvi put susrela kao član žirija, pred izbor za „Automobil godine u Srbiji 2017.“ Da prvi utisak nikada ne vara, dokaz je i ovaj test. Pa, da predstavimo Alfa Romeo Giuliju u dizel izdanju sa 2,2-litarskim turbo agregatom i 180 ks.

Spolja, kao što i priliči jednoj Alfi, ovaj automobil izgleda besprekorno; relepih, neko će reći „već viđenih“ proporcija, „sa kilometra“ prepoznatljivog anfasa i karakternog zadnjeg dela. Što se bočnog profila tiče, on je u okviru zadatih vrednosti premijum D segmenta i ne odstupa mnogo od nemačke konkurencije.

Motor koji je u ovoj našoj priči je 2,2-litarski MultiJet sa 180 konja (dostupnih pri 3.750 o/min) i 450 Nm (pri 1.750 o/min). Ovde treba primetiti da model sa istim motorom i šestostepenim menjačem raspolaže sa 50 Nm manje u odnosu na voženi, sa osmostepenom automatskom transmisijom. Nije se dobilo ništa posebno, jer sprint do „stotke“ iznosi 7,2  naspram 7,1 sekundu. Postoji i slabija verzija ovog motora sa 150 konja, koju ćemo, nadamo se, imati prilike takođe da testiramo.

Automobil je u Super paketu opreme, koji između ostalog podrazumeva standardne naplatke od 17 cola, dok naš test model poseduje jedinice od 18 cola. Pored toga, tu je čitav niz vizuelnih, ali i praktičnih atrakcija, uz neizostavni DNA.

Kabina

Pre nego što ću prvi put ući u ovaj automobil, očekivao sam u najmanju ruku nešto originalniji, ako ne i nešto kvalitetniji enterijer. Kompanija je najavljivala cenovnu politiku paralelnu sa BMW-om i u skladu s tim su bila i očekivanja. Međutim, u odnosu na enterijer BMW-a i Mercedesa, Giulijin ipak izgleda za koplje slabijeg kvaliteta. Sam dizajn je takođe mogao biti nešto upečatljiviji, više u skladu Alfa Romeo bedža u smislu originalnosti. Daleko od toga da je unutrašnjost Giulije loša, naprotiv, ali ovde je poredimo sa glavnim takmacima iz nemačke škole, jer upravo njih ima na tržišnom nišanu. Ono što takođe upada u oči je da je ekran 8,8-inčni ekran info-zabavnog sistema takođe u zaostatku u odnosu na „Nemce“. Grafika nije vrhunska a i sam meni bi mogao biti funkcionalnije rešen. E, to je što se detalja tiče, ali što se tiče osnovnih stvari, ovaj automobil je sjajan i zaista ga je lako zavoleti na prvu loptu.

Pozicija sedenja je niska i udobna što je veoma pohvalno, a raspon podešavanja kako sedišta, tako i volana, veoma je izdašan. Taktilni osećaj na volanu je takođe veoma prijatan. Kada smo već kod „taktilnog“, ponovo pronalaženje jednog zaostatka u odnosu na nemačku konkurenciju, čija je instrumentacija na višem premijum nivou, sa prestižnije i kvalitetnije urađenim prekidačima i dugmićima. Ono što takođe čudi je odsustvo papučica za promenu stepena prenosa na volanu. Primera radi, Mazda6 koju smo testirali ih je imala. Trebalo bi evaluirati Giuliju u vrhunskom paketu opreme, čisto radi poređenja sa već spomenutom „tevtonskom“ konkurencijom i doneti neke temeljnije zaključke.

Neko će Giuliji možda zameriti što je niska, niske linije krova, i što su sedišta isto tako nisko pozicionirana. Međutim, kome ovo smeta neka kupi neki SUV. Ovaj automobil na ovom planu odstupa od vladajuće konfekcije, što je svakako pozitivno. Sedišta su dobro ergonomski postavljena, sa širokim naslonima i udobna. Mesta u automobilu ima za četvoro odraslih putnika. Zadnja klupa pruža sasvim dovoljno mesta za noge, dok u visini glava vlada „kupeovski“ ambijent.

Kada je o praktičnosti reč, razno raznih odeljaka za odlaganje suvišnih stvarčica ima na pretek. Kada govorimo o prtljažniku, on je na nivou klase što se zapremine tiče, ali je prilično nepristupačan (naglašeno visok i dubok prag) i nefunkcionalan zbog  izraženih, unutrašnjih izbočina.

Brm, brrrrm…

Naravno, nakon „video“ inspekcije, dolazi ono najslađe, a to je vožnja. Odmah na početku, interesantan i šarmantan detalj – dugme za startovanje motora je smešteno na volanu. Smestili smo se u sjajno sedište i pronašli idealnu poziciju. Preglednost je za primer! Krećemo.

Ono što je odmah primetno je da se ovde radi o relativno bučnom dizel motoru. Kada se uporedi s onim iz BMW-a, deluje poprilično grubo i manje rafinirano. Ovo se pre svega odnosi na veće opterećenje, dok je pri normalnom „gasu“, kada se obrtaji motora stabilizuju, sve pod konac, čak i za nijansu bolje nego u C klasi. Instrument tabla iskošena prema vozaču prosto „zove“ na dinamičnu vožnju. Pa, da joj udovoljimo…

Tek kada se „žešće potera“, Giulia pokazuje svoje pravo, poželjno lice. Tada sve funkcioniše bolje. Težina na volanu postaje prijatna i uliva samopouzdanje, karoserija lako savladava g sile, a preciznost na volanu u krivinama je odlična, mada pomalo nedostaje odziva. Uz sve ovo, mehaničko prijanjanje je „brutalno“, tako da nema bojazni od „nepredviđenih događaja“. Pravolinijska stabilnost pri višim brzinama je takođe za svaku pohvalu. Sve u svemu, bez obzira što je u pitanju dizel motor, vrhunska zabava u vožnji je zagarantovana.

Stavljanje DNA selektora u „crveno“ (D), donosi pravu radost. Angažman čitavog automobila postaje direktniji, kako na volanu tako i na papučici gasa, ali na uglađen način, mnogo manje „nervozno“ u odnosu na recimo Mercedes-Benz C klase u Sport režimu vožnje.

Giulia se veoma dobro ponaša i prilikom prelaska preko rupa i neravnina na putu. Ogibljenje je zaista sjajno podešeno, jer odlično upija nesavršenosti na asfaltu, ne prenoseći bilo kakve negativne senzacije u kabinski prostor. Dakle, dovoljno meko, dok je karoserija u isto vreme naglašeno kruta. Postoji li bolja kombinacija?

Takođe, pri vožnji na autoputu, šumovi izazvani strujanjem vazduha su svedeni na minimum, dok menjač i motor ostvaruju više nego solidnu sinergiju. Što se krivina tiče, naginjanje karoserije je svedeno na minimum, ali bi odziv na volanu, kao što smo već konstatovali, mogao biti nešto bolji. Međutim, tu ne treba „tugovati“, jer  elektro servo asistencija odnosi svoj danak, a to nije „problem“ samo sa Giulijom, već se odnosi na čitav segment, pa i šire. Posledica se ogleda u tome što su potrebne korekcije na volanu da bi se pronašlo idealno vođenje prednjeg dela automobila. Naravno, ovo se odnosi na oštru vožnju, koja može bezbrižno da se upražnjava, jer elektronska kontrola stabilnosti reaguje prilično (pre)rano (ne može u potpunosti da se deaktivira). Sve u svemu, Giulia je jedan odlično izbalansiran automobil, spreman da zadovolji i donese osmeh na lice.

S obzirom na toda ovde imamo posla s jednim dizel motorom, bitno je navesti i prosečnu potrošnju, mada ovo svakog „rasnog“ Alfistu baš mnogo i ne zanima. Fabrika je navela nominalnu prosečnu vrednost od 4.2 litra evro dizela na pređenih 100 kilometara. U praksi, ova vrednost iznosi oko 6 litara.

Za i protiv

Alfa Romeo Giulia je model koji je željno iščekivan. Najavljivan je kao adut italijanske marke koji će pomrsiti račune etabliranim „Nemcima“. Da li se u tome uspelo? Za sada konačnog odgovora na to pitanje nema, jer tržište daje poslednju reč, a što se naše prognoze tiče, ona kaže da Alfa mora dodatno da poradi na nekim stvarima da bi bila u ravni sa konkurentima, jer treba imati na umu da je premijum klijentela prilično „razmažena“.

Italijani su najavili da će Giuliju ponuditi sa bogatijom opremom u odnosu na odgovarajuće nemačke modele, i što se toga tiče, ona jeste nešto jeftinija u odnosu na seriju 3, A4 i C klasu.

S obzirom na bogato sportsko nasleđe marke, glavni među glavnim konkurentima je naravno BMW serije 3, i ne bi nas čudilo da je slika „trojke“ visila na zidu prostorija Alfinih inženjera kao podsetnik na to ko je na „nišanu“.

Bez sumnje, ovo je automobil koji će biti „urezan“ u srce svih ljubitelja Alfe Romeo, jer ovo jeste jedna tipična Alfa, u pozitivnom smislu, sa svim svojim sitnim nedostacima. Zašto kažem „sitnim nedostacima“? Prosto, Giulia je dobar automobil, zabavan automobil prema kojem je lako razviti emocije. Međutim, ona nije toliko „temeljno zaokružena“ u kvalitativnom smislu kao što su to nemački konkurenti. Realno, serija 3 je ipak za korak ispred.

Prednosti Giulije se ogledaju u tome što se za isti novac dobija više u smislu opreme. Takođe, mada će ovo zvučati pomalo smelo, treba očekivati da će Giulia bolje održavati cenu kao polovnjak nego što je to bio slučaj sa 159 ili 157. Možda ne na nivou BMW-a, Mercedesa i Audija, ali bi trebalo dobro da „drži cenu“.

I mada smo konstatovali da nemačka premijum trojka nudi kompletnije automobile, ona definitivno zaostaje po pitanju  (spoljašnjeg) dizajna i u današnje vreme poželjnog „lifestyle“ momenta. Imidž Giulije je zaista upečatljiv.

Dakle, ono na čemu kompanija treba da poradi u bliskoj budućnosti je da u potpunosti neutrališe „sitne nedostatke“, koji jesu „sitni“, ali kada ih je previše, znaju da skrenu pogled prema plavo-belom „propeleru“.

Kome je ovaj model namenjen? Pored ljubitelja marke, svima onima kojima su dosadili nemački modeli i koji žele da se izdvoje iz „crno-sive“ gomile.

Model na našem testu, u srednjem Super paketu opreme, kreće od 37.290 evra. Ovde u obzir treba uzeti šta se sve dobija. Super paket podrazumeva brojne komponente, poput sedišta u kombinaciji koža-tkanina, dvostrukog hromiranog izduva, aluminijumskih pragova itd. Ono što treba naglasiti je da već u startu, u Giulia paketu opreme, ovaj automobil raspolaže izuzetno bogatim kompletom, tako da ovo možemo etiketirati kao njen adut.

Tekst i foto: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Dizajn, imidž, potrošnja, udobnost i pozicija za volanom, izazivanje emocija
	Loše strane:
	Sitni detalji koji kvare utisak, nepraktičan prtljažnik, nešto bučniji dizel motor

Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 10	Ukupno 9,5
Enterijer: 9
Kvalitet izrade
Karoserija: 9	Ukupno 8,5
Kabina: 8
Praktičnost
Karoserija: 8	Ukupno 8
Kabina: 8
Komfor
Napred: 10	Ukupno 9
Pozadi: 8
Vozne osobine
Upravljivost: 9	Ukupno 8,5
Performanse: 8
Šasija
Ogibljenje: 9	Ukupno 9
Kočnice: 9
Motor
Performanse: 9	Ukupno 9
Potrošnja: 9
Menjač
Preciznost: 9	Ukupno 9
Efikasnost: 9
Cena
Prihvatljivost: 7
Ocena: 8,61

(8277)