Početna Life Turizam Serijal o Mokroj Gori – III deo
Serijal o Mokroj Gori – III deo
0

Serijal o Mokroj Gori – III deo

112
0

Drvengrad i u selu grad… kako je to moguće?

Svedoci  u današnje vreme da sve veći broj ljudi napušta okvire svoje zemlje u potrazi za boljim životom. U čemu se ogledaju njihove pretenzije i potrebe? Da li je u pitanju isključivo težnja za većom količinom novca koji će im doneti sve blagodeti ovozemaljskog života? Možda ti ljudi jednostavno žele da svojim radom u inostranstvu omoguće sebi i svom potomstvu lagodan život u vidu Maseratija, BMW-a serije 5, 6…letovanja na Baliju i Tajlandu, zimovanja na atraktivnim alpskim destinacijama… Statistika kaže da oni van granica svoje zemlje ostaju prosečno do penzije, a da svoju zemlju na godišnjem nivou posete jednom ili dva puta, u zavisnosti od udaljenosti  lokacije na  kojoj žive. Ne shvataju da se novcem ne može kupiti svoja tradicija, običaji, kultura, koja bledi i postaje im strana… Njihova deca ne poznaju najrođenije članove familije, nikada uživo nisu videla kozu, ovcu, čuvarkuću, detelinu, uštipke… Bazirani na ajfon, tablet i MC Donald’s gube uvid u osnovne elemente tradicije svoje domovine.

Kao jedan od upečatljivih primera kako istaći, negovati i otrgnuti od zaborava kulturno nasleđe jednog kraja, a usput zaraditi dosta novca i učiniti mnogo ljudi srećnijim, je tvorevina Emira Kusturice. Čuveni Drvengrad na brdu Mećavnik u samom je srcu Mokre Gore. Ideja za realizaciju ovog kompleksnog i zahtevnog projekta javila se kada je poznati reditelj sa železničke stanice Jatare ugledao ovo brdo, koje je po njegovoj proceni bilo kao stvoreno da se na njemu sagradi grad. Izgradnja je počela za potrebe snimanja filma „Život je čudo“, da bi nešto kasnije njegova namena dobila totalno drugu dimenziju.

Kako je nastao Drvengrad, kako danas izgleda i ko ga posećuje?

Ovo jedinstveno srpsko etno-selo posebne arhitekture,  udahnulo je život Mokroj Gori koja se  nakon zatvaranja čuvenog hemijskog  giganta “Kotroman“ nalazila u izuzetno teško depresivnom stanju. Sastoji se od autentičnih drvenih brvnara koje su pronalažene na padinama Zlatibora i u Republici Srpskoj, dopremane na Mećavnik i postavljane na betonske temelje specijalno i ponaosob rađene za svaku od njih. Svaka drvena kućica danas ima neku gradsku funkciju. U nekima se nalaze restorani nacionalne kuhinje sa domaćim specijalitetima i organskom hranom. U jednoj je bioskop, čuveni Andergraund,  u kome se svakodnevno održavaju projekcije svetskih filmskih ostvarenja. Zatim, postoje prodavnice domaće radinosti i suvenira sa ne tako pristupačnim cenama prodajnih artikala.

Za ljubitelje dobre i kvalitetne knjige napravljena je biblioteka, a u poznatoj galeriji „Macola“, stravstveni umetnici i svi ostali gosti mogu se upoznati sa delima i tvorevinama samoukog umetnika Macole iz Požege. Opčinjen stvaralačko-kreativnim potencijalom ovog čoveka, Kusturica je ceo Drvengrad ukrasio njegovim rukotvorinama  i obezbedio mu izložbeno-prodajni prostor, kao reprezentativni centar njegovih realizovanih ideja.  Da doživljaj grada bude što veći, postoji glavna ulica koja nosi naziv po legendarnom piscu Ivu Andriću, dok su nazivi sporednih ulica i sokaka data takođe u čast istaknutih slavnih ličnosti, kao što su: Novak Đoković, Čkalja, Maradona, Če Gevara… Takođe, zatvoreni  bazen, sauna i teretana na raspolaganju su svakom gostu. U okviru Drvengrada centralno mesto zauzima trg popločan drvenim kockama i pružnim pragovima. Crkva u ruskom stilu, u vidu brvnare posvećena Svetom Savi zauzima bitno mesto ovog kompleksa i izuzetno je posećena za vreme praznika, kao i tokom cele turističke sezone. Osećaj povratka u davnu prošlost, upotpunjuju old tajmeri svuda unaokolo parkirani, kao i tufnaste žardjinjere sa muškatlama i čuvarkućom na svakom ćošku.

Drvengrad ima status grada-hotela sa četiri zvezdice, nešto poput Svetog Stefana na crnogorskom primorju. Za relativno kratko vreme grad od drveta je postao stecište mnogih poznatih domaćih i stranih ličnosti iz kulturnog i javnog života. Tome je doprineo filmski festival „Kustendorf“, koji se održava svake godine u januaru, kao i kultna manifestacija „Zavičajni dani“, koja je u junu. Džoni Dep i Monika Beluči su takođe bili gosti čuvenog reditelja, čiji dolazak i boravak su propraćeni velikim  medijskim interesovanjem, a nije tajna da je Dep dobio statuu u prirodnoj veličini, koja krasi ovaj živopisni kompleks.

Zbog velikog interesovanja turista koje vlada u sezoni, a nemogućnosti hotela u okviru Drvengrada da primi i udomi sve posetioce, mnogi od njih odlučuju se za smeštaj u privatnim kućama i apartmanima. Cene noćenja u ovim smeštajnim jedinicama su pristupačne, a u većini njih postoji  i mogućnost ishrane, najčešća solucija je noćenje sa doručkom. Kao svaki pravi domaćin koji je uvek na raspolaganju svojim gostima, Emir je i svoj dom stacionirao u okviru ovog drvenog kompleksa. U jednoj od pomenutih brvnara, on živi, radi i stvara. Dočekuje i ispraća goste, rado objašnjava kako je sve poče0, kako je danas, kakvi su planovi za budućnost. Kaže da mu je osnovna zamisao bila da stvori grad koji izgleda kao da se u njemu oduvek živelo, a nikada nije…

Nekada golo brdo a danas top destinacija turističke ponude Zapadne Srbije. Kovnica novca, prelepa etno slika koja obilazi svet, mesto o kome se priča i  piše…  i sve to zahvaljujući njemu. Zato, svi vi koji još niste bili na Mećavniku, nađite vreme, i učinite nešto korisno i kvalitetno za sebe i svoju porodicu. Dok šetate gradom usred sela, opijeni mirisom tulumbi i svežeg planinskog vazduha, dok čitate šaljive natpise na mnoštvu bilborda, podižete novac na bankomatu za koji je nepojmljivo da tu postoji,  zanešeni slikama prošlosti, obavijeni netaknutom prirodom, razmislite o svemu. Sledimo primer ovog coveka, ne dozvolimo da izgubimo prave vrednosti.

Čuvajmo najlepše iz Srbije za generacije koje dolaze.

Nadica Filipović

 

(112)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar