Kuba, maj 2016. godine
Hola amigos! Da preskočim tužnu priču oko gužvi na aerodromima, kako u Beogradu, tako i u Parizu, hrani u avionu, itd. i da odmah pređem na stvar. Na aerodromu „Hose Marti“ u Havani (izgovaraju „Abana“, akcenat je na „ba“) sačekao nas je naš novi najbolji drug Ramon, nosio je dres srpske fudbalske reprezentacije i podignuta tri prsta pa smo se lako našli. Prvi utisak sa aerodroma je da je skromno ali nije baš beda kakvu smo očekivali. Taksi vozila su žuta i među njima ima i novijih kola, Hyundai, Toyota čak smo videli i jedan Audi. Naravno, ima i oldtajmera, Chevrolet, Buick, itd. Ramon, pak, vozi Moskviča koji se raspada, smrdi na benzin i sav škripi, isto oldtajmer, ali ruski. Moskvič piči po autoputu, ne znam brzinu jer mu cajger ne radi ali nema gužve pa brzo stižemo do Havane. Prolazimo Trg revolucije i veliku sliku Če Gevare uz čuveno „Hasta la victoria siempre“, i stižemo do naše sobe za večeras. Izgleda skromno ali čisto, ostavljamo kofere i Ramon nas vozi do starog grada. Raj za turiste, stare zgrade, muzeji, trgovi ali subota je popodne pa je sve zatvoreno osim par barova.
Barovi su uglavnom državni pa sedamo u jedan da probamo lokalno pivo. Postoje samo 2 piva: Kristal (koje je lajt, kao Lav) i Bukanero (malo jači, kao Jelen). Naručujemo klopu, uzimamo neko meso na žaru koje je odvratno i nastavljamo dalje. Ramon hoće da nas odvede u bar sa najboljim mohitom u gradu. Nažalost, taj bar, koji je u stvari lobi nekog hotela, je već zatvoren pa ništa od mohita. Na izlazu iz hotela srećemo pravoslavnog popa, Ramon ga startuje i kaže da smo „orthodox brothers“ a pop nam se obraća sa „Hristos voskrese“. Odgovaramo sa „Vaistinu voskrese“, pozdravljamo se i odlazimo dalje. Ramon inače gotivi Srbe, čak je i bio u Srbiji i zna par reči na srpskom, npr. „nema problema“, „polako brate“ i naravno par psovki. Ramon nas vodi po centru, koji je već sada skoro pust, i stižemo do jednog njegovog stana koji izdaje turistima. Stan je pristojan ali je okruženje sablasno, međutim kaže da je bezbedno jer nema krimi grupa, droge, oružje ne može da se nađe, očigledno da vojna diktatura može da ima i nekih dobrih strana. Odlazimo na još jedno pivo, glava kljuca, ipak je prošlo više od 24h otkad smo ustali iz kreveta. Uz škripu ruskog gvožđa, stižemo do naših soba i ubrzo tonemo u dubok san.
Drugi dan je počeo selidbom na novu lokaciju, kuću koju pripada Alexandru Malleti, jednom od najpopularnijih bejzbol igrača na Kubi, a bejzbol je najpopularniji sport i kažu da uredno delju Amere kad igraju reprezentacije. Kuća je sjajno sređena, bazen, roštilj, spremačica, domar, čuvar. Ostavljamo kofere i odlazimo na plažu. Plaža je takođe izuzetna, boja neba i vode su sjajne, voda topla ali vetar duva pa malo kvari utisak.
Isprobavamo jastoga, škampe i ribu, okej ali nista specijalno, generalno klopa za sada nije nešto, mada mohito i pinja colada dramatično popravljaju utisak. Piće je stvarno jeftino, malo pivo je 1,5 CUC, kokteli 3-4 CUC (1 CUC=1 USD). Ramon odlazi da završava neke svoje poslove, vraćamo se taksijem, hvatamo Ladu na obližnjoj taksi stanici i u auto nam se uvaljuju neki pajtosi vozača, ’ladno se voze sa nama do centra, naravno da ništa nisu platili, plus su nas sve vreme smarali kako imaju za prodaju kuću na moru i kako je to „ekstra“ prilika za nas. Temperatura je inače oko 30 stepeni preko dana ali se lokalci ne kupaju u moru jer im je hladna voda, kažu čekaju jul-avgust, kad je i temperatura vode oko 30 stepeni. Ramon dolazi po nas i idemo na klopu, neko mesto gde jedu lokalci, dobro mesište za male pare. Idemo posle toga u obilazak čuvenog hotela National iz 1930., nekadašnje stecište mafije, ima ga i u Kumu 2.
Pun je gostiju iako je regularno noćenje 299 CUC. Oči nam se sklapaju jer nas džet leg i dalje drži ali odlazimo do nekog private kluba na još jedno piće, pun je devojaka i nas trojica, sve su oskudno odevene i napadno našminkane, gledaju nas i smeškaju se, pravi bordel sa muzikom. Poslednjim atomima snage završavamo pića i odlazimo, nešto da ostavimo i za sutra.
Treći dan počinjemo doručkom pored bazena, klopa je kačkavalj, šunka i jaja (što će biti slučaj svih deset dana), ne baš upečatljiva, ali je ambijent sjajan, dolazi Ramon i čestita mi rođendan na srpskom sa „Sreča nova godina“ 🙂. Odlazimo do agencije da ugovorimo neke ekskurzije, da vidimo i nešto van Havane.
Nastaviće se…
(588)
