Dodge Challenger SRT Demon (2018)

„Đavo vozi američki muscle“

Još se nije slegla prašina ni oko Challenger Hellcata od 707 ks kada je Dodge još jednom šokirao javnost – u ponudi će se naći još moćnija i lakša verzija sa performansama superautomobila. Posle velikog broja špijunskih slika i nagađanja tajnih poruka preko reklama, na ovogodišnjem sajmu automobila u Njujorku svetlost dana je ugledao Demon (đavo) i još jednom napisao stranice istorije.

Slavna istorija

Dodge Challenger je jedan od najslavnijih američkih muscle cars. Originalno predstavljen davne 1970. godine, Challenger je preko noći stekao status žive legende zahvaljujući svom svemogućem Hemi motoru, ali je slava kratko trajala. Samo četiri godine kasnije je stigao prvi kraj zahvaljujući novim standardima o izduvnim gasovima da bi oznaka ponovo bila korišćena tokom kasnih 1970-ih godina na Dodgeovoj verziji Mitsubishi Gallanta. Challenger je ponovo stigao na tržište 2008. godine kao jedan od četiri nova proizvoda Chrysler korporacije (ostala tri su bili Dodge Magnum i Charger i Chrysler 300) na platformi starijeg Mercedesa E klase. Od tada je ostalo malo veze sa nemačkim rođakom sa izuzetkom određenih delova ogibljenja, ali možemo zaključiti da je upravo Dodge naterao i Ford i Chevrolet da unaprede svoje velikane.

Naime, Challenger je uvek bio značajno teži nego Ford Mustang i Chevrolet Camaro pa je tako morao da ima i nadmoć u snazi da bi parirao po performansama. Čak i osnovni V6 model razvija preko 300 ks, tu su i nekoliko moćnijih V8 opcija, ali najveće iznenađenje je stiglo pre dve godine kada je debitovao Hellcat model. On je podigao snagu na 707 konja i maksimalnu brzinu na 323 km/h, a na stazi kao što je Nirburgring je ostvario bolje vreme nego Mercedes GT R i Ferrari F50.

Zašto baš Demon?

Nasuprot verovanju da veliča đavola, Demon je dobio ime po sasvim drugoj karakteristici. Naime, tokom ranih 1970-ih godina je postojao Dodge Dart Demon, a njegova inspiracija je bio Tasmanijski Đavo iz crtanih filmova. Slično kao i Tasmanijski Đavo, i Dart Demon je imao slične karakteristike – sitna građa, ali izuzetno moćan i jak (u slučaju Dodgea razlog je ležao u spomenutom Hemi motoru). Dodge ovih dana voli da koristi legendarne oznake, kao što su Scat Pack, T/A i Hellcat, pa samim tim se činilo da bi Demon bio idealna oznaka za automobil čiji je cilj da pokvari račune mnogima – iako on više nije sitne građe kao njegov prethodnik.

Ulična drag trka

Tokom poslednjih desetak godina, publika je mogla da naruči nekoliko različitih paketa za profesionalno drag trkanje, kao što su Mustang Cobra Jet, Camaro COPO i Challenger Drag Pak. Oni nisu imali VIN (serijski) broj pa samim tim nisu bili legalni na uličnu upotrebu u jednakoj meri kao i svaki drugi trkački automobil. Ford i Chevrolet su u međuvremenu proizveli veliki broj trkačkih proizvoda koji jesu legalni, kao što su Mustang Shelby GT350R i Camaro ZL1 1LE, ali oni su namenjeni vožnji na stazama. Sa druge strane, prvi čovek Chryslerovog SRT (Street & Racing Technology) Tim Kuniskis smatra da američke kupce i dalje najviše interesuje vreme na četvrt milje (402 metra) pa samim tim Demon je otišao u potpuno drugom pravcu u poređenju sa konkurencijom. I barem na papiru – sigurno nije razočarao. Kuniskis kaže da Demon ne samo što je uništio sve verzije Mustanga i Camara, već je istu sudbinu doživeo i mnogo hvaljeni Porsche 918, i to do tolike mere da je NHRA (National Hot Rod Association) ubrzo banovao Dodgeovog predstavnika iz razloga što nema „roll cage“ (nešto što se zahteva od svih automobila koji prelaze četvrtinu milje za ispod deset sekundi). I pritom da spomenemo da Demon košta tek deseti deo spomenutog 918.

Znatiželja je ubila mačku

Puna tri meseca pre zvaničnog predstavljanja, Dodge je počeo da privlači pažnju publike tako što je otkrivao određene detalje. Prvi put to se desilo početkom februara, kada je SRT objavio vest da će Demon biti značajno lakši tako što će izgubiti suvozačevo i zadnja sedišta (oni su i dalje dostupni kao opcija od jednog dolara). Sledeća slika je pokazala tablice savezne države Mičigen sa oznakom „#2576@35“ (kasnije otkriveno da označava težinu u funtama koja pada na zadnje točkove tokom kretanja i podatak da je Demon u stanju da pređe 35 inča sa podignutim prednjim točkovima), a zatim je usledila i slika VIN broja – podatak koji je bio veoma bitan, jer je označavao da je reč o serijskom proizvodu. Usledile su razne slike trkačkih delova kao što su gume, vešanje, menjač i hauba, a posle čak 13 detalja publika je konačno dobila priliku da se upozna sa serijskim modelom. Ono šta je publiku najviše interesovalo je koliko snage razvija i koliko je brz.

Ma kakav Hellcat?

Poslednje dve godine Challenger Hellcat i njegovih 707 ks iz V8 motora zapremine 6,2 litre se činilo kao impresivan broj. Demon je uspeo da podigne performanse na pozavidan nivo, a zahvaljujući većem kompresoru snaga skače na 808 ks.

Međutim, to nije sve. Za ekstra novac (nije poznato koliko, ali se Kuniskis nada da će biti jedan dolar) kupac može da dobije nešto što se zove „Demon Crate“, koji dodaje uže prednje gume, novi kompjuter i još nekoliko moćnijih trkačkih delova. Ono šta je možda još bitnije je što sa takvim paketom opreme Demon je u stanju da ide i na gorivo većeg oktana, čime snaga skače na još većih 840 ks dok u oba slučaja obrtni moment iznosi 1.044 Nm na 4.500 o/min. Svi modeli takođe dolaze sa dodatne dve uže gume, a cilj je da vozač stigne na stazu sa standardnim gumama i onda ih zameni sa užim da bi se dobile veće performanse.

Iako Hellcat i Demon dele spomenuti V8 motor, između njih postoji čak 97 razlika. Dodge kaže da su samo blok motora i cilindri identični, dok je svaki ostali deo detaljno modifikovan. Kompresor je povećan sa 2,4 na 2,7 litara, a njegov pritisak sa 11,6 psi na 14,5 psi. Veće promene je pretrpeo i osmostepeni automatski menjač, koji je ujedno jedina opcija.

Na stazi

Razviti tako veliku snagu i nije problem, ali je prebaciti na asfalt svakako jeste. Iz tog razloga, Dodge se obratio profesionalcima iz NHRA šampionata. „Launch control“ je poseban i veoma sličan trkačkim automobilima, pa tako svaki novi vlasnik prvo mora da prođe kroz časove učenja pre nego što preuzme svoj Demon. Na takvim časovima oni će biti učeni od strane profesionalnih vozača kako da podese snagu, pritisak u gumama i obrtaje. Ovaj automobil pruža i poveći monitor sa obaveštanjima šta se dešava u automobilu kao i upozorenjima koliko je vremena potrebno da se motor „ohladi“ pre nego što vozač može da se vrati na stazu.

U svakom slučaju, u idealnim uslovima Demon ubrzava do 100 km/h za 2,1 sekundu, do 160 km/h za 5,1 sekundu i prelazi četvrtinu milje za 9,65 sekundi pri brzini od 224 km/h. To čini ovaj automobil bržim nego Tesla Model S, koji drži rekord kao najbrži serijski automobil na svetu do 100 km/h, ali tu postoji i jedna „mana“. Naime, Model S je ostvario svoje vreme na standardnom asfaltu dok je Demonu bila potrebna profesionalna NHRA staza gde se gume „lepe“ pri polasku. Na standardnom asfaltu ubrzanje će da iznosi oko 0,2 sekunde sporije, što je i dalje veoma impresivno.

Dizajn & enterijer

Demon je zasnovan na standardnom Challengeru, ali pored mehanike između njih postoji i veliki broj dizajnerskih promena. Već na prvi pogled se može primetiti poveći otvor na haubi za bolji usis vazduha dok su nešto izmenjeni farovi i prednji branik modifikovani u poređenju sa onim na Hellcatu. Najlakši način za prepoznavanje leži u širini pošto je Demon za oko desetak centimetara širi zahvaljujući svojim gumama. Demon je dostupan i sa specijalnim 18-inčnim felnama koje nisu u ponudi na ostalim modelima.

Kada je reč o enterijeru, on se nije promenio u velikoj meri. Demon pruža monitor veličine 8,4 inča, ali on nije tu radi povezivanja sa mobilnim telefonom već da bi pružio potrebne informacije o performansama i podešavanjima. Kao što smo spomenuli, samo vozačevo sedište je standardno da bi se smanjila težina za 40 kg, ali suvozačevo i zadnja sedišta su dostupna samo za jedan dolar.

Veliki rizik

Dodge planira da proizvede samo 3.000 primeraka za američko tržište i još 300 za tržište Kanade. Početna cena će da iznosi oko 85.000 dolara, ali nema sumnje da će kupci morati da plate i do tri puta veću cifru koliko žele da postanu jedan od s(p)retnih vlasnika. Pa šta bi onda mogao da bude problem? Kritičari će reći da bi pametnija strategija bila investirati u proizvod koji bi doneo veći profit kompaniji, posebno zato što Fiat-Chrysler grupa i nije baš najbolje stojeća. Gorivo svakako neće uvek biti jeftino, a sadašnji način razmišljanja je bio upravo onakav kakav je bankrotirao kompaniju pre desetak godina.

Sa druge strane, Dodge objašnjava svoje poteze podatkom da američka publika voli dimenzije i snagu, a kao dokaz spominje poslednju specijalnu verziju, Scat Pack, koja trenutno čini oko 17% ukupne prodaje Challengera. Možda najbolje objašnjenje je pružio predsednik kompanije Tim Kuniskis koji je izjavio: „Nekada morate da ignorišete statistiku, istraživanja i mišljenja eksperta, a najviše od svega – finansijski tim“. Bilo kako bilo, Dodge već sada prima narudžbe, a prvi primerci će biti isporučeni kupcima u narednih nekoliko meseci.

Zoran Tomasović 

(3480)