Zašto sam kupio BMW X5 a ne BMW X6

Otkud uopšte BMW

„Trbuhom za kruhom“ krilatica me je odvela u mnoge firme. Revizor je zadužen da testira poslovne knjige klijenta i iznese svoj sud o objektivnosti istih. Nešto slično poput novinara koji testira automobile. Suštinski, razlika je mala, uz svu nespojivost između testiranja automobila i faktura. Tako sam radio za apeninske, alpske, anglosaksonske i nemačke firme.

Druženja sa majstorima dizajna su bila uvek inspirativna, sve dok su se odigravala mimo kancelarija, a najrelaksiranije sam se osećao u radu sa potomcima majke Dunava. Italijani su, naime, vedri, opušteni, duhoviti, inteligentni i vrlo zainteresovani za sve lepo što život može da pruži. Nemci, zato, uz začuđujuće primese svega toga italijanskog, su još i odgovorni, ozbiljni, pouzdani i organizovani. Bože moj, u Nemačkoj bih mogao da živim, shvatam sad, samo da nauče moravac. Dešavaju se greške i njima, ljudi smo naravno. Ali ono što ih čini liderima je njihova prateća sekiracija, što je najjača garancija da takvih grešaka više neće da bude.

Ili ajmo ovako, od prošle godine imam Bosch rernu, a iznad nje Candy mikrotalasnu peć svemirskog dizajna. I da ne radi, kupio bih je bez razmišljanja. Posle pet dana, razlika u časovnicima instaliranim na obe peći je bila 4 minuta. Pogađate koji je tačan! Ustvari superevropljanin bi bio po majci Italijan a po onom „ravnopravnom“ polu Nemac. Svi mi ostali, nešto smo između.

Sa ovakvim pogledima na EU prilike, odoh u Mercedesov salon da se raspitam za tadašnji ML. Čim je postalo jedva vidljivo ubeđenje prodavca da se Sunce vrti oko Mercedesa, eto nas na Adi.

Sparkling Brown X5 sam spazio među poslednjim automobilima u salonu. Cilj je bio X6. Ovakav praktičan (Jarac/Devica), naravno, prvo na zadnja sedišta. I ja uđoh u auto, glava je ostala u salonu. A nama zemljanim znacima je srce u glavi. I manje više, tu je bio kraj dilemama. Nešto kasnije na testu imamo BMW X6. Da li sam pogrešio prilikom kupovine? Vratimo se automobilima.

Par koraka dalje od X6, stvarno Sparkling a jedva primetno Brown X5, upadljiv jedino po svojoj veličini. OK, ljubav na drugi pogled je najtrajnija. Otvaram gepek, inspekcija zadnje klupe. Utisak je da, sve i da nisam menjao devojke kroz život (tačnije one mene) da bih sve njih mogao da spakujem za more sa sve toaletom. 650 litara prtljažnika, pod pozadi bez centralnog tunela, mesta za glavu napretek imali bi čak i naši političari. Sedam na vozačko mesto (i evo sedim već više od 40 prelepih hiljada kilometara), VAUUU.  To je to. Toliko skladno, ukusno, solidne izrade, sa mnogo prirodnih materijala. Klasična kožna sedišta koja za razliku od sportskih, nikada neće da ti kažu koliko dugo i puno voliš da jedeš, intarzije od teksturiranog braon drveta. Enterijerom ne dominira crna boja – prava stvar. Preglednost sa vozačevog mesta bez konkurencije. Prvi utisak nikad, ali nikad ne vara, ma koliko nama teško bilo ponekad da to prihvatimo.

Nekoliko dana kasnije, radovao sam se svakom pogledu kroz prozor u dvorište. Moj si!

Ako X5 nije upadljiv onda je X6 nemoguće ignorisati. Dizajn mu je kontroverzan a takvim ga čini silueta zadnjeg dela automobila oblikovana u kupe formi. Nekima se dopada, drugi su alergični. Indiferentnih nema. Ko želi da privuče pažnju, na pravom je mestu. Enterijer test modela, u dubokoj žalosti, crnini hoću reći. Ali ne ostavlja dilemu u pogledu kvaliteta materijala i izrade. Jednostavno perfektno. Sportska sedišta sa memorijom, podesiva u više smerova od kružnog toka u centru Pariza, u dobitnoj kombiniciji alkantara/koža. Brušeni aluminijum se odlično uklapa u ambijent kao i digitalna komandna tabla. Ono što mi se u X6 definitivno više dopalo se odnosi na kožom presvučen prostor iznad centralne konzole. Koliko god me X5 oduševio ponudom prostora (posebno nazad) i praktičnošću, toliko je ovde X6 platio cenu pominjanog dizajna.

Prostora na zadnjoj klupi ima osetno manje, naročito za glave. Razlika se meri jednom širinom pesnice. S obzirom na to da su mi dlanovi kao u Muse Kesedžije, verujte da je značajna razlika. Prtljažnik je plići u odnosu na X5 i prilično višeg utovarnog praga, što ga još jednom udaljava od racionalnih kupaca porodičnih automobila.

Mnoge merne jedinice su dobile ime po naučnicima koji su otkrili te pojave. Za mene, mera udobnosti je, bez premca Citroen C5. E, pa nije više. Sa klasičnim oslanjanjem, i standardnim 18-inčnim run flat gumama, auto se ponaša kao da plovi, lebdi, baš kao C5. Međutim, prve krivine, radoznalog vozača svog prvog BMW-a, su otkrile ono gde X5 nije baš kao C5. Auto koji je pola centimetra niži od mene, težak  preko 2.115 kg, je prolazio bezobraznom brzinom kroz zavoje, sa manjom amplitudom naginjanja od mene posle dve loze.  Nikad ne pijem kad vozim a poređenje je stilski izraz. Pristalica sam apsolutne netolerancije prema drumskim siledžijama bilo koje vrste.

Za razliku od X5, u osnovnoj postavci je X6 bitno tvrđe podešen a naš primerak je imao i M adaptivno oslanjanje. Uz miks pneumatike od 20 inča (3 centimetra šire nazad), je ostao i dalje dovoljno udoban a još stabilniji od X5. Stvar lične preferencije, razumem ljude kojima bi više prijalo oslanjanje kakvo je na kupe verziji, moja narav je mirnija. Što je vožnja dinamičnija, oslanjanje X6 je superiornije.

Nijedan od ovih modela ni ne može da se kupi bez 8-stepenog ZF menjača i to je pravi potez. I ko bi hteo da pogreši sa izborom transmisije, BMW ga je onemogućio u tome. Agregat u X5 ima 2 litre zapremine uz 450 Nm i 160 kW. Samo 8,2 sekunde i već si na 100 km/h.  Mala zapremina za ovu masu? Ma nema šanse, pogotovu nakon modernizacije koja sada rezultira sa 500 Nm i 231 ks. Pa toliko je pre 10 godina imao 3,0-litarski dizel šestocilindraš sa danas prevaziđenim menjačem, a verovatno je bio teži . I vremeplov kroz cenovnike otkriva da današnji X3 košta kao X5 iz tog vremena. Zaboravljamo da je današnji X3 po dimenzijama (o karakteristikama da ne pričam) bezmalo identičan tadašnjem X5.  Znači, ravnomeran razvoj snage, linearna ubrzanja, o turbo rupi se pričalo mnogo davno. Kombinacija ovog agregata i menjača, uz za ovu klasu neizbežni xDrive, rezultira potrošnjom u gradu oko 10 litara, na autoputu oko 7,5 litara. Rekord u niskoj potrošnji sam postigao u februaru na deonici dužine 693 km od čega je 90% voženo slovačkim „Ibarskim“ a ostatak na poljskom autoputu maksimalno dozvoljenom brzinom 150 km/h.  Sve to – 43,66 litara premijum dizela (6,3l/100 km).  Papučicu gasa  sam tretirao, uostalom, kao devicu spremnu da izgubi oreol čednosti sa mnom. Zaista fascinantno. Na svakih dvadesetak hiljada km neophodno je dopuniti AdBlue, što košta koliko i pola rezervoara dizela.  Čak i u Eco Pro modu, auto ima dovoljno snage za tečnu vožnju.  Zvučna izolacija je odlična, a pogledom kroz prozor veoma prozračnog automobila nikad nećete znati koliko brzo se zaista krećete.

X6 pogoni agregat koji ima zapreminu od 3 litre a oznaku 40d je dobio zahvaljujući većoj izlaznoj snazi i Njutn metrima u odnosu na 30d. Znači, 230 kW i 630 Nm. U režimu vožnje koji karakteriše emotivno spokojne osobe, razlika u odnosu na X5 (sa najslabijim motorom koji se ne ugrađuje u X6) je potpuno neprimetna. Međutim, pogodi li vas pesma u izvođenju Harman Kardon orkestra kristalno jasnog zvuka, i podseti na prvu ljubav (koja je otišla sa drugim), pa pritisnete jače papučicu gasa, razlika u snazi postaje više nego očigledna. Još upadljivija je u režimu Sport ili Sport +- Razlika u snazi motora je veća u odnosu na razliku u potrošnji goriva. 11,8 litara kombinovane vožnje je očitao putni kompjuter. Odlična zvučna izolacija nije mogla da sakrije veću buku koju pravi jači agregat u X6, u odnosu na X5. Ništa zabrinjavajuće.

Mišljenja sam da snažnije opcije u ponudi od one u X5, ne donose toliko veliku dodatnu radost, koliko više koštaju i u nabavci i u eksploataciji.  Pogon je permanentan 40:60, a kočnice su uz pomoć ventilirajućih diskova i jednako su efikasne. Vožnja po gradu je, obzirom na dimenzije oba modela (ponajviše širinu 1,94 metra), zadivljujuće lagodno iskustvo.

Vrednost elektronskih sistema stabilnosti u X5 sam u realnom životu shvatio, vraćajući se izmučen od prehlade s daljeg putovanja. Po kišnom noćnom vremenu, zagledah se prvi put u pano iznad autoputa… „Neko te voli…“ vozeći blago nedozvoljenom brzinom. Kog muškarca u letu, ne bi zaintrigiralo ovako nešto? Sekund kasnije, na tridesetak metara udaljenosti ispred mene veliko kombi vozilo. Panični prelaz u levu traku. Auto je bio u „lambada“ modu možda sekundu i po, meni je delovalo život i po… Svaka čast današnjim inženjerima.

X5 je relativno bogat opremom, nema smisla pobrajati je. Međutim, u poređenju sa ovim X6 deluje skromno (nikako u vizuelnom smislu, više po kvantitetu). Razlike koje donosi M paket su nešto bez čega može da se živi (sportska sedišta, M volan, M oslanjanje, aerodinamički dodaci…), panorama krov sa skromnom površinom i malim otvorom za vazduh, kao i multifunkcionalna digitalna komandna tabla – takođe. Što se tiče muzičkog sistema, zaista je odličan, ali ni cena nije mačiji kašalj. Definitivno plus za X6 ide zbog LED adaptivnih svetala i sistema kamera (posebno zbog zastrašujuće loše preglednosti unazad – gledano iz retrovizora X5 koji tu briljira). Obavezna doplata.

Ah, da off-road. S obzirom da nisu namenjeni ni lovcima, još manje lovokradicama, prilično nebitno. Odlična trakcija po snegu, klirens popriličan. Za odlazak na Kop (provereno više puta) više nego dovoljno. Ipak, imao sam priliku da vozim više modela BMW kao učesnik Đurđevdanskog Generation X Showa. Testirani X6, tom prilikom sam prvi put vozio. X5 i X6, X4 i X1, i to sa letnjim gumama uglavnom od 20 inča, uz isključenu kontrolu proklizavanja. Savladavali su umerene do ozbiljne izazove bez tenzije. Lako je BMW-u da ove test automobile reciklira nakon balkanskog testa.

Upravljanje je u BMW maniru. Raspored mase, svi znaju, u rasponu 50:50 do 54:46, zavisno od izbora motora i opreme, znači bravo carevi, zaradili ste platu. Evo jednog zapažanja nedostojnog BMW imidža: primećujem obrise nestabilnosti pri vetrovitom vremenu na brzinama prikladnim autoputu kod X5.

Oni lepršavi, razdragani i šarmantni tipovi su stvorili na moje veoma prijatno iznenađenje Pirelli Scorpion Verde pneumatike, koji prate ostatak nemačkog potencijala briljantno. Isto važi i za 420i Cabrio. Nisu samo Pirelli kalendari spektakularni, evo potvrde. Međutim, pneumatici na X6, iako istog proizvođača, su posle 11 hiljada kilometara znatno istrošeniji nego oni na X5. Ovo mi samo kaže da ljudi koji koriste test vozila imaju respekta prema ovim divnim mašinama, mnogo manje nego Turci prema srednjevekovnim Srbima. Gde će im duša?

Glavna zamerka na X5 (a i X6 je iste visine) se odnosi na neophodnost korišćenja hoklice ili slične pentrajuće sprave, kako bi mu oprao krov.

Lepo je konzumirati proizvode nemačkog inženjeringa, posebno ako imaju italijanski začin. Za obrnuto, hm, nisam baš siguran.

Zaključak

X5 je prijatelj porodice, voli sve putnike punim srcem. U ovom autu nema trinaestog praseta. X5 je zaista Kralj Automobila. Kako svaka porodica ima bar jednu crnu ovcu, jednog buntovnika koji je uz divlju narav, pomalo zapostavio školu, oblači se u crno tako i X5 ima svog mlađeg brata. Iz nekog razloga, ovog goropadnog žene prosto obožavaju. Niko ne zna zašto.

Ja nisam pogrešio u izboru, ali i ,godine su izbrusile onu goropad u meni od pre 25 godina.

Ah da, za razliku u ceni može da se kupi 318d uz X5 (ukupno 381 ks na 8 točkova).

Vi birate, ja sam izabrao!

(Treba napomenuti na kraju da su sada redovni servisi na svakih 20.000 kilometara ili godinu dana. Ranije je periodika bila na 12.000 pređenih kilometara).)

Tekst: Zvezdan Božinović

Foto: Pavle Barta

(55503)