Početna Istorija Velika nemačka trojka E segmenta – Mercedes-Benz E klase (I deo)
Velika nemačka trojka E segmenta – Mercedes-Benz E klase (I deo)
2

Velika nemačka trojka E segmenta – Mercedes-Benz E klase (I deo)

6.19K
2

Trijumvirat

Mercedes-Benz E klasa (I deo)

Trijumvirat je drevni latinski naziv za vladavinu tri moćnika, koji potiče iz burnog perioda tranzicije rimske republike u imperiju. Istorija nam je, međutim, pokazala da su u oba najpoznatija slučaja ovog oblika političkog upravljanja, pre oko dve hiljade godina, članovi i prvog i drugog trijumvirata zapravo intenzivno radili na tome da ostvare apsolutnu vlast i neograničenu moć, da bi se u oba slučaja na kraju sukobili i u otvorenom ratu. Naslov za ovu seriju od tri članka, da smo svećom tražili, ne bismo bolje smislili.

U periodu koji nam sledi, odmah posle zimskih praznika, dolazi nam što novi model što „generalno restilizovana“ varijanta sva tri dominantna igrača u E segmentu. Uostalom, već neko vreme i nema prevelike razlike u inženjerskom i dizajnerskom smislu između ova dva termina (osim za potrebe marketinške strategije), jer se u naše globalističko doba razne tehnologije, sistemi i komponente, pa i stilski detalji, prenose sa generacije na generaciju, kao i u segment iznad ili ispod, po potrebi. E segment inače, po mišljenju mnogih stručnjaka u oblastima ekonomije i marketinga u automobilskoj industriji, za većinu vodećih svetskih proizvođača predstavlja „najvažnije pojedinačno oružje“ u bespoštednom tržišnom ratu.

Mislimo, naravno, na tri najvažnija „večita rivala“ u ovom segmentu, na dragulje nemačke automobilske industrije, Audi A6, BMW serije 5 i Mercedes E-klase, da ih ravnopravnosti radi navedemo azbučnim redom.

Odlučili smo stoga da vam, poštovani čitaoci, možda pre svega za one nešto mlađe među vama, pokušamo da kroz malu seriju od šest članaka napravimo svojevrstan vremeplov, kroz razne generacije ova tri vrhunska modela, od njihovih neposrednih prethodnika, preko (po našem mišljenju) najvažnijih momenata i (pod)modela tokom decenija tržišnog trajanja, do najava onoga šta bismo mogli da očekujemo i čemu da se nadamo u neposrednoj budućnosti.

Bez ikakvih pretenzija da ova tri modela kroz sve njihove generacije, varijante i izvedbe „rangiramo“, odlučili smo da prvi od tri dela ovog teksta posvetimo „rodonačelniku E segmenta“, modelu o kome kao da nikad nije previše napisano i evergrinu velike limuzine i karavana, koga smo ponekad viđali i viđamo i u kupe verziji, a već neko vreme nam se nudi i kao luksuzni kabriolet, dakle, o Mercedes-Benz E klasi. Dvojici njegovih najvatrenijih „krvnih neprijatelja“ pisaćemo kasnije ovog meseca.

 

Geneza imena E klase 

Generalno se smatra da je E klasa pod ovim imenom nastala upravo iste, u našoj zemlji vrlo turbulentne, ratne i inflatorne 1993. godine.

Za ovu godinu vezuje se preimenovanje i uniformisanje naziva nekih od tadašnjih modela Mercedesa (nešto slično, ali u daleko manjoj meri, dešava se i danas sa imenima nekih njihovih modela) i prebacivanje slovnog dela oznake ispred broja koji je, kao i do tada, pretežno vezivan za radnu zapreminu motora (u kubnim centimetrima). Naravno, naziv određenog osnovnog modela i pre i nakon te 1993. godine bio je najčešće, mada ne uvek, u formi WXXX, pri čemu je W bila oznaka da se radi o automobilu (Wagen), dok cifre XXX jednoznačno određuju model i taj broj nema nikakve veze sa tehničkim podacima vozila. Ona druga, „marketinška“ alfanumerička oznaka konkretnog (pod)modela, oznaka koja se obično nalazi na kraju vrata prtljažnika ili na nekom drugom mestu na „repu“ vozila, pretežno se odnosi na tip i oblik karoserije i druge tehničke podatke, na primer na to da li se radi o dizel ili benzinskom motoru (slovni deo oznake), dok numerički deo, kao što smo rekli, po pravilu (ali ne uvek) ima veze sa zapreminom motora. Ukoliko se odnosi na zapreminu motora, taj numerički deo obično je trebalo pomnožiti sa deset, da se dobije zapremina motora u kubnim centimetrima (na primer, oznaka 300E značila bi da se radi o zapremini od oko 3000cm3, odnosno o trolitarskom motoru), dok je kod AMG modela, o kojima će kasnije biti mnogo više reči, brojku trebalo pomnožiti sa sto. Kažemo po pravilu, jer je čest slučaj da su motori iste zapremine nosili različite numeričke oznake (poput modela E270 i E320, na primer), ali je veći broj označavao motor veće snage ostvarene iz praktično iste konstrukcije i zapremine. Možda zvuči pomalo komplikovano, ali imam običaj da kažem da je sa oznakama Mercedes-Benz vozila stvar slična kao sa engleskim pravopisom: najbolje je da jednostavno zapamtite kako se određeni model ili podmodel zovu i da se ne pitate previše zašto je to tako.

Upravo tu dolazimo do nastanka oznake E. Ovo slovo prvobitno je, kod prethodnika današnje E klase iz 1960-ih godina, označavalo motor sa ubrizgavanjem goriva (nemački: Einspritzmotor). Kao takvo, dodavano je na kraj oznake modela ili podmodela, da naglasi za ono doba naprednu tehnologiju rada motora. Takođe, kod modela sa dizel motorima, brojčana oznaka se po pravilu završavala slovom D. Prilikom „uvođenja reda“ u označavanje svojih automobila, 1993. godine, Mercedes je kod svojih limuzina i karavana više srednje klase premestio slovo E ispred brojčane oznake, kao što je uostalom uradio i sa kompaktnijim modelima novonastale C klase, velikim luksuznim limuzinama (S klasa), terenskim vozilima (G), luksuznim kupeima (CL), luksuznim kabrioletima (SL) i slično. Tako su po prvi put i dizel modeli „novoosnovane“ E klase poneli oznaku E (a ne samo benzinski „ajnšpric“ modeli), a objašnjenje da se radi o dizelu sledilo je iza numeričkog dela oznake i – E klasa je rođena!

 

Rađanje E segmenta

Ali, osvrnimo se najpre na njene prethodnike, u smislu tehnički naprednih, udobnih, prostranih limuzina, karavana i nešto manjeg broja kupe modela marke Mercedes-Benz, relativno snažnih i brzih za doba u kome su nastali, namenjenih pre svega dobrostojećim (zapadnoevropskim) porodicama, privrednim rukovodiocima, starešinama oružanih snaga i policije, kao i državnim funkcionerima koji nisu bili toliko visokog ranga da im „sleduju“ najskuplje limuzine ove marke.

Praocima E klase kakvu poznajemo obično se smatraju vozila čuvena pod imenom Ponton, koja su se proizvodila pod oznakom Mercedes-Benz 180 (W120) i 190 (W121), kako sa benzinskim, tako i sa dizel motorima, u periodu od 1953. do 1962. godine. Radilo se o prvim stvarno novim putničkim automobilima marke Mercedes-Benz nakon II svetskog rata, u limuzinskim, kupe i kabriolet varijantama karoserije, i sa četvorocilindarskim, a od 1956. godine i šestocilindarskim motorima (modeli Mercedes-Benz 220S/SE).

 

(na slici: Mercedes-Benz 190D W121)

 

Počev od 1961. godine, počinje da ih smenjuje model W110, poznat po „repnim perajima“ koja su tada bila u modi sa obe strane Atlantika. Model je startovao sa četvorocilindarskim benzinskim (model 190c) i dizel motorima (190Dc), kojima se prilikom osvežavanja modela sredinom 1965. godine pridružuju i verzije sa šestocilindarskim motorima. Od tada su modeli 200, odnosno 200D zamenili modele 190(D), dok je šestocilindraš nosio oznaku 230. Ova generacija ušla je u istoriju kao prva serija Mercedesovih modela kod koje je intenzivno ispitivana bezbednost putnika prilikom sudara (pre otprilike pola veka). Te prelomne 1965. godine pojavila se i preteča karavanske varijante karoserije, pod nazivom W110 Kombi.

(na slikama: motor M121 u modelu W110 iz 1964. godine – 1,9 litara, oko 80 ks; Mercedes-Benz 190D W110 iz 1965. godine; Mercedes-Benz 200D W110 iz 1967. godine)

 

Paralelno sa jačanjem zapadnonemačke industrije i ekonomije u drugoj polovini 1960-ih, rasla je i jačala kupovna moć građana, a sa njom i ponuda Mercedes-Benz vozila u ovom segmentu. Počev od 1968. godine usledili su modeli W114 i W115, sa potpuno novom šasijom.

Mercedes-Benz model W114, sa oznakama 230, 250 i 280, pokretali su šestocilindarski motori, dok su se pod haubom modela W115, čiji podmodeli su nosili oznake 200, 220, 230 i 240, nalazili četvorocilindarski agregati. Zapremine motora kretale su se u opsegu između dve i tri litre. Naknadno su se u ponudi pojavili i modeli sa pet cilindara, kao i kupe varijante modela W114 (od 1969. godine), sa šestocilindarskim motorima zapremine 2,5 i 2,8 litara, koje su u oznaci modela sadržale slovo C (Coupé). Model 250CE poznat je takođe i kao prvi Mercedes sa potpuno elektronskim sistemom ubrizgavanja goriva marke Bosch (1969. godine). I W114 i W115, u relativno malom broju primeraka, proizvodili su se i kao limuzine sa produženom verzijom karoserije.

Model W115 pokazao se kao veoma trajan i izdržljiv automobil, a verovatno ste čuli za grčkog taksistu koji je modelom 240D W115 iz 1976. godine prešao 4.600.000 km, što je Mercedes-Benz sa do sada najvećom poznatom kilometražom.

Ukupno je u periodu od 1968. do 1976. godine proizvedeno preko 1.900.000 vozila, od čega blizu 70.000 u kupe varijantama, dok su sve ostalo bile limuzine sa četvoro vrata.

(na slici: Mercedes-Benz 220D iz 1969. godine)

 

„Sto dvadeset trojka“

Gotovo da nema nikog od nas u zrelijim godinama, ko se ne seća prelepih, novih, belih, srebrnastih, „krem“ ili limuzina „boje slonovače“ iz našeg detinjstva, kojima su naši „gastarbajteri“, pretežno na radu u Nemačkoj i nešto manje u Austriji i Švajcarskoj, dolazili na odmor u Jugoslaviju. Najčešće se radilo upravo o čuvenom modelu W123, koji je postavio vrlo solidne temelje onoga što Mercedes-Benz E klase danas predstavlja.

Nama, u Jugoslaviji, bili su poznati i isti takvi automobili, ali mnogo češće lakirani u „ozbiljnu“ crnu boju karoserije, sa „domaćim“ civilnim, ili pak vojnim ili tablicama milicije, koji su takođe bili omiljena vozila jugoslovenskih državnih funkcionera „višeg-srednjeg ranga“, kao uostalom i ona „sto dvadeset trojka“ iz Balaševićevog spota o Banetu, „dobrom sinu“. Jednog od njih, u vrlo očuvanom stanju, koji je veći deo svog životnog veka proveo kao vozilo za pratnju visokih funkcionera i stranih delegacija, viđao sam do skora, godinama, na zadacima radarske kontrole brzine na prilazima Novom Sadu, i uvek bih oduzeo gas kada ga ugledam, ne iz straha da li će njegova posada zabeležiti da sam prekoračio brzinu, već iz poštovanja prema lepoj staroj limuzini-veteranu i njenoj posadi koja je održava u tako sjajnom stanju.

Mercedes-Benz model W123 proizvodio se od 1976. do 1985. godine, kada ga je nasledio takođe vrlo uspeli (i kod nas veoma popularan) model W124. U ovom periodu, proizvedeno je oko 2.700.000 vozila u svim njegovim varijantama, od čega oko 2.400.000 u formi limuzine sa četvoro vrata, oko 200.000 u karavanskom izdanju (sa oznakom T, koja se i danas koristi za Mercedes-Benz karavane) i skoro 100.000 kupe modela, sa oznakom C. Ostali slovni elementi u oznaci modela odnosili su se na tip motora, E za benzinske motore sa ubrizgavanjem goriva (Einspritzung), a D naravno za dizel motore.

Model W123 bio je i veći i prostraniji od svojih prethodnika, sa mnogo svežijim dizajnerskim rešenjima prednje maske i prednjih svetala, dok su elegantna, široka, „rebrasta“ zadnja svetla svojim izgledom pratila rešenja na luksuznoj limuzini W116, na sličan način na koji je dizajn zadnjeg dela modela W114/115 bio usklađen sa luksuznim limuzinama svog doba, modelima W108/109, pretečama današnje S klase.

Koliko je ponuda motorizacije kod generacije W123 bila raskošnija od prethodnika, najbolje govori tabela u nastavku, u kojoj su navedeni podmodeli iz game W123 i varijante njihovog pogona.

 

Model Godina Motor Snaga Obrtni moment
200 1976–1981 2.0 L M115R4 94 KS (69 kW) pri 4800 o/min 158 N·m pri 3000 o/min
200 1979–1985 2.0 L M102 R4 109 KS (80 kW) pri 5200 170 N·m pri 3000
200T 1980–1985
200D 1976–1979 2.0 L OM615 R4 dizel 55 KS (40 kW) pri 4200 113 N·m pri 2400
200D 1979–1985 60 KS (44 kW) pri 4400 113 N·m pri 2400
220D 1976–1979 2.2 L OM615 R4 dizel 60 KS (44 kW) pri 4200 125 N·m pri 2400
230 1975–1981 2.3 L M115 R4 109 KS (80 kW) pri 4800 185 N·m pri 3000
230E 1979–1985 2.3 L M102 R4 136 KS (100 kW) pri 5100 201 N·m pri 3500
230C 1977–1980 2.3 L M115 R4 109 KS (80 kW) pri 4800 185 N·m pri 3000
230CE 1980–1985 2.3 L M102 R4 136 KS (100 kW) pri 5100 201 N·m pri 3500
230T 1978–1980 2.3 L M115 R4 109 KS (80 kW) pri 4800 185 N·m pri 3000
230TE 1980–1985 2.3 L M102 R4 136 KS (100 kW) pri 5100 201 N·m pri 3500
240D 1976–1985 2.4 L OM616 R4 dizel 65 KS (48 kW) pri 4200 137 N·m pri 2400
240D Lang 1977–1985 od 02/79: 72 KS (53 kW) pri 4400
240TD 1978–1986
250 1975–1985 2.5 L M123 R6 129 KS (95 kW) pri 5500 192 N·m pri 3500
250 Lang 1977–1985 od 09/79: 140 KS (100 kW) pri 5500 od 09/79: 196 N·m pri 3500
250T 1978–1985
280 1975–1981 2.8 L M110 R6 156 KS (115 kW) pri 5500 222 N·m pri 4000
280E 1975–1985 177 KS (130 kW) pri 6000 229 N·m pri 4500
od 1978: 185 KS (136 kW) pri 5800 od 09/79: 235 N·m pri 4500
280C 1977–1980 156 KS (115 kW) pri 5500 222 N·m pri 4000
280CE 1977–1985 177 KS (130 kW) pri 6000 229 N·m pri 4500
280TE 1978–1985 od 1978: 185 KS (136 kW) pri 5800 od 09/79: 235 N·m pri 4500
300D 1976–1985 3.0 L OM617 R5 diesel 80 KS (59 kW) pri 4000 169 N·m pri 2400
300D Lang 1977–1985 od 09/79: 88 KS (65 kW) pri 4400
300D Turbo 1981–1985 3.0 L OM617 A R5turbodiesel 125 KS (92 kW) pri 4350 245 N·m pri 2400
300CD 1977–1981 3.0 L OM617 R5 diesel 80 KS (59 kW) pri 4000 169 N·m pri 2400
od 09/79: 88 KS (65 kW) pri 4400
300CD Turbo 1981–1985 3.0 L OM617 A R5 turbodiesel 125 KS (92 kW) pri 4350 245 N·m pri 2400
300TD 1978–1985 3.0 L OM617 R5 diesel 80 KS (59 kW) pri 4000 169 N·m pri 2400
od 09/79: 88 KS (65 kW) pri 4400
300TD Turbo 1980–1985 3.0 L OM617 A R5 turbodiesel 125 KS (92 kW) pri 4350 245 N·m pri 2400

 

Pored za ono doba izuzetno moderne (i kod nekih verzija prilično snažne) motorizacije, model W123 doneo je i brojne druge tehničke novine. Tako je ovaj model od 1980. godine bilo moguće kupiti i sa ABS-om (pre 35 godina!). Odmah zatim, postale su dostupne i opcije podešavanja položaja upravljačkog stuba po dubini, kao i vazdušni jastuk za vozača, dok su servo disk kočnice ubrzo postale standard na svim modelima iz game W123. Pogon je bio uparen sa petostepenim manuelnim menjačima ili četvorostepenom automatikom.

Enterijer je postao luksuzniji, sa izborom između MB-Tex tapacirunga od rupičastih veštačkih materijala, velura ili prirodne kože, kao i hromiranim detaljima i drvenim aplikacijama u kabini. Oprema je dalje obuhvatala diferencijal sa samozaključavanjem, spoljni retrovizor na strani suvozača (standardna oprema na karavanskim T modelima), elektropodizače stakala, centralnu bravu, brisače prednjih svetala, tempomat, servo upravljač, grejanje sedišta…

(na slikama: Mercedes-Benz 280E W123; Mercedes-Benz 280TE karavan; Mercedes-Benz 300CD turbodizel kupe)

Mercedes-Benz model W124 – zvanično prva generacija E klase

Koliko god se može reći da je W123 bio veliki korak u odnosu na svoje prethodnike, najmanje isto toliko može se reći i za napredak generacije W124 u odnosu na njega. Nasuprot tome što je model W123 bio i ostao limuzina srednje klase, mnoge od karakteristika modela W124 svrstavale su ga, međutim, u klasu iznad.

Možda po prvi put u E segmentu (a nekako paralelno sa sličnim trendom kod BMW serije 5, o čemu ćemo tek detaljno pisati), model W124 nije obavezno značio (mnogo) manje luksuza i snage nego kod luksuzne i skupe S klase (model W126), već je mogao da znači i stvar izbora kupca, koji se odlučuje za nešto manju, mladalačkiju i dinamičniju, ali vrlo snažnu, skupu i luksuznu limuzinu iz E umesto iz S segmenta, upravo na onaj način na koji se danas brojni kupci radije odluče, na primer za Audi RS6, BMW M5 ili E63 AMG, umesto za neki od modela iz game Audija A8, BMW serije 7 ili Mercedes S klase. Tome su znatno doprinele i tjunerske kuće, pre svega AMG (koji tada još nije bio u vlasništvu Mercedesa) i Brabus.

Model W124 u varijanti limuzine proizvodio se od 1984. do 1995. godine, kao karavan od 1985. do 1996. godine, kao kupe od 1987. do 1996. i kao kabriolet od 1992. do 1997. godine. Za to vreme, proizvedeno je ukupno preko dva i po miliona vozila ove klase, od rednih četvorocilindarskih motora zapremine u klasi dve litre, pa čak do moćnih V8 motora zapremine čitavih pet i šest litara, svi sa četvorostepenim i petostepenim manuelnim i automatskim menjačima, u zavisnosti od modela i delimično od želje kupca.

Kao i W123 pre njega, model W124 je nekim od svojih brojnih tehničkih inovacija pomerio standarde automobilske industrije svog doba, i to ne samo u svojoj klasi. Sa svojom aerodinamičnom karoserijom, odlikovao se najmanjim koeficijentom otpora vazduha u svojoj klasi u to doba. Imao je brisač vetrobrana asimetrične konstrukcije, pokretan elektro-motorom, koji je obezbeđivao bolju vidljivost u uslovima jakih padavina. Karavanska varijanta je kao serijsku opremu imala peta vrata koja nisu „lupala“ pri zatvaranju i budila komšije. Upravo na modelu W124 1986. godine debitovao je i Mercedesov sada već čuveni 4Matic, sistem pogona na sve točkove, čiji „potomak“ danas dominira najvećim delom čitave game Mercedes-Benz vozila.

Tokom tržišnog veka modela W124, pojavile su se i razne specijalne serije, koje su se odlikovale dodatnom snagom, luksuzom i individualnošću, kao što su bile opcije Sportline, luksuzna limitirana serija Masterpiece („remekdelo“) pred kraj proizvodnje modela W124, ali i AMG i Brabus modeli. Kao što smo u uvodu već pomenuli, tokom 1993. godine došlo je do izmena u sistemu označavanja Mercedes-Benz vozila, pa je slovo sa kraja oznake „preskočilo“ na početak, te je tako, na primer, model 500E postao E500 i slično.

Napomenimo još i da je poznati južnokorejski SsangYong Motor Company (koji je danas deo Mahindra & Mahindra grupacije) svojevremeno otkupio projektnu dokumentaciju modela W124 i na bazi njegove produžene varijante proizvodio sopstvenu „direktorsku“ limuzinu SsangYong Chairman.

Još je posebno interesantno spomenuti rasnu sportsku limuzinu 500E, koja je projektovana u saradnji sa Porscheom, koji je bio zadužen za konstrukciju šasije i ogibljenja, kao i za sklapanje čitavog automobila. Model 500E pokretao je snažni V8, model M119, zapremine pet litara, dok je karoserija bila nešto niža i šira od standardne limuzine W124.

Kratak tabelarni prikaz motorizacije modela iz generacije W124 dat je u nastavku, a kao što ćete videti, radilo se o još mnogo bogatijoj ponudi opcija pogona u odnosu na model W123.

 

Motor Broj cilindara Snaga Obrtni moment 0–100 km/h (s) Maks. Brzina
 
Benzinski
2.0 8V R4 105 KS (77 kW) 160 N·m 12.6 187 km/h
2.0 8V R4 109 KS (80 Kw) 170 N·m
2.0 8V R4 118 KS (87 kW) 172 N·m 12.0–14.0 175–190 km/h
2.3 8V R4 132 KS (97 kW) 198 N·m 10.4 204 km/h
2.0 16V R4 136 KS (100 kW) 190 N·m 11.5–12.1 183–200 km/h
2.3 8V R4 136 KS (100 kW) 205 N·m 11.2–13.5 185–200 km/h
2.2 16V R4 150 KS (110 kW) 210 N·m 10.6–11.1 193–210 km/h
2.6 12V R6 160 KS (118 kW) 220 N·m 8.7 218 km/h
2.6 12V R6 166 KS (122 kW) 230 N·m 10.0–10.5 205–215 km/h
2.6 12V R6 170 KS (125 kW) 240 N·m 7.9–8.8 210–232 km/h
3.0 12V R6 180 KS (132 kW) 255 N·m 8.5–9.9 204–225 km/h
3.0 12V R6 188 KS (138 kW) 260 N·m
2.8 24V R6 193 KS (142 kW) 270 N·m 9.1 230 km/h
2.8 24V R6 197 KS (145 kW) 270 N·m 8.8–9.1 213–220 km/h
3.0 24V R6 220 KS (162 kW) 265 N·m 7.8–8.4 217–237 km/h
3.2 24V R6 220 KS (162 kW) 310 N·m 7.8–8.3 235–243 km/h
3.6 24V AMG R6 272 KS (200 kW) 385 N·m 7.0–7.2 250 km/h
4.2 32V V8 279 KS (205 kW) 400 N·m 6.8 250 km/h
5.0 32V V8 320 KS (235 kW) 480 N·m 5.9 250 km/h
5.0 32V V8 326 KS (240 kW) 480 N·m 5.9 250 km/h
6.0 32V V8 381 KS (280 kW) 580 N·m 5.4 250 km/h
Dizel
2.0 8V D R4 72 KS (53 kW) 123 N·m 18.5 160 km/h
2.0 8V D R4 75 KS (55 kW) 126 N·m 19.5–21.5 145–160 km/h
2.5 10V D R5 90 KS (66 kW) 154 N·m 16.5 175 km/h
2.5 10V D R5 94 KS (69 kW) 158 N·m 16.5–18.5 160–165 km/h
3.0 12V D R6 109 KS (80 kW) 185 N·m 13.7 190 km/h
2.5 20V D R5 113 KS (83 kW) 173 N·m 18.5–20.4 190 km/h
3.0 12V D R6 113 KS (83 kW) 191 N·m 15.0–16.4 175–190 km/h
2.5 10V TD R5 122 KS (90 kW) 225 N·m 12.3 195 km/h
2.5 10V TD R5 126 KS (93 kW) 231 N·m 12.5–13.0 190–195 km/h
3.0 24V D R6 136 KS (100 kW) 210 N·m 12.8–13.8 187–200 km/h
3.0 12V TD R6 143 KS (105 kW) 267 N·m 10.9 202 km/h
3.0 12V TD R6 147 KS (108 kW) 273 N·m 10.9–12.8 186–200 km/h

 

 

(Slika: Mercedes-Benz 300E 4Matic W124)

 

(Slika: Limuzina Mercedes-Benz W124 i karavan S124 sa 4Matic pogonom na sve točkove)

 

(Slika: Ručica menjača modela W124 limitirane serije Masterpiece)

 

(Slika: Karavan Mercedes-Benz 6,0 AMG S124)

 

(Slika: Brabus 6,0 W124, u prvom planu, u društvu većeg modela Brabus 7,3 V12 W140)

 

Jovan Đurić

 

(6186)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
zvezdan
Gost

Jovane, oduševljen sam idejom i istorijatom do sada iznetim. Jedva čekam nastavke!

Miloš
Gost

Jedva čekam tekst o BMW 5 serije.