S obzirom na to da sam se u prethodnom tekstu svojski potrudio da vas pokrenem i motivišem da prionete na posao i počnete da se bavite bilo kakvom vrstom fizičke aktivnosti, sada bi naravno bio red da vam malo detaljnije objasnim zašto sam na tome toliko intenzivno insistirao.
Čuvenu rečenicu italijanskog pesnika i oficira Decima Junije Juvenala „u zdravom telu, zdrav duh“ smo izgleda potpuno zaboravili, dozvolivši sebi da počnemo razdvajati nerazdvojivo, um odnosno duh i telo. U ne tako davnoj prošlosti, uspeh i opstanak mahom se zasnivao na napornom fizičkom radu, dok je danas u eri savremenih tehnologija um preuzeo primat i samo se on forsira. Danas možemo presedeti čak i preležati čitav dan, a da nam egzistencija ni trena ne bude ugrožena, jer sav posao koji imamo se može obaviti na kompjuteru kod kuće. Upravo zbog takvog stila života, danas imamo poražavajuće statistike zdravstvenih bilansa.
Do skora smo se smejali dok smo gledali američke filmove, komentarišući kako su svi debeli kao čuveni Michelinov Bibendum, a doživeli smo da se upravo to danas dešava nama. Jako se razočaram kada čujem od mladih ljudi, a kako kažu na mladima svet ostaje, kada izgovore sledeću rečenicu: „Jao, mrtav sam umoran čitav dan sam radio, jedva čekam da dođem kući da se najedem i legnem“… A šta si radio tako naporno?: „Ma pusti me, čitav dan za kompom, riknuo sam“.
Šta valja činiti i kako se izboriti sa takvim stanjem, kako odskočiti i nastaviti dalje? Mislim da se rešenje vidi upravo u jednom od najčešćih pitanja koje mi vežbači postavljaju nakon treninga, a ono glasi: „Kako je moguće da sam došao/la umoran/a i bezvoljan/a na trening, a odlazim pun/a elana, pun/a energije?“
Kako to fizička aktivnost utiče da se nakon nje osećamo mnogo bolje i funkcionalnije? Jednostavno, fizička aktivnost ne utiče samo na fizičko zdravlje već i na mentalno, intelektualno, emotivno. Kognitivni procesi su znatno efikasniji nakon fizičke aktivnosti i iz tog razloga se vrlo često i predlažu kao aktivna pauza u procesu učenja, što je po meni pun pogodak, a to tvrdim iz ličnog iskustva.
Poenta treninga nije samo biti jak, brz, zgodan, već je pozadina svega mnogo dublja i kompleksnija. Širina delovanja fizičke aktivnosti na naš organizam je apsolutno neverovatna i bezgranična. U svojoj trenerskoj karijeri sam imao nekoliko slučajeva mladih bračnih parova koji su nakon određenog vremena vežbanja uspeli da ostavare ono što nisu godinama uspevali, a što svi želimo, čemu težimo i što daje smisao našem životu, a to je da postanu roditelji. Kroz ta iskustva se jasno oslikava uticaj fizičke aktivnosti na našu plodnost, hormonalni status, normalizaciju i podizanje istog na viši nivo.
Poboljšanje raspoloženja i energetski skok nakon fizičke aktivnosti posledica je pojačanog lučenja endorfina, dopamina, seratonina – čuvenog hormona sreće i zadovoljstva. „Primetio sam da imam mnogo kvalitetniji san od kad sam počeo da treniram“ je još jedna u nizu konstatacija sa kojima sam se susretao, a koja nam ukazuje na to da fizička aktivnost ima opuštajuce i umirujuće dejstvo na nas organizam te je potpuno logično i da lakše utonemo u san, a i da taj san bude znatno kvalitetniji. Rezultati kvalitetnog sna se reflektuju u znatno višim nivoima hormona kao što su testosteron, hormon rasta iliti hormon mladosti, tiroidnih hormona vrlo važnih za, ne samo naš metabolizam, već za sveopšte stanje organizma. Fizička aktivnost, a naročito aerobna, izuzetno pozitivno deluje na regulisanje visokog krvnog pritiska, širenjem kapilarne mreže i rasterećivanjem rada srca, kako bi rekli „srce mekše radi“.
O uticaju aerobnog treninga iliti „kardija“ na lipolitičke procese ne treba mnogo govoriti, jer apsolutno nijedan kvalitetan plan redukovanja telesne težine se ne može obaviti bez njega. Ako vam već nisu bitni lipolitički procesi i uticaj aerobnog vežbanja na njih, onda će vam se sigurno dopasti mogućnost da možete mnogo duže i kvalitetnije da delate u krevetu, a ne da se nakon par minuta zajapurite, zadišete i legnete kao morž na leđa. Umanjeno kretanje i fizička aktivnost takodje dovode da opadanja tonusa određenih delova mišićnog aparata i tako mogu narušiti stabilnost, simetriju, a samim tim i funkcionalnost koštano-zglobnog aparata.
Iz tog razloga i imamo čitav niz problema vezanih za koštano-zglobni sistem od telesnih deformiteta do diskus hernija svih delova kičmenog stuba. „Svi mi kažu da sam popravila držanje od kad sam počela da treniram“, to je to, kvalitetno izbalansiran mišićni tonus, jednako – dobro držanje. Zaista nema smisla da u 21. veku šetamo kao mlitavi grbavci sa pognutom glavom. Zato podignimo glavu, ispravimo leđa i počnimo sa širenjem kapilarne mreže, idemoooooo Republiko!!!!!!
Jovica Jovanović, profesionalni fitness instruktor
(7519)
