Optimizacija aerodinamike veoma pomaže boljoj autonomiji električnih automobila

Elekrični automobili su sve popularniji. To može da se zahvali i sve većoj ponudi modela i poboljšanju performansi, posebno što se vozne autonomije tiče.

Segment koji tu igra važnu ulogu je aerodinamika. Kroz optimizaciju načina na koji vozilo „seče“ vazduh značajno se poboljšavaju brojke, tako da kroz 10% smanjenja otpora vazduha, autonomija može biti povećana za 5%.
Iz Tesle su saopštili u SAE članku iz 2013. da poboljšanje koeficijenta otpora vazduha između ranog koncepta i finalnog Modela S iznosi 0,08 (vrednost dobijena iz digitalnih simulacija). Ovo unapređenje je donelo dodatnih 80 kilometara autonomije.
Svaki detalj je bitan kada se teži ostvarivanju minimalnog otpora vazduha. Gledajući neke novije elektro modele, možemo da uočimo pristup koji su zauzeli proizvođači automobila kada je o aerodinamici reč.

Postoje neke specifične komponente koje mogu da se upotrebe u cilju redukovanja otpora vazduha. Primera radi, ravan pod automobila brzo i bez prekida pomera tok vazduha prema nazad. Oštre ivice retko kada mogu da se vide na prednjem delu električnog automobila, uzmimo kao primer Faraday Future FF91. „Nos“ vozila je zaobljen, što pomaže da se tok vazduha nesmetano šalje ispod vozila, gde je opet mnogo toga urađeno da se ostvari željena interakcija sa drugim elementima vozila, konkretno točkovima.
Na lukove i kućišta točkova se odnosi trećina otpora vazduha vozila, tako da je optimizacija aerodinamike u ovom pojasu od vitalne važnosti. Faraday Future kaže da „Aerologic Wheels“ točkovi FF91 kinetički transformišu svoju oblik, kreirajući više aerodinamičku formu pri visokim brzinama. Ukoliko se uticaj toka vazduha na točkove smanji, dobijaju se i bolje performanse, uz naravno usmeravanje strujanja ispod vozila. Dizajn zatvaranja točkova ovde može prilično da pomogne.
Aerodinamička efikasnost može doći u različitim formama, tako da sa rezervom treba uzeti komentare u vezi sa „kutijastim“ dizajnom i negativnim efektom ovakvog rešenja na otpor vazduha. Sa odgovarajućim vremenom i alatom na raspolaganju, aerodinamički može da se optimizuje gotovo svaki oblik. Dobar primer za to je Chrysler Portal.

Inženjerka FCA, Ešli Edgar, rekla je da je „pametno novo značenje za seksi“, a sa Portalom imamo i materijalizovanu definiciju njene izjave. Veliki vetrobran se pruža do vrha vozila, što je u isto vreme atraktivno i efikasno. Neuobičajeni dizajn geometrije bokova je specifičan, bez nepotrebnih aerodinamičkih smetnji, sve dok se izbegava efekat „penjanja uz stepenice“, koji kreira prepreke strujanju vazduha.
Zahtevi za hlađenjem su drugačiji kod električnih automobila. Iz tog razloga nema klasične, dominantne maske hladnjaka kod FF91 ili Portala. Potpuno isto se odnosi i na VW I.D. Buzz, koji evocira na klasični Microbus iz pedesetih godina prošlog veka. Sa ovim konceptom, Volkswagen je uspeo da u isto vreme bude futuristički i retro. Površine su prelepo oblikovane i čitavim vozilom dominiraju čiste forme.
Dakle, svi spomenuti modeli, kao i električni automobili generalno, poseduju jedinstvene aerodinamičke aspekte, koji doprinose minimizovanju otpora vazduha. Ukoliko započnete rad u ovim oblastima dovoljno rano tokom procesa kreiranja dizajna, možete ostvariti kompromise koji će performanse automobila učiniti boljim i povećati autonomiju.

Mada ovi automobili imaju nultu emisiju štetnih gasova, realne performanse su ono što je trenutno vozačima veoma važno, tako da dodatnih stotinak kilometara može napraviti veliku razliku.

Priredio Pavle Barta

(471)