Početna Istorija Istočnoevropski Audi – Wartburg 353
Istočnoevropski Audi – Wartburg 353
0

Istočnoevropski Audi – Wartburg 353

490
0

Možda će zvučati smešno po današnjim standardima, ali nekada davno Wartburg 353 se smatrao Audijem istočne Evrope. On nije bio najmoćniji, najpopularniji, pa ni generalno najbolji automobil, ali je u svome vreme bio daleko napredniji od bilo kog proizvoda iz istočne Evrope. 353 je takođe prvi automobil iz ovog dela „starog kontinenta“, koji se uspešno izvozio na zapad, a posebno impresionirani njim su bili Britanci.

Kompanija koja će kasnije postati poznata kao Wartburg, vuče poreklo još od 1896. godine, kada je Heinrich Ehrhardt osnovao Fahrzeugfabrik Eisenache (FFE) u gradu Ajzenah (Eisenach) u Nemačkoj. FFE je u početku proizvodio bicikle i oružje, a samo dve godine kasnije je odlučio da se oproba i sa proizvodnjom automobila. Po uzoru na dvorac u gradu, automobil je dobio ime Wartburg, a proizvodio se pod licencom francuskog Decauvillea. Ovaj potez se pokazao izuzetno popularnim i u narednih nekoliko godina FFE je postao treći najveći nemački proizvođač vozila.
Ehrhardt prodaje kompaniju 1903. godine, a novi vlasnici nastavljaju sa proizvodnjom sve do Prvog svetskog rata, kada je pažnja posvećena vojnoj opremi. Posle rata, FFE se udružuje sa Gothaer Waggonfabrik i kompanija počinje da proizvodi britanski Austin 7 po licencom i imenom Dixi. U novembru 1928. godine, BMW postaje novi vlasnik kompanije, a odmah zatim odlučuje da ugasi Dixi i da koristi fabriku za proizvodnju sopstvenih automobila. Sve do početka Drugog svetskog rata, BMW je u ovoj fabrici proizvodio svoje mnogobrojne veće i skuplje modele kao što su 303, 315, 319, 327 i 328. Novi rat je ponovo zaustavio civilnu proizvodnju, a na kraju rata oko 60% fabrike je bilo uništeno.

View post on imgur.com


BMW
Pošto se Ajzenah nalazio u istočnom delu Nemačke, njegovi novi vlasnici postaju Sovjeti i ponovo menjaju ime u Sowjetische AG Maschinenbau Awtowelo Werk BMW Eisenach. Oni odlučuju da proizvode predratni BMW 321 i prodaju ga pod identičnom oznakom, a u periodu od 1945. do 1950. godine je proizvedeno oko 5.000 primeraka. Proizvodnja je kasnije povećana i sa BMW 326 i 325-2, a 1949. godine u prodaji se pojavio i BMW 340 na bazi predratnog BMW-a 326. U navedenom periodu, BMW, čije se sedište i dalje nalazilo u Minhenu, je očajnički tražio način kako da zaštiti svoj imidž. Posle rata kompaniji nije bilo dozvoljeno da obnovi proizvodnju automobila sve do 1951. godine, ali su Bavarci pokušali velikim brojem tužbi da se zaštite. Međutim, sve dok je fabrika u Ajzenahu bila pod vojnom upravom, nemački proizvođač vozila nije mogao ništa da uradi. Konačno, 1952. godine, fabrika dolazi u vlasništvo vlade istočne Nemačke i menja ime u Eisenacher Motorenwerk (EMW). Oni su nastavili da prave nekadašnje BMW proizvode i kada je proizvodnja konačno prestala 1955. godine, preko 21.200 BMW/EMW 340 i 400 BMW/EMW 327 je proizvedeno. BMW je uskoro na sudu uspeo da zaštiti svoje ime, reputaciju i dizajn a EMW je počeo da radi na novim modelima.

View post on imgur.com


Izvoz u SAD
Još 1945. godine, mali proizvođač vozila DKW (Dampf Kraft Wagen) je proizveo dvotaktni motor za F9 koncept, koji je imao pogon na prednje točkove i CD od samo 0,42. Sedište DKW-a je bilo u gradu Cvikauu (Zwickau) u Istočnoj Nemačkoj, a kompanija odlučuje da se preseli u Zapadnu Nemačku posle rata i da na bazi F9 proizvodi serijske modele. Kompaniju kupuje Mercedes 1958. godine, a zatim i Volkswagen šest godina kasnije i menja ime u Audi, ali u Istočnoj Nemačkoj, Industrial Association IFA je i dalje imao pristup ranom prototipu. Cvikau odlučuje da koristi fabriku za proizvodnju novog Trabanta dok EMW dobija prototip i odlučuje da na njegovoj bazi napravi novi serijski automobil. EMW uskoro menja ime u Wartburg, a prvi model kompanije, 311, je u velikoj meri ličio na F9. Dok je Trabant bio jeftini automobil za šire narodne mase, Wartburg je trebalo da predstavlja višu klasu, ne samo za one sa dubokim džepom i već i za mnoge političare. 311 se pokazao kao solidan automobil. Izvoz je počeo i za Zapadnu Nemačku i Sjedinjene Američke Države, a početkom 1960-ih godina proizvodnja se nakratko odvijala i u Argentini. Međutim, već početkom 1960-ih godina, 311 počinje da pokazuje svoje godine i Wartburg odlučuje da krene sa radom na nasledniku.

View post on imgur.com


Ikona zvana 353
Godine 1966., na bazi 311 debituje Wartburg 353, koji će kroz istoriju da opstane najpoznatiji automobil ove nemačke firme. On je imao veoma čvrstu šasiju, zbog čega je bio izuzetno popularan, posebno u karavanoj verziji, ali je zadržao trocilindarski dvotaktni motor i pogon na zadnje točkove sa 311. Dvotaktni motor, ovaj put zapremine 1,0 litre (992 ccm) i snage od 50 ks, je za rad koristio smešu benzina i specijalnog ulja. Kako se ulje ne rastvara u benzinu, već tokom vožnje pravi emulziju, prilikom stajanja automobila dolazi do razdvajanja benzina i ulja u dva sloja. Ova situacija je veoma opasna tokom vožnje jer se motor ne podmazuje, a iz navedenog razloga, fabrika je savetovala vozačima da pre vožnje promućkaju rezervoar tako što će snažno zaljuljati zadnji deo vozila. Dobro podešen i ispravan motor, koji ima pravilno odmerenu smešu nije previše dimio, naročito prilikom konstantnog opterećenja. Jedan od razloga zašto je Wartburg odlučio da ponovo koristi dvotaktni motor je ležao u podatku da je on bio veoma jednostavan. Ima samo sedam pokretnih delova i to tri klipa, tri klipnjače i radilicu. Kočenje motorom je opasno jer motor nema podmazivanje, pa je fabrika napravila takozvani slobodni hod. Prilikom ubrzavanja, motor je pokretao menjač, ali prilikom usporavanja nije delovao na točkove, baš kao kod bicikla. U svakom slučaju, za svoj period on je bio veoma napredan, a pružao je i solidne performanse sa ubrzanjem do 100 km/h za 12 sekundi i maksimalnom brzinom od 155 km/h.
Publika je veoma dobro primila novi 353. Iako je sedan i dalje bio najpopularnija verzija, karavan je takođe privlačio veliku pažnju. On je imao izuzetnu čvrstinu i dosta prostora, pa je bio posebno popularan među onima koji su svako jutro išli na pijacu ili radili na farmi. Još jedan od razloga popularnosti je ležao i u ceni. Naime, osnovni 353 je koštao samo 8.648 nemačkih maraka, što je bilo za nekoliko hiljada jeftinije nego i najjeftinija Lada, a on je bio i brži, veći, moderniji i sigurniji od većine ruskih rivala.
Nedugo nakon svog zvaničnog predstavljanja, 353 je počeo i da se izvozi u Veliku Britaniju, gde je ostavio dubok trag. Za samo 700 funti, publika je dobijala savremen automobil sa standardnom opremom koju ni značajno skuplji Ford Cortina nije imao. Do tada samo 10% automobila na britanskim putevima su bili uvozni, ali je 353 promenio navedeni trend i dozvolio i mnogim drugim proizvođačima da se proslave. Britanci su posebno hvalili karavan, koji se prodavao kao Knight Tourist. On je bio jeftiniji nego Morris 1100 Traveler i pružao je opremu kao što su upaljač i svetlo kada je gepek otvoren, u vreme kada je britanski konkurent čak dodatno naplaćivao za grejače. Veruje se da je na ovom tržištu prodato oko 19.000 karavana, a uspesi su ostvareni i u Južnoj Africi, Argentini i Malti. Iako je Wartburg planirao da proširi ponudu i na Severnu Ameriku, do toga ipak nikada nije došlo, najviše zbog jake nemačke marke u poređenju sa dolarom. Nedavno se jedan sedan pojavio u prodaji na ovom kontinentu za nisku sumu od 4.500 dolara, što nam govori da je određeni broj ipak uvezen, verovatno preko kanadskog tržišta.

View post on imgur.com

View post on imgur.com


Dokazani sportista
U svakom slučaju, na domaćem tržištu neki kupci su morali da čekaju na svoj 353 i do deset godina, a popularnost je bila najveća među političarima, policijom i uslugama hitne pomoći. 353 se pokazao popularnim i u auto sportu, a zbog svoje niske karoserije je bio idealan za trkanje. Wartburg je nekoliko puta pokušavao da se takmiči u raznim reli šampionatima, a iako je kompanija imala dosta uspeha u Istočnoj Evropi, 353 ipak nije mogao da parira zapadnim rivalima na globalnom nivou. Trkački modeli su imali 1,3-litarski motor sa 110 ks. Na bazi 353 je nastao i sportski Melkus RS 1000, koji je koristio većinu njegove mehanike, a mogao je da dostigne maksimalnu brzinu i do 210 km/h. Mnogo popularnija verzija je bio kombi Barkas B-1000, koji je koristio identičnu šasiju i motore, a bio je izuzetno popularan kao vozilo hitne pomoći i za vlasnike malih biznisa.

View post on imgur.com


Volkswagenov 1,3-litarski benzinac priskače u pomoć
U svakom slučaju, Wartburg je opstao u proizvodnji sve do 1991. godine bez većih promena. Jedina promena vredna pažnje se desila 1988. godine, kada je kompanija kontaktirala Volkswagen i zatražila moderniji motor. Iako je prethodni dvotaktni motor bio veoma kvalitetan, on je takođe bio veliki zagađivač i početkom 1980-ih godina Wartburg se dao u potragu za naslednikom. U pomoć je priskočio Volkswagen i ponudio 1,3-litarski motor od 64 ks, a da bi parirao novoj mehanici, 353 je dobio i svoje jedine dizajnerske promene. I dalje izuzetno sličan prethodniku, moderniji 353 je promenio ime u 1.3 i opstao u proizvodnji do 1991. godine. Slično kao i Trabant, ujedinjenje dve Nemačke je u velikoj meri pogodilo kompaniju i ona više nije mogla da se bori sa značajno kvalitetnijim proizvodima sa zapada. Posle 1,2 miliona prodatih primeraka, prodaja je stopirana krajem 1991. godine kada je Opel kupio jedinu fabriku kompanije.

View post on imgur.com


Bez naslednika
Zanimljivo je da je Wartburg planirao nekoliko zamena za 353, ali nijedan od njih nije otišao dalje od prototip faze. Na njegovoj bazi je trebao da se pojavi i sportski kupe 1969. godine, a ni planirani model 360 sa Renaultovim 1,2-litarskim motorom nije ugledao svetlost dana. Zanimljivo je da je kompanija radila i na modernoj mehanici, a sredinom 1980-ih godina je trebalo da debituje novi 1,6-litarski motor od 80 ks.
Kompanija je radila i na vojnim verzijama pod Schwimmwagen oznakom, kao i novom modelu P-760 urađenim u zajedničkom poslu na Škodom (na toj bazi je nastala Škoda Favorit), ali mali budžet nije dozvolio veće promene. Prethodnih godina se pojavila i priča da možemo očekivati i modernu verziju kao električni automobil, ali u vreme pisanja ove priče ta informacija nije potvrđena. Veliki broj proizvedenih primeraka danas čini Wartburg 353 veoma lakim klasikom za pronalaženje, a njegova jednostavnost ga čini i lakim za restauraciju. Tako da ako volite proizvode iz istočne Evrope, a hoćete da posedujete najbolji od njih – Wartburg 353 je svakako odlična kupovina.

View post on imgur.com


Zoran Tomasović

View post on imgur.com

View post on imgur.com

View post on imgur.com

(490)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar